Ko je kriv za napade pasa?

 Vest da su dva psa, istog vlasnika, za nekoliko dana, napala sedmoro dece u Subotici, uznemirila je javnost. Psi su brzo sklonjeni sa ulice ali su ostala otvorena pitanja: kako se i zašto to dogodilo, šta je izazvalo agresiju pasa, koje greške pravi čovek u takvim trenucima i, naravno, ko je kriv i odgovoran za napade vlasničkih pasa?

Piše Dušan Marinović, urednik Nature Online

U ovom subotičkom slučaju, neodgovorni vlasnik pustio je dva belgijska ovčara, malinoe, na ulicu i dogodil se, tokom samo nekoliko dana, više napada na decu. 

Činjenica da su se ovi belgijski ovčari, inače službeni psi, našli sami na ulici, gotovo u centru Subotice, dovoljno govori o neshvatljivoj neodgovornosti vlasnika tih pasa. Jer, biti odgovoran vlasnik psa, bez obzira bila to mala čivava ili neki veliki ili službeni pas, znači da moramo, u svakom trenutku, da budemo odgovorni i znamo gde su i šta rade naši psi. To pokazuje i do koje mere se, u nas, olako shvata vlasništvo pasa. Nažalost, ni kao društvo nismo mnogo uradili na edukaciji ljudi kada je reč o držanju i uzgoju pasa. Godinama izostaje ta vaspitna komponenta tako da ne čudi što danas imamo toliko agresivnih napada na samo napuštenih već i vlasničkih pasa. To znači da ljudima treba objasniti, još pre nabavke psa, da je imati kućnog ljubimca predivna stvar ali i da je to i - velika obaveza! Odnosno da o kućnom ljubimcu moramo da vodimo računa tokom celom njegovog života. 

U razvijenom svetu ozbiljno i organizovano se sprovode edukativni tečajevi za vlasnike kao i kursevi socijalizacije i poslušnosti pasa. Nažalost, u nas to još nije redovna praksa jer nemamo zvaničnu, državnu instituciju koja bi se tim stvarima bavila na odgovoran i stručan način. Smatramo da bi bilo od velikog značaja da se tim edukativnim kursevima, u svakoj lokalnoj zajednici, bave stručni ljudi, dugogodišnji kinolozi, kako bi se znanja o odgovornom vlasništvu pasa što više usvojila i primenila u praksi. Te edukativne kurseve bi trebalo da pomognu, u svakom smislu, zvanične državne institucije, kinološki savez ali i lokalna kinološka društva. Naravno, posle uspešno završenih kurseva, vlasnici bi dobijali državne sertifikate koji bi im omogućili da budu vlasnici a kasnije, ukoliko to žele, i odgajivači rasnih pasa. Uz to, svaki pas morao bi da bude čipovan, bez obzira da li je on iz tzv. grupe "opasnih" ili onih drugih pasa.

Svaki pas je, bez obzira na rasu, po svojoj genetici, lovac i predator. I sve što se kreće brzo za njega predstavlja - plen. Da li su i deca u Subotici trčala ispred pasa ostalo je nepoznato ali je izvesno da bi upravo takvo njihovo kretanje moglo da bude izazov i "inicijalna kapisla" za pomenute pse da krenu u napad. Međutim, da su malinoe bile pod kontrolom vlasnika, odnosno na povodniku i da su imale na ustima brnjicu, odnosno korpu, do ovakvog incidenta ne bi moglo da dođe. Uostalom, a o tome govori i zakon, u urbanim sredinama takvi psi obavezno moraju da budu na povodniku i da imaju na ustima brnjicu. Dakle, ovde se radilo o krajnjoj neodgovornosti vlasnika koji ili nije zatvorio kapiju svog dvorišta ili vrata boksa pa su psi izašli sami na ulicu, potpuno je sada svejedno… 

Možemo li da predvidimo i predupredimo napad i ujed psa na ulici, u parku?... 

Napušteni psi, ili kako ih često pogrešno nazivamo psima-lutalicama, obično napadaju u čoporu. Prema njihovom "gardu" prema nama, a posebno njihovog vođe, takozvanog alfa-mužjaka, možemo, sa velikom pouzdanošću, da naslutimo šta će se dogoditi. 

Naime, obično se psima, pred napad, nakostreši dlaka u predelu grebena; neki će tada podmuklo režati, drugi neće… Obično, psi tada pokazuju, uz režanje, i svoje zube… a ona stara izreka da "pas koji laje ne ujeda" ne mora uvek i svuda da bude potpuno - tačna. 

Ipak, treba se najviše čuvati onih potuljenih i podmuklih pasa koji, često, ne pokazuju tako drastično svoju agresivnost a koja je, prema mnogim naučnim istraživanjima, upravo posledica - velikog straha. 

Šta, dakle, u takvim kritičnim situacijama treba raditi?

Najgora moguća varijanta je da počnemo da histerišemo i da krenemo da bežimo od pasa. Nemojmo to da radimo jer su psi, sasvim sigurno, mnogo brži od nas! Svojim trkom i bežanjem kod njih ćemo samo dodatno pokrenuti predatorske nagone i tada nam se, kao njihovom "plenu", obično, ne piše - ništa dobro. 

U takvim napetim situacijama treba biti i ostati miran; izbegavajmo direktne poglede pasa i potrudimo se da spustimo jačinu našeg glasa; ne vičimo i ne cičimo, ne mašimo i ne mlatarajmo rukama i nogama i ne pokušavajmo da krenemo u neki, stvarni ili fingirani, "kontranapad", pogotovu ako je oko nas čopor pasa. Jer, sve to može dodatno da isprovocira pse koji su, u takvim situacijama, uplašeni bar koliko i mi.

No, otkuda taj strah a potom i takvo agresivno ponašanje pasa?

Našim dolaskom mi smo, naravno nenamerno, "ugrozili" njihovu teritoriju, odnosno "posed" čopora. Kako je poznato da je pas životinja čopora i da ima taj izraženi teritorijalni mentalitet, sasvim je moguće da će nas oni, baš zbog toga, napasti kao "uljeza" koji se drznuo da ugrozi njihov "posed".  

Razlog za napad pasa, osim odbrane svoje teritorije, može da bude i loše prethodno iskustvo sa nekim ljudima, glad, bolest, žeđ… Ipak, teško je precizno odgovoriti zašto se svaki pojedinačni napad dogodio pa nema ni definitivnog "recepta" kako se u određenim situacijama od toga odbraniti, ali je jesno i preporučljivo da tada treba da ostanemo što hladnije glave, da ne histerišemo, pravimo nagle i nepotrebne pokrete rukama… Umesto toga, gledajmo da mirno i polako napustimo "mesto okršaja", bez naših pokušaja da napadnemo ili nagovestimo ugrožavanje pasa, da smirenim glasom pokušamo da ih umirimo i da gledamo, koliko god je to u našoj moći, da do sukoba ne dođe. 

Bilo kako bilo, nedavni slučaj iz Subotice dovoljna je opomena svima nama da ovaj problem i te kako postoji u našem društvu i da moramo dodatno da radimo na edukaciji ljudi… Čak i mnogo pre nego što će nam pasti na pamet da sebi ili nekome drugom, poklonimo, recimo, štene…

….

Tekst je objavljen, u dva nastavka, u "Mladenovačkom glasu", brojevima 460 i 461, aprila 2023.

Natura Online (21.4.2023)