ETOLOGIЈA: PONAŠANJE, KOMUNICIRANJE I UČENJE ŽIVOTINJA (8)

Refleksna ponašanja i instinkti 

Da li se pas ponaša samo po matrici automatizma, instiktivno i refleksno, odnosno da li je on „uskraćen” za sve one svesne radnje koje krase ljude? Ukoliko bismo prihvatili tezu da su sve reakcije našeg psa isključivo automatske, odnosno instiktivne i refleksne prirode, tada bismo našeg najvernijeg prijatelja potisnuli na zbilja veoma nisku stepenicu živih bića, na nivo jedinke koja svoj život živi primitivno i jadno. Naravno, pas je mnogo više od toga, ali osim instiktivnog, a kasnije ćemo videti i svesnog, u njegovom ponašanju, komuniciranju i učenju veoma važnu ulogu imaju i refleksi. Kako se oni manifestuju i kakav je njihov uticaj na celokupno ponašanje i život pasa samo su neka pitanja na koja valja odgovoriti... 

Piše Dušan Marinović, urednik Nature Online

Pažljiviji čitaoci verovatno se sećaju da smo već napomenuli kakvu važnost za prenos bioporuka, pa samim tim i za ponašanje pasa ima centralni nervni sistem koji i nije ništa drugo nego „kontrolni centar” životinje; on koordinira njegove mehaničke i hemijske aktivnosti (rad hormona) i tako obezbeđuje skladno funkcionisanje svih organa koji su značajni za život i ponašanje psa. Taj sistem, kao što je poznato, određuje rad mišića i unutrašnjih organa i većina nervnih ćelija kod kičmenjaka koncentrisana je u kičmenoj moždini i mozgu koje zato i nazivamo centralnim nervim sistemom (CNS), dok izdanke nervnih ćelija, koji sežu do svih, pa i najudaljenijih delova tela zovemo - perifernim nervnim sistemom (PNS). 

Bez razumevanja funkcionisanja tih fundamentalnih sistema teško je razlučiti šta se događa sa psom pa stoga, da bismo zašli dublje u tajanstveni svet našeg ljubimca, želimo da podsetimo na to kako, kada i zašto reaguje naš četvoronožac i, naravno, ko je „najodgovorniji” za njegovo uobičajeno, „normalno”, ali ponekad i nepredvidljivo, za nas „nenormalno ponašanje”. 

ODGOVOR BIOSISTEMA 

Nervne ćelije ili neuroni, veoma osetljive prirode, imaju „zadatak” da primaju nadražaje, kako iz unutrašnjosti tela tako i iz njegovog okruženja. Nadražaj pobuđuje nervne ćelije koje, na taj način, i primaju informacije (bioporuke) o tome kako funkcionišu unutrašnji organi ili šta se to događa u okruženju. 

Senzorni, čulni ili aferentni (dovodni) neuroni su nervne ćelije koje primaju nadržaje (nervne impulse) iz spoljne sredine ili iz organizma. Ta senzibilna vlakna zatim prosleđuju primljene informacije do CNS i njih nazivamo - aferentnim neuronima. Nervna vlakna koja vode pomenute impulse iz CNS-a ka organima nazivamo motoričkim, a ćelije pokretačkim, motoričkim ili eferentnim (odvodnim) neuronima. 

Osnovna funkcija nervnog sistema, dakle, ogleda se u refleksima koji su odgovor tog sistema na unutrašnje ili spoljne nadražaje. Ako psa, na primer, ubodemo u šapu, on će je refleksno odmaknuti. Ili, kada hrana dođe do želuca on će početi „samoinicijativno” da je vari što znači da je nadražaj (u ovom slučaju hrana) prouzrokovao „radnju” koju definišemo kao refleksnu. 

No, kako sve to izgleda posmatrano kroz naučnu lupu? 

Nervni nadražaj, u tom procesu od izuzetne važnosti za organizam, od aferentnih naurona „putuje” ka CNS, a odatle ka motoričkim ćelijama koje prosleđuju odgovor organizma do skeletnih ili unutrašnjih mišića. Put od nervnog nadražaja do organa koji odgovara na nadržaj, odnosno izvršava „komandu” zovemo - refleksni luk. Kod pasa, ali isto tako i kod čoveka, mogu se lako pratiti prosti i sterotipni, ali i oni vrlo složeni refleksni lukovi. 

U najjednostavnijem primeru refleksni luk sastavljen je od po jednog čulnog i motoričkog neurona. Senzorna, odnosno dovodna aferentna nervna ćelija „vodi” impuls ka jednoj sinapsi (kontaktu, nervnom preklopniku) i preko nje nadražaj dolazi do motoričke, tj. odvodne, eferentne nervne ćelije. To je primer monosinaptičkog refleksnog luka. U toj vrsti luka impuls dolazi preko kičmene moždine kao refleks stezanja skeletnog mišića i on je odlučujući za održavanje pravilne regulacije dužine skeletnog mišića (grčenje i stezanje), odnosno za - celokupnu motoriku životinje. 

Drugim rečima, bez stalnog funkcionisanja tog refleksa i stezanja mišića, pas ne bi mogao da održi svoj mišićni tonus (napetost), odnosno ljubimac ne bi mogao da izdrži ni težinu vlastitog tela. Otuda ozbiljne povrede kičmene moždine, uključujući tu i njen prekid, i dovode do paralize, odnosno do oduzimanja pojedinih delova ili, u najgorem slučaju - celog tela. 

Kod monosinaptičkog refleksnog luka, gde su nadraženi i reagujući organ identični, možemo govoriti i o samorefleksu koji ima izvanredno stalan prag nadraženosti. Primer samorefleksne radnje imamo kod nas samih: blagim udarcem ispod kolena naša podkolenica će se ispraviti što je dokaz da smo „pogodili pravi živac”, odnosno da je kod nas došlo do reakcije koja nije voljna. Međutim, kada bi došlo do iscrpljivanja tog refleksa, bili bismo svedoci promene tonusa držanja životinje koja se tada više ne bi mogla držati uspravno.

Kod polisinaptičkog refleksnog luka, međutim, u po- menutom procesu prenosa bioporuke, mora da učestvuje još jedna kontaktna ćelija.

Kod kičmenjaka refleksni luk „teče” preko kičmene moždine ili mozga. Spinalni ili kičmeni refleksi, osim svog odbrambenog značaja, imaju i funkciju da održe određeni položaj tela kod životinje. Primera za to je mnogo. Ako psu nehotice zgazimo šapu on će je, zbog izazvanog bola, u trenutku, povući nazad; ako u vežbanju odbrane prilikom naredbe „otpusti” rukav, potegnemo istovremeno nazad povodnik, pas će refleksno zagristi i povući nazad i „nasrtljivca”. Ili, kada psu bacamo niz brdo kakav štap, on će pojuriti za njim. Vođen velikom željom da ga uhvati, on će se u trku - prevrnuti na leđa. Ali, isto tako u trenutku, on će se refleksno ponovo postaviti u pravilan položaj. Uostalom, mačku kako god da bacite, ona će se, prilikom pada, takođe refleksno, uvek dočekati na sve četiri noge. 

Dakle, refleksne radnje su nezavisne od volje životinje iako ih je ona, kao i mi, svesna (na primer, grčenje skeletnih mišića zbog bolesti). 

Kod kičmenog refleksa, međutim, aktivno je uključena samo kičma, dok je kod kranijalnog refleksa, kao što je kijanje, „angažovan” samo mali deo mozga, pa zato i kažemo da su polisinaptički refleksi, dakle, refleksi mozga. 

Kijanje, kao poznata refleksna radnja, nastaje zbog nadražaja nosne sluzokože; sa kašljem je isto samo što je ovde reč o nadražaju grla. Ti polisinaptički refleksi deluju automatski pa ih možemo definisati kao jednostavan odnos između nadražaja i reakcije. Ali, prag nadražaja koji izaziva refleksne radnje ovog tipa nije potpuno konstantan mada nije podvrgnut ni takvim kolebanjima kao što je to slučaj kod filogenetskih programiranih fizioloških mehanizama ponašanja.

Ali, šta se to događa sa našim psom koji „iz čista mira” počne da se uporno češe? 

Polisinaptički refleks je i to uporno češanje koje nekada prelazi i u pravo grebanje. Naime, taj refleks se javlja kod pasa na oko približno 12 sekundi trajanja nadražaja svraba, što znači da se u tom periodu nadražajni prag po- većava. Već posle devet sekundi od nestanka nadražaja, prema istraživanjima, uspostavlja se prvobitno stanje, odnosno prethodni nadražajni prag.

STRAH OD PUCNJA 

Refleksi su značajni i kada životinja mora da bude u stalnoj pripravnosti i da reaguje odgovarajuće na nadra- žaje. Refleks češanja, koji je veoma važan za život psa, ima dve svoje funkcije. Pre svega, on omogućava životinji da sazna mesto gde je nastala iritacija na površini tela, to jest gde je, na primer, buva. Drugo, taj refleks ima „zadatak” i da pokrene životinju na češanje i na taj način „reši problem”. Naravno, ukoliko buva nije odstranjena, već se jednostavno premestila na drugi kraj tela, uslediće veoma brza reakcija psa i grebanje će se nastaviti. 

Refleksi imaju zadatak i da brane organizam od štetnih uticaja okoline i njih nazivamoo - odbrambenim; setimo se samo kako pas refleksno uzmiče pred udarcem, kako refleksno zatvara očni kapak kada ga milujemo po glavi, kako se iskašljava itd. 

Za preživljavanje jedinke važan je i odbrambeno-napadački refleks koji se manifestuje kod naših ljubimaca prilikom pucnja, detonacija, bombardovanja ili "zvižda- nja" mina, probijanja zvučnog zida aviona ali i prilikom grmljavine, jakih zvukova uopšte. 

Dominantan pas u takvim situacijama reaguje odbrambeno-napadački; on se refleksno okreće ka izvoru zvuka i stavlja se u odbrambeni položaj. Vrlo dominantan pas, što ne znači da je i agresivan, prilikom pucnja može i napasti. Zato je sasvim normalno da pas tada izvede svoju odbrambeno-refleksnu kretnju i da refleksno trgne glavu ka izvoru zvuka, „napadaču” koji ugrožava njegovu bezbednost. 

Iskustva su pokazala da će se tako ponašati dominantan pas; psihički zakočeni psi će se, međutim, u takvim situacijama ponašati, zahvaljujući i stalnom pritisku svojih vlasnika, poput ovaca, dakle mirno i bez reakcije. Upravo zato sudije na ispitima i takmičenjima u radu moraju da razlikuju da li se u tim slučajevima radi o čisto odbrambeno-refleksnoj radnji psa ili je tu reč o strahu na pucanj. Sudija koji bi te dve stvari strpao u isti koš, po mišljenju slovenačkog komunikologa i etologa France Vrega, pokazao bi svoje elementarno nepoznavanje fiziologije i odbrambenog ponašanja psa. 

…..

BRAĆA POD KOŽOM 

Bez obzira na velike razlike u pogledu telesne građe, veličinu ili boju dlake, psi različitih rasa pripadaju istoj vrsti i zapravo, kako piše poznavalac pasa Desmond Moris, svaka rasa pasa može se pariti sa svakom drugom pasminom i tako stvoriti takođe reproduktivno potomstvo. 

Genetske razlike uzgojene „pedigrejskim ukrštanjem” previšu su male, kaže ovaj stručnjak, da bi izdvojile bilo koju rasu na biološkom nivou. Ako bismo nemačku dogu veštačkim putem oplodili spermom mužjaka čivave, ona bi bez sumnje okotila leglo štenadi što pokazuje da ne postoje dve pasmine koje su genetski inkompatibilne, odnosno koje se ne bi mogle teoretski i praktično upa- riti. Ali, upozorava Moris, ni upariti pse sa vukovima nije uopšte teško i iz takve kombinacije dobili bismo takođe - plodno potomstvo. 

To znači da bez obzira na dramatične gabaritne razlike među rasama, svi psi i nisu ništa drugo nego braća pod kožom, pa je, stoga, i njihovo nagonsko i instiktivno ponašanje, uslovljeno genetskim programom, takođe ili uglavnom - isto.

Agrobiznis magazin broj 159, strane 56-58, (april 2024)

Natura Online (14.5.2024)