KUĆNO VASPITANJE (9)

Za koјe se sve poslove danas koriste psi?

Da li je istina da psi mnoge stvari rade intuitivno, tj. pod uticajem svog temperamenta? 

Piše Dušan Marinović

Uglavnom jeste. Mnogi psi, kao što je poznato, veoma su prijateljski nastrojeni prema ljudima. 

Pitate se - otkuda ta naklonost?

Rani psi su od početka poznatog procesa domestifikacije (pripitomljavanja) delili sa ljudima njihovu sudbinu, posao, domove pa i porodicu. I to je glavni razlog što su psi veoma naklonjeni ljudima u čijim (tadašnjim) hordama su ljudski četvoronožni prijatelji prepoznali i svoju čoporsku organizaciju i zajednicu. Zato je domaćim psima, posle toliko vekova zajedničkog života, i danas potrebno ljudsko društvo. 

S druge strane, rani psi bili su i vrlo nezavisni; bili su spremni da često napuste društvo ljudi radi neke svoje potrage za plenom, polnog žara, vlastite igre... Ta vrsta njihovog „genetskog samopouzdanja” ima za posledicu da su i danas neki domaći psi ne samo nezavisni već, ponekad, tvrdoglavi i nepredvidljivi. 

Rani psi su naporno radili i pomagali čoveku u njegovim svakodnevnim obavezama. Išli su sa njim u lov, borili se sa divljim životinjama, čuvali svoj „čopor”... Današnji psi, naravno, imaju mnogo lakši život, ali im zbog toga često postaje dosadno, posebno u urbanim i skučenim uslovima života. Bez adekvatne mentalne stimulacije kao i redovnih i intenzivnih fizičkih vežbi i aktivnosti, ovi psi, ponekad, mogu biti, za svoje vlasnike, prava dosada. U takvim trenucima oni mogu, vođeni svojim temperamentom, da naprave veliku štetu u kući ili bašti. 

Dakle, istina je: većina pasa, zaista, mnoge stvari radi intiuitivno, što bismo rekli - bez nekog prethodnog promišljanja da li je to dobro ili ne. Od njihovog temperamenta, koji može biti kao i kod ljudi veoma različit, zavisiće i način kako će svaki pojedinačni pas reagovati na određeni spoljašnji nadražaj. 

Bez poznavanja upravo ove činjenice, odnosno kakvog je konkretnog temperamenta naš pas, teško je uopšte govoriti o nekom uspehu u obuci ljubimca. Zato, pre nego što krenete da radite sa svojim psom, dobro ga ispitajte i ustanovite njegovu pravu ćud i temparament. 

Koliko dugo žive psi? 

Pasji životni vek je određen mnogim faktorima kao što su rasa, genetika, ishrana, zdravstvena zaštita, stil života, okruženje... Neke činioce, kao što su rasa, međutim, nikakvom genetskom „kozmetikom” ne možemo menjati. Tako je poznato da male rase pasa žive duže od onih velikih ili pasa srednje veličine. Zašto je to tako trebalo bi naširoko obrazlagati mada ni nauka, koliko je nama poznato, nije ponudila definitivne i empirijske proverljive dokaze zašto mali psi zaista žive duže od onih većih. 

Međutim, vlasnik može i te kako uticati na činioce koji se tiču fizičke i svake druge brige o psu. Uz ispravnu ishranu, odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i sigurno okruženje za psa, kod savesnog vlasnika pas će obično živeti najmanje desetak godina, a u zavinosti od rase i nekih drugih genetskih predispozicija i duže. 

Ipak, imajte na umu i onu filosofsku dilemu: da li je, i u našim životima, važniji kvalitet tog života ili njegov kvantitet? Znamo, odgovori su različiti... Isto se odnosi i na dužinu i kvalitet života našeg ljubimca. 

Ima li nešto što pas neće staviti u svoja usta? 

Sposobnost hvatanja plena, divljači ili drugih predmeta, u vodi ili na suvom, za mnoge pse je, bez sumnje, bio prvi i najvažniji posao. Zato su u fokusu selektivnog uzgoja naših predaka i bili psi koji su bili najbolji radnici, odlični pertneri čoveku, pre svega, u lovu. Naravno, oduvek je lep izgled psa bio važan čoveku ali ne toliko koliko mu je bila važna njegova upotrebna vrednost. 

Današnji psi, čak i kada se uzgajaju samo za kućne ljubimce, odnosno za eksterijerne izložbe, još uvek imaju zabaležene, u svom genetskom kodu, visoko razvijene instinkte lova, hvatanje plena, aportiranja, čuvanja... Otuda ne čudi što oni, kada su im „pri šapi”, često uzimaju u usta najrazličitije predmete, zdele, igračke, vašu odeću, obuću... 

Zašto neki psi toliko vole da plivaju, dok se drugi čak plaše vode? 

I ovde je reč o genetskom nasleđu. Na primer, labradori su u vodi i oko vode već oko 500 godina. Prve zabaleške o njima govore da su pomagali ribarima na Njufaundlendu hvatajući, u hladnom okeanu, ispalu ribu iz mreže ili sa čamca i vraćali je vlasnicima. Nešto kasnije, i u lovu, voda za labradore nije predstavljala nikakvu prepreku da svom vlasniku-lovcu donesu pogođenu pticu sa sredine reke ili jezera. Kada se ovo zna, koga još može da čudi što gotovo svi labradori obožavaju vodu? 

Međutim, ima pasa pa i rasa koji se zaista, manje ili više, plaše vode. Zašto se oni tako ponašaju treba potražiti takođe u njihovom genetskom zapisu. Analizom njihovog bližeg i daljeg porekla nesumnjivo bismo došli do podataka da su te rase bile izrazito kontinentalnog porekla odnosno da u svom razvoju nisu imali previše dodira sa vodom. Otuda i njihov „prirodan” strah od nepoznatog; strah koji su, u svojim genima, nasledili od dalekih i predalekih predaka. 

Za šta se danas sve mogu koristiti psi? 

Psi i danas imaju mnogo posla. Ali, najvažniji im je da budu čovekov pratilac. U stvari, društvo koje pas pravi čoveku sastavni je deo svakog njegovog drugog posla! 

Od svog nastanka do danas pas je živeo i radio, rame uz rame, sa svojim ljudskim partnerom. Zato ne čudi što je on i danas prisutan u svim poslovima koji zahtevaju njegovu blisku interakciju sa ljudima. 

Osim što je, u razvijenom svetu, veoma i najpre popularan kao kućni ljubimac, pas se i danas koristi intenzivno u lovu, za službene svrhe u policiji i vojsci, za razna traganja i pronalaženja lica i predmeta, za spašavanje ugroženih lica, za otkrivanje nedozvoljenih materija, zatim kao vodič slabovidećih i slepih lica, pomagač nagluvih ili gluvih osoba, kao pomoć u raznim medicinskim terapijama, za zabavu i razonodu, razna takmičenja...

Postoje li neke posebne radnje koje mogu samo neki psi ili rase da odrade? 

Naravno! Iako mnogi psi mogu da rade mnoge poslove korisne za ljude, mnoge rase pasa nisu univerzalne. To znači da neke rase i psi nisu preterano dobri psi-čuvari jer su, na primer, previše prijateljski raspoloženi prema čoveku. Kao i većina drugih pasa i ovi će zalajati na sumnjiv zvuk ili uljeza, ali to je najveći napor koji će oni učiniti kao psi-čuvari. 

Nećete videti ni mnoge rase pasa kako vuku saonice po snegu. Nije reč o tome da oni to ne bi mogli već o tome da taj posao mnogo bolje od njih rade sibirski haskii ili aljaski malamuti. Neki psi ne znaju uopšte da ovčare; taj posao fenomenalno obavljaju border koli ili staroengleski ovčar, pulin ili nemački ovčar koji su i selektivno uzgajani za te namene. Primera za to je, zaista, mnogo. 

Dakle, u zavisnosti od toga šta je čovek želeo da postigne u uzgoju određene rase danas i imamo onu klasičnu podelu pasa na službene, ovčarske, sportske, radne, lovne, one za zabavu i društvo, cunjavce, jamare... 

Lično, neke ofijelne podele rasnih pasa, po nekim grupama, nama se ne dopadaju jer u njima ima mnogo nelogičnosti i kontroverzi, mešanja onoga što se ne može pomešati... ali time vas, ovog puta, ipak ne bismo zamarali. 

Zašto toliko ljudi želi da ima baš psa za kućnog ljubimca? 

Brojne pozitivne osobine pasa kao što su prijateljski odnos prema čoveku, odanost, nežnost i inteligencija, bez sumnje, doprinele su velikoj popularnosti pasa u svetu pa i u nas. Uostalom, to i jesu karakteristike koje ljudi najčešće traže kada biraju psa za svog kućnog ljubimca.

Uz to psi se veoma dobro prilagođavaju i osobama sa posebnim potrebama (psi-vodiči gluvih ili slepih osoba), a sve više se koriste i za razne zdravstvene terapije. Naravno, psi se koriste i dalje za lov i druge sportske aktivnosti. 

Očigledno, mnogima se psi dopadaju ali to ne znači da su oni baš za svakoga. U stvari, karakteristike nekih pasa koje su, inače, poželjne kod većine ljudi, u pojedinim slučajevima, mogu se pokazati, kod drugih kao - potpuno nepoželjne. 

Recimo, izuzetno prijateljski odnos psa prema svim ljudima verovatno neće biti najbolja preporuka za nekoga ko želi psa-čuvara. Ili: veoma aktivan i snažan pas, poput mnogih sportskih ili službenih pasa, zahtevaće više vežbi nego što mu to, objektivno, neki stariji vlasnik može pružiti. 

U svakom slučaju, u otuđenom vremenu i opštoj kolektivnoj usamljenosti ljudi, pas može biti odlično rešenje za ove probleme. Otuda i sve više pasa, naših ljubimaca. 

Jesu li psi oduvek bili popularni?

Ne. Istorija raznih civilizacija i religija nedvosmisleno pokazuje da je bilo perioda kada su psi bili nepoželjni u nekim ljudskim zajednicima. S druge strane, one civilizacije koje su, za svoje vreme, bile napredne u svakom pogledu, imale su uglavnom i vrlo pozitivan odnos prema psima. 

Tek u dvadesetom veku dolazi do ozbiljnijeg i selektivnog uzgoja rasnih pasa. Zato se može slobodno reći da tek posle Prvog svetskog rata i dolazi do ozbiljnijeg i šireg interesovanja za rasne pse u zapadnom svetu, a nešto kasnije i u nas. Drugim rečima, od tada je i moguće pratiti popularnost nekih rasa. 

Na primer, deset godina nakon što je američki AKC priznao labradora retrivera kao rasu (a to je bilo 1917), njih je u Sjedinjenim Američkim Državama bilo ukupno - manje od 30! Njihov broj je postepeno rastao pa je, krajem 20. veka, sa oko milion registrovanih jedinki, labrador retriver postao rasa pasa broj jedan u Americi. Slično je bilo i sa nemačkim ovčarom, foks terijerom, nemačkim bokserom, buldogom, pit bulom, pudlama, dobermanom, rotvajlerom i još nekim veoma popularnim rasama u Evropi i Americi. 

Naravno, ne treba smetnuti s uma da u svemu tome ima i te kako pomodarstva, pa i malograđanštine u kojoj je važnije biti „u trendu” nego iskreno voleti psa. 

No, o takvim "trendovima" nekom drugom prilikom…

(Nastaviće se)

Agrobiznis magazin broj 182, april 2026, strane 40-43

Natura Online (21.4.2026)