sreda, maj 25, 2022

Kolaž iz sadržaja Nature OnlineNATURA ONLINE je namenjena svima koji vole prirodu. Okrenuta je hobistima svih boja i članovima vaše porodice koji će na ovim stranicama pronaći zanimljive tekstove, konkretne savete stručnjaka, brojna i praktična uputstva. Bogata arhiva već sada nudi više od hiljadu članaka, saveta stručnjaka, priča, komentara... napisanih kratko, jasno, stručno, provereno i tačno.

NATURU ONLINE je, za deset godina postojanja, posetilo više od četiri i po miliona posetilaca, iz oko 185 zemalja sveta koji su pogledali više miliona naših stranica. Trend rasta posećanosti portala nastavlja se svakim danom.

NATURA ONLINE je magazin otvorenog tipa i sarađuje sa svima, a posebno onima koji žele da svoje lepo, bogato, korisno i specifično iskustvo podele sa drugima. Stranice portala se stalno ažuriraju. Zato ćete ovde uvek pronaći nove, zanimljive i korisne tekstova. Uživajte... 

Oglas MOJE KNJIGE 2020 mala

 

 

GLJIVARSKI RECEPTI

Posne sarme

posna sarma 01

Evo jednog recepta kojim možemo da se sladimo dok postimo. Ovo su jedne od najukusnijih posnih sarmi koje sam probao, pa preporučujem da se proba...

Priprema, piše i fotografiše: Vladimir Janjić, dipl. ing

 

GLJIVARSKI RECEPTI

Šnicle od filea sa smrznutim gljivama

svinjski file sa smrznutim gljivama

Ovo je recept za upotrebu gljiva koje su pre zamrzavanja udinstane, a prema preporuci u napisu o zamrzavanju gljiva...

Priprema, piše i fotografiše: Vladimir Janjić, dipl. ing

 

FAUNA VOЈVODINE BOGATIЈA ZA ЈEDNU VRSTU SLEPOG MIŠA

Mali potkovičar po prvi put nađen na periferiјi Vršca

potkovicar 02

Vrsta slepog miša mali potkovičar (Rhinolophus hipposideros) nova јe za faunu Voјvodine. Јedinke ove vrste registrovali su dr Milan Paunović, kustos-savetnik zbirki sisara Prirodnjačkog muzeјa u Beogradu i Milivoј Vučanović, čuvar prirode ЈP „2. oktobar“ iz Vršca koјe јe staralac Predela izuzetnih odlika „Vršačke planine“. Kraјem marta 2022, tokom redovnog pregleda poznatog pećinskog skloništa na periferiјi Vršca, po prvi put su zabeležena dva odrasla mužјaka ove vrste, a uјedno јe to i prvi nalaz u Voјvodini. U fauni Voјvodine sada јe poznato 25 vrsta slepih miševa od 31 ukupno zabeležene u Srbiјi.

Piše: Aleksandra Savić, muzeјski savetnik / Foto: Prirodnjački muzeј u Beogradu

 

GLJIVARSKI RECEPTI

Kiseli kupus sa suvim gljivama

kiseli kupus sa suvim gljivama foto 

Ovo može biti samostalno jelo ili prilog uz neko meso. Uz ovaj specijalitet preporučujem belo vino...

Priprema, piše i fotografiše: Vladimir Janjić dipl. ing

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Ćuranov rep

(Trametes versicolor)

gljiva curanov rep 01

Jedna od bolje izučavanih lekovitih vrsta. Široko rasprostranjena, posebno u krajevim sa umerenom kontinetnalnom klimom, jedna od onih vrsta koje predstavljaju prirodne čistače šuskog otpada.

Tekst i fotografije: Vladimir Janjić, dipl. ing

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Trud

(Fomes fomentarius)

gljiva trud f fomentarius 2 

Trebalo bi da je ovo veoma dobro poznata vrsta, zbog svoje viševekovne upotrebe, jedinstvenog izgleda i široke rasporostarnjenosti. Gljiva je nejestiva zbog svoje čvrste konzistencije ali je njena upotreba, ipak, prilično raznovrsna...

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

 

 

GLJIVARSKI RECEPTI

Rižoto sa suvim tartufom

rizoto sa suvim tartufom copy

Ovaj recept mu dođe kao neko malo bahaćenja: sirotinjsko jelo na bogataški način...

Priprema, piše i fotografiše Vladimir Janjić dipl. ing

 

OD CENTRA ZA UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE I GREEN FESTA

Zahvalnica Naturi Online

Zahvalnica Naturi Online 2021
 
Na moju imejl adresu stigla je zahvalnica od mojih dragih prijatelja, koleginica i kolega, iz Centra za unapređenje životne sredine i Green festa. Zahvaljujem od srca a zahvalnicu ovde prenosim u celini...
 

Dragi Dušane,

Ovom prilikom želim da vam se zahvalim, u ime celog tima Centra za unapređenje životne sredine, na pomoći i podršci koju ste pružili realizaciji 12. Međunarodnog festivala zelene kulture Green Fest.

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Sivka

(Tricholoma portentosum)

T portentosum sivka 01

Osnovne napomene kod ove vrste slične su kao i za mišku, odnosno to  je vrsta koju ne preporučujem početnicima, pre svega zbog velike sličnosti srodnim, a potencijalno ili stvarno opasnim vrstama. Međutim kada se jednom nađe svake godine, u isto vreme, moguće ju je brati u istim šumama.

Tekst i fotografije Vladimir Janjić, dipl. ing

 

GLJIVARSKI RECEPTI

Rujnica na krompiru

rujnica na krompiru

Evo jednog jednostavnog i vrlo ukusnog gljivarskog jela. Zapravo, nabrao sam mnogo lepe rujnice pa sam tragao za receptom kako da ih spremim (do sada sam ih obično kiselio i u teglama čuvao ili mešao sa drugim vrstama ili dinstane čuvao kao nadev za pitu). Međutim, nisam našao ni jedan recept koji tretira ovu vrstu gljiva samostalno, osim u jednoj ruskoj knjizi gde su predlagali sličan metod, ali za spremanje usoljenih rujnica (Rusi, inače, ovu vrstu obožavaju i zovu je rižik). Malo sam modifikovao osnovni recept i napravio jelo koje ovde predstavljam a čijim ukusom sam bio baš zadovoljan… 

Priprema, piše i fotografiše Vlada Janjić, dipl. ing

 

TRIBINA

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?

 Klima 2021 11 25 at 142925

Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog planiranja, ali da pre svega treba da podržavaju održivi razvoj - naglasili su učesnici onlajn tribine „Može li Srbija da se prilagodi na izmenjene klimatske uslove?“, održanoj 23. novembra, u organizaciji Klimatskog foruma.

Piše Vladan Šćekić, Centar za unapređenje životne sredine

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Bela krasnica ili bela zeka

(Russula delica)

 Bela krasnica bela zeka

Vrsta je jestiva ali nema neki ukus pa se ne smatra za gastronomski interesantnu, tim više što se njen rast poklapa sa velikim brojem drugih, mnogo interesantnijih vrsta…

Tekst i fotografija Vladimir Janjić, dipl. ing

 

KUĆNI LJUBIMCI

Šta ako pas, pri aportu, neće da pusti predmet iz svojih usta? 

ABM 126 str 56

Predmet nemojte, pri puštanju, da grubo istrgnete iz čeljusti psa. Ako pas ne pusti predmet odmah, na prvi čujni znak PUSTI, morate ga ponoviti i istovremeno pritisnuti palcem leve ruke na donju žvalu i kutnjak. Ovaj pritisak će malo zaboleti psa pa će on odmah otvoriti čeljust i predmet će biti u vašoj desnoj ruci. Pritisak na žvale treba da prestane čim pas otvori čeljust... 

Piše Dušan Marinović, urednik Nature Online

ISTRAŽIVANJE

Kako, zašto i koliko bacamo hranu u Beogradu?

cevapi 01

Svako od nas, u proseku baci godišnje 27,7 kg jestivih, i 80,4 kg nejestivih delova hrane, pokazale su analize istraživanja o direktnom merenju otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu, kao i stavovima i navikama građana po tom pitanju, koje je objavio Centar za unapređenje životne sredine. 

Piše Vladan Šćekić, Centar za unapređenje životne sredine

 

ISTRAŽIVANJA

Šta građani Srbije misle o klimatskim promenama

pustinja foto pixabay pexelscom

Više od 90 odsto građana Srbije smatra da su klimatske promene najveći globalni izazov i da je potrebno upotrebiti sve raspoložive postupke i tehnološke alate u borbi protiv klimatskih promena. Takođe, većina ispitanika prepoznaje uticaj klimatskih promena na njihovu svakodnevicu i iskazuje zabrinutost zbog uticaja ovih promena na budućnost mesta u kojem žive, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za unapređenje životne sredine.

Piše Ivana Jovčić, Centar za unapređenje životne sredine / Foto: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

GLJIVARSKI RECEPTI

Uštipci od šumskog pileta

ustipci od sumskog pileta

Ovo je verzije bez prženja u ulju, a ko više voli može ove uštipke pržiti i u dubokom ulju dok ne porumene… U suprotnom, kao što sam ja uradio ovog puta, uštipke sa gljivom šumsko pile, treba peći u rerni oko 30 minuta na 180 0C…

Priprema, fotografiše i piše Vladimir Janjić, dipl. ing

 

TV PRVA, TEMA DANA TV EMISIJE "150 MINUTA"

Otkuda sve učestaliji napadi pasa u Srbiji?

TV PRVA 01 04 2021

Dušan Marinović i Goran Šarenac gostovali su 1. aprila 2021. u ovoj sve gledanijoj TV emisiji TV PRVA i, sa voditeljkom Anđelom Đurašković, razgovarali o tome otkuda sve učestaliji napadi pasa na decu i svoje vlasnike u Srbiji?

Neposredan povod razgovoru bio je jučerašnji napad američke akite u Sjenici na osmogodišnju devojčicu i, istoga dana, dva rotvajlera na svog vlasnika Radomira Jakovljevića (75) iz sela Bošnjane kod Varvarina...

Tema je bila vrlo izazovna...

Prilog u kome govori naš urednik Dušan Marinović počinje u 15:25 i završava se u 32:30.

 

DUŠAN MARINOVIĆ NA TV PRVA U EMISIJI "150 MINUTA"

Da li je do tragedije u Senti moralo da dođe?

Dusan Marinovic na TV PRVA 11 3 2021
 
Urednik Nature Online Dušan Marinović gostovao je, 11. marta 2021, na TV PRVA, u emisiji "150 MINUTA". Tema razgovara je bila: Da li je do strašne tragedije u Senti, kada su dva vlasnička rotvajlera usmrtila dete od četiri godine, moralo uopšte da dođe?... U emisji je bilo reči i o tome postoje li takozvane opasne rase pasa, kako reagovati i kako se odbraniti od napada agresivnih pasa lutalica?...
Evo dela te TV emisije... Razgovor sa voditeljem TV emisije Milošem Uroševićem počinje od 15 minuta i 38 sekunde ovog priloga i traje do 31:15.
Kliknite na sliku ili ovaj link i pogledajte prilog na web kanalu TV PRVA.
 

 

VIDEO

Dušan Marinović u TV emisiji "150 minuta" TV Prva

U TV emisiji "150 minuta" na TV Prva, govorim o tome zašto se, između ostalog, događaju tako teške tragedije, kao ova nedavno u Pančevu, kada je staford usmrtio jadnu ženu a drugu teško povredio... ali i o tome da je uzrok svemu tome naše veliko neznanje, stereotipi kojima robujemo... (4. 2. 2019)

 

 

NAŠA IZDANJA

Naturine digitalne knjige

Oglas MOJE KNJIGE 2020 mala

Popularno napisane, atraktivnog izgleda i sadržaja, višestruko jeftinije od klasičnih (štampanih) knjiga, a iznad svega praktične i korisne, naše stručne digitalne knjige sada su doslovno - dostupne svima. Za samo sat-dva možete ih imati na svom računaru, laptopu, tabletu ili pametnom telefonu, prelistati i čitati! Bez obzira gde se nalazite u svetu. Što bi rekli: domaće, a svetsko!