- Vi ste ovde:
-
Home
- Ekologija
Ekologija
EKO FOTO-REPORTAŽA
Pliva patka preko Save nosi flašu na vrh glave
(Savski kej ili ono što je od njega ostalo)
Početkom šezdesetih godina 20. veka planom regulacije grada Beograda predviđena je izgradnja stambenog rejona uz reku Savu. Blokovi su nikli iz močvare, isušivanjem rukavca reke Save. Gnezda močvarnih ptica zamenili su betonski soliteri. Obala reke postala je "naselje Sunca", krajolik u kome se moglo uživati u šetnji, pecanju i samoj prirodi. Danas su se nad naseljem Sunca nadvili sivi oblaci splavova. U reci i zalasku Sunca može da se uživa jedino ako se "sedne" na kafu, ali ne može se uživati u životinjskom svetu jer pluta u smeću zaglavljenom u međuprostoru kafe-splavova.
Piše Nastasija Nastevski, studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu*
- Detalji
- Autor Nastasija Nastevski
- Pogodaka: 1224
Opširnije: Foto-reportaža: Pliva patka preko Save nosi flašu na vrh glave
EKOLOGIJA
Reciklaža u Srbiji – samo brojka ili?...
Reciklaža predstavlja ponovnu upotrebu materijala što sprečava preterano iskorišćavanje neobnovljivih resursa i energije i smanjuje količinu otpada u prirodi. U današnje vreme retko ko ne zna šta pojam reciklaže znači, pa opet postavlja se pitanje: koliko građani Srbije recikliraju?
Piše Milica Ilić, master student na Biološkom fakultetu u Beogradu *
- Detalji
- Autor Milica Ilić
- Pogodaka: 2672
POZIV ZA UČESTVOVANJE U PROGRAMU "EKOLOŠKI OTISAK MEDIJA – TRENDOVI I TENDENCIJE"
Da li su samo ekološke teme "zelene"?
"Green Fest" i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) pozivaju mlade novinare i studente novinarstva da se prijave na program "EKOLOŠKI OTISAK MEDIJA – TRENDOVI I TENDENCIJE", koji će biti realizovan u okviru 9. Međunarodnog festivala zelene kulture "Green Fest", od 13. do 16. novembra 2018. godine, u Domu omladine Beograda.
Piše Ivana Jovčić, Centar za unapređenje životne sredine
- Detalji
- Autor Ivana Jovčić
- Pogodaka: 930
NAJAVA DOGAĐAJA
Premijera dokumentarnog filma "Plavo Srce"
Region Balkana, predeo bogat različitim kulturama, jezicima i istorijom, dom je za poslednje divlje reke Evropskog kontinenta. Balkan je plavo srce Evrope. Međutim, reke su u opasnosti zbog pomame na zaradu iz hidroelektrana. Hidoenergija je jedna od "obnovljivih" izvora energije koja u mnogome doprinosi iščezavanju vrsta, masovnom raseljavanju ljudi i ima velikog udela u klimatskim promenama.
Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i BirdLife International
Dokumentarni film "Plavo Srce" približava situaciju u vezi sa hidroelektranama širom Balkana kako bi dokumentovao zločin počinjen nad poslednjim divljim rekama Evrope i zajednicama koje žive od njih.
3. maja 2018.
Projekcija na priobalju kod Kule Nebojša, Beograd
Početak programa 19:00
Projekcija filma 20:00
- Detalji
- Autor Dušan Marinović
- Pogodaka: 884
U SVEČANOJ SALI SKUPŠTINE GRADA BEOGRADA ODRŽANA KONFERENCIJA
Žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena
Doprinos žena urbanističkom planiranju, koji odgovara na izazove klimatskih promena, od ključnog je značaja jer jedino kada su i žene i muškarci uključeni u proces planiranja i donošenja odluka, može se ponuditi efikasan i delotvoran pristup ovom pitanju - zaključeno je na konferenciji pod nazivom „Žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena“, koja je, 28. februara, u svečanoj sali Skupštine grada Beograda, okupila više od 150 domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti urbanizma, državnih i gradskih zvaničnika i predstavnika lokalnih samouprava iz gradova širom Srbije
Pišu Dejana Barjaktarović i Dušan Marinović
- Detalji
- Autor Dejana Barjaktarović, Dušan Marinović
- Pogodaka: 1011
Opširnije: Konferencija u Beogradu: Žene i muškarci u odgovoru na lokalne izazove klimatskih promena
IAKO KLJUČNA ZA NAŠ OPSTANAK, VLAŽNA STANIŠTA POD VELIKOM PRETNJOM - OTKRIVA NOVA CRVENA LISTA
Svetski dan vlažnih staništa
Po prvi put je urađena sveobuhvatna procena evropskih staništa, koja pruža jasnu sliku stanja 490 staništa u 35 država širom Evrope. Na Evropskoj Crvenoj listi staništa čiju je izradu podstakla Evropska komisija, radilo je više od 300 stručnjaka, koji su procenili trenutno stanje prirodnih i poluprirodnih kopnenih i vlažnih staništa. Rezultati procene otkrivaju da je više od trećine kopnenih staništa ugroženo - više od tri četvrtine tresetišta, više od polovine travnatih staništa, i skoro polovina jezera, reka i obala u Evropi. Status šuma, vriština i kamenjara je nešto bolji, no ništa manje zabrinjavajući. Uloga prirodnih staništa je višestruka, i danas postoje jasni pokazatelji o njihovom značaju u pružanju brojnih dobrobiti ljudskoj zajednici.
Izvor: Aleksandra Nikodinović, Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), Regionalna kancelarija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju / Foto: IUCN - B. Erg
- Detalji
- Autor Aleksandra Nikodinović, IUCN
- Pogodaka: 1417