Kako pomoći energetski siromašnim domaćinstvima? 

Predstojeća zima će biti ozbiljan test elektroenergetskog sistema, ali će posledice najviše osećati građani koji se nalaze u stanju energetskog siromaštva, složili su se učesnici panel diskusije „Energetsko siromaštvo u vremenu krize“, održanoj 27. septembra, u organizaciji Klimatskog foruma...

Piše Vladan Šćekić, Centar za unapređenje životne sredine

Uz podsećanje da je Srbija usvojila sopstvenu definiciju energetskog siromaštva, Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole je dodala:

- Energetski ugroženi kupac je bio dugo bio jedini mehanizam koji je prepoznavao ljude u energetskom siromaštvu. Njime se subvencioniše cena električne energije i gasa, a znamo da se najugroženija domaćinstva greju na čvrsta goriva, pre svega, na drva i na ugalj. Za ta goriva nema subvencija, tako da ta mera nije prilagođena najugroženijima. Pored toga, uvedene su i subvencije mera sanacije objekata, sa 50% učešća od strane građana, ali opet, ako pogledamo definiciju energetski ugroženog kupca, i ako neko ima prihod manji od 16 ili 24 hiljade dinara, teško može da učestvuje sa nekoliko hiljada evra u sanaciji sopstvenog objekta.

Trenutnu situaciju sa energentima na tržištu je kratko opisao Marko Janjušević, direktor JP „Toplana Priboj“ rečima:

- Cene energenata su značajno porasle. Ugalj i drva duplo - a struja čak 10 puta.

Kako trenutna cena struje za građane i nedostatak i cena drugih energenata utiču na promene u načinu potrošnje, prokomentarisao je Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije:

- Sa ovako subvencionisanom cenom, struja je deo istog cenovnog tržišta kao ugalj i drva. Danas je ubedljivo najjeftinije grejati se na struju i mnogo ljudi će pribegavati grejanju i dogrevanju na struju, a sve to je sada, više nego prethodnih godina, pretnja po stabilnost elektroenergetskog sistema. Sve energente plaćaju svi poreski obveznici, mi danas, i naša deca - sutra. Ako već idemo na socijalizaciju ovih troškova, hajde da onda investiramo u infrastrukturnu promenu, onoliko koliko se može. Možda ne možemo sve odjednom da uradimo, ali možemo bar 50 puta više, nego do sada. Kada bismo zamenili svih 100.000 individualnih ložišta sa niskom efikasnošću i investirali u nove, efikasnije uređaje, to bi koštalo oko 400 miliona evra. To je do juče bilo nezamislivo, ali sa današnjom cenom koju plaćamo za uvoz struje, više nije tako.

Uprkos postojanju podataka o zagađenju vazduha i izvorima zagađenja, donosioci odluka se nisu previše bavili podacima.

- Javne politike nisu dovodile u vezu energetsko siromaštvo i zagađenje vazduha, iako postoje podaci o poreklu zagađenja. Najveći deo je čestičnog zagađenja, pored industrije, dolazi iz individualnih ložišta i toplana manjih od 50MW. Kada pogledamo strukturu domaćinstava, 60% koristi neefikasne uređaje na čvrsto gorivo, a sa ekonomske strane, najveći deo njih spada u energetski siromašna domaćinstva. Tako, zagađenje vazduha dolazi iz ugroženih domaćinstava koja nemaju novca da priušte efikasne uređaje, novu fasadu, stolariju, i troše energente koji su im dostupni i koji su najjeftiniji - rekla je Mirjana Jovanović.

Pomoć najugroženijim građanima se najefikasnije rešava u lokalnim sredinama i u saradnji sa Centrima za socijalni rad. Jedan od ovih primera je Priboj.

- Prošle godine smo subvencionisali zamenu individualnih ložišta. Uloženo je 5 miliona i zamenjeno je 61 ložište. Još 15 smo kupili za socijalno ugrožene koji ne mogu sami to da finansiraju. Tako smo na zamenjenih 76 ložišta odmah primetili da zamena ima efekta, u samom vazduhu se videlo da je manje zagađenje. To je dugoročno rešenje, s obzirom na to da će se sada trošiti duplo manje ogrevnog drveta nego što je ranije bio slučaj - rekao je Marko Janjušević, a Aleksandar Macura je dodao:

- Centri za socijalni rad najbolje znaju svoje korisnike i pomoć energetski ugroženim domaćinstvima mora da ide uz njihovu asistenciju. Drugačije ne treba ni pokušavati! Na taj način je i najbrže sprovesti mere pomoći i učiniti nešto u periodu koji nam je preostao do zime. Ovo što je Priboj uradio je dobar primer i treba što više da se replicira. Uređaji koje su zamenili građanima dolaze iz domaće firme koja je savladala eko-dizajn ovih uređaja, i ako i postoje na stanju, ovi uređaji moraju odmah da se ugrade.

- Svi pričamo o štednji, ali ljudi su i do sada štedeli. Ne mogu da štede samo oni koji se greju na centralno grejanje i plaćaju po kvadratu. Ja ne znam nikoga ko nije štedeo energente, a imao je mogućnost da štedi. Smanjivanjem temperature grejanja za jedan stepen se može uštedeti oko 6% potrebnih energenata. Ako spustimo temperaturu za 3 stepena, možemo uštedeti gotovo 20%. Naravno, to je moguće samo ako je početna temperatura 20-22 stepena. Ako je početna vrednost 15 stepeni - to onda nije moguće - rekao je Marko Janjušević.

- Problem energetskog siromaštva nije problem domaćinstva, već je to je socijalni problem. Problem svih nas. Zato je neophodno da institucije pristupe rešavanju ovog problema, kako bi pomogli ugroženim domaćinstvima - rekla je Mirjana Jovanović i dodala:

- Dobili smo mere za uštedu energije, ali ljudi u stanju energetskog siromaštva ne mogu da uštede, oni već štede sve što mogu. Dalja štednja, kod njih, vodi ka smrzavanju a to nije opcija.“

Kompletan snimak panel diskusije možete pogledati na: https://www.youtube.com/watch?v=wrTQbku6O5Y

Panel diskusija je sprovedena u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.

....

Natura Online (29.9.2022)