INTERVJU Branko Marić: Kinološki savez Srbije pod hitno treba zatvoriti 

• Branko Marić, predsednik Asocijacije nemačkih ovčara Srbije, tvrdi da Kinološki savez Republike Srbije ne radi po zakonima Srbije ali ni po Pravilniku o odgoju Međunarodne kinološke federacija (FCI). Zato taj savez, odnosno udruženje građana, kaže Marić, treba pod hitno zatvoriti i našu kinologiju ustrojiti na principima koji važe u organizovanim i razvijenim zemljama Zapada gde se poštuju red, pravila i zakoni koji važe za sve… 

Razgovarao: Dušan Marinović / Foto: D. Marinović i foto-arhiva Branka Marića

Poslednjih meseci, gospodine Mariću, gostovali ste na više srpskih televizija kada ste otvoreno govorili o uzrocima sve češćih napada pasa na našim ulicama ali i o direktnoj odgovornosti Kinološkog saveza Srbije za takvu tešku pa i alarmantnu situaciju… Otkuda toliko agresivnih pasa na našim ulicama, njihovih napada, ugrožavanja građana, naše dece?... 

- Mi se u Srbiji, obično, bavimo posledicama, a ne uzrocima određenih pojava. I tek kad se dogode tragični događaji, kao što su bili slučajevi kada su vlasnički psi na smrt izujedali čoveka na Kosmaju ili nedavno dete iz Sente sa smrtnim ishodom, kao i devojčicu iz Sremčice, digne se javnost i svi se pitaju kako je to moguće?... 

Tim advokata i mojih saradnika kao i ja, radimo, već četiri godine, upravo na pronalaženju uzroka takvim pojavama u našem društvu.

I do kakvog ste zaključka došli?

-  Kada je reč o psima, suština ovih problema je u tome što se zakon ne primenjuje. Mi smatramo da zakon treba da se striktno primjenjuje od strane nadležnih državnih organa Republike Srbije. Takva primena, nadzor i kontrola primene zakona će dovesti i do poštovanja istih. Srbija je, doduše, mnoge zakone već uskladila sa normama Evropske Unije pa i Zakon o dobrobiti životinja koji je, po nama, dosta dobar. Naravno, u njemu postoje neke manjkavosti o kojima bi moglo da se razgovara ali one, u ovom trenutku, nisu toliko bitne. 

Dakle, ovaj zakon, koji je donet još 2009. godine, nadležni državni organi ne sprovode. A to je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, odnosno njena inspekcija i Uprava za veterinu. 

Uostalom, do dana današnjeg, a sad smo u 2023. godini, na sve apele brojnih ljubitelja životinja, udruženja, odgajivača, vlasnika pasa… nadležno ministarstvo se nije oglasilo tako da je izlišno govoriti da li je ovaj zakon dobar ili loš kad se on ne sprovodi. Posledica takvog stanja su hiperprodukcija pasa u nas i njihovo sve brojnije napuštanje tako da na našim ulicama imamo mnogo ostavljenih i napuštenih pasa, rasne i one druge, koji, logično, predstavljaju veliku opasnost za građane, a posebno za decu.

Kad kažete da imamo hipeprodukciju pasa, na šta mislite?

- Mislim na to da je hiperprodukcija pasa direktna posledica upravo neprimenjivanja zakona. Vidite, u Zakonu o stočarstvu vrlo jasno se precizira da organizacije koje se bave odgojem krava, koza, ovaca, svinja… moraju da imaju odgovarajuće rešenje Ministarstva poljoprivrede da bi mogle da se bave tom delatnošću. Odnosno, da bi mogle da izdaju sertifikate o rasnosti tih životinja. U tom zakonu nisu decidno navedeni i psi pa se nadležni "vade" da, navodno, pas ne spada u stoku a to je, zapravo, samo njihovo izbegavanje odgovornosti.

Mislite li da su psi namerno izostavljeni u tom zakonu?

- Ne mislim, mada postoji i ta mogućnost jer bi takva situacija odgovorala nekim strukturama... još iz vremena komunizma. Međutim, u pomenutom zakonu jasno, citiram, piše "i sve ostale domaće životinje koje mogu da se gaje". Dakle, Zakonom o stočarstvu jasno se kaže, da za pse, očigledno, nije nadležno Ministarstvo prosvete već upravo Ministartsvo poljoprivrede… 

Opet, Zakon o dobrobiti životinja jasno propisuje kako se registruju odgajivačnice, koje uslove one treba da ispune za to… Treba, najpre, proći obuku za to na Veterinarskom fakultetu, pored toga treba oformiti i zvanične institucije koje bi detaljnije edukovale potencijalne vlasnike pasa o zakonima, propisima, rasnim odlikama pasa, njihovoj naravi i karakteru, obuci i suživotu sa psom.

Vi imate registrovanu odgajivačnicu nemačkih ovčara?

- Da, imam. Trenutno je zaštićeno njeno ime i ja ne spadam, što sam kasnije saznao, u grupu građana koji obavezno moraju da registriju svoju odgajivačnicu u Upravi za veterinu. Naime, prošle godine je, u toj Upravi, promenjen broj ženki koje su u priplodu pa je njihov broj sada povećan sa dve na tri kuje. Odnosno, to znači da svako ko ima više od tri ženke mora da bude registrovan u registru Uprave za veterinu. Mišljenja sam da svako ko ispuni uslove da se bavi odgojem pasa i želi da prodaje svoje pse mora da bude pod posebnom kontrolom državnog organa… Zato smatram da je nelogično to što je Uprava za veterinu, nedavno, tu granicu podigla na tri kuje. Znači, ko god želi, a ima samo jednu ženku za dalju reprodukciju, mora da ispuni apsolutno sve neophodne uslove da bi se bavio odgojem pasa.

Da se vratimo hiperprodukciji pasa… Šta kažu brojke?

- Brojke kažu da je Kinološki savez Republike Srbije (KSRS) "proizveo", konkretno 2021. godine, 61.974 šteneta, a prošle godine registrovao oko 48.000. To možete da vidite i čujete u svim njihovim izjavama. To znači da je KSRS prijavio, odnosno toliko prodao pedigrea ili rodovnika… Znači, za dve poslednje godine u Srbiji smo dobili gotovo 110.000 novih pasa! 

Svaki taj rodovnik košta 2.500 dinara ili nešto više od 20 evra, za one koji nisu iz Srbije. Ali, Savez je izdao te rodovnike bez ikakve prethodne a ni naknadne kontrole nadležnog državnog organa za to… 

Kako to izgleda u praksi? 

- Ovako… Vlasnik ste, na primer, kuje koju ste parili; dobili ste od vlasnika priplodnjaka potvdu o parenju i fotokopiju rodovnika njegovog priplodnjaka. I kad se kuja ošteni odete do KSRS-a i tražite rodovnike za vašu štenad. Njih je u leglu, recimo, pet-šest ali vi tražite i hoćete da platite, recimo 10-12 rodovnika… Zašto? Zato što niko neće kontrolisati vaše leglo, ni pre ni posle toga, a vi potom sa tim rodovnicima možete svašta da radite… I tu počinju najrazličitije malverzacije.

Po Zakonu, ni jedan veterinar ne sme da vakciniše štene dok ga ne čipuje. Dakle, tada se unose podaci o vlasniku šteneta ili štenadi i svi tada dobijaju zdravstvenu knjižicu.To propisuje Zakon.

Taj zakon važi za sve veterinare koji su nadležni i odgovorni za zdravlje pasa i na osnovu toga izdaju zdravstvene knjižice. Na isti način oni vode kontrolu i o izdavanju pasoša za pse a koji su pod nadzorom i kontrolom Uprave za veterinu. Čipovanjem pasa sprovodi se kontrola njihovog kretanja i promene vlasništva, takozvana sledljivost.

Međutim, jedino KSRS izdaje pedigree, odnosno rodovnike bez ikakve kontrole i nadzora državnog organa! Dokaz za to je da je nedavno, vršilac dužnosti direktorke Uprave za veterinu, pismeno uputila "apel" Kinološkom savezu umesto da im je, zbog takvog nezakonitog rada, uputila rešenje o zabrani rada. O tome posedujemo dokument koji možemo i da objavimo…

Uostalom, da ovde nešto nije u redu govori i podatak da u Upravi za veterinu ima 80 registrovanih odgajivačnica pasa, a u KSRS-u više od 3.000.

Kako je to moguće? Hoćete da kažete da Kinološki savez Srbije ne radi po zakonu?

- Da. Apsolutno ne radi po zakonu Republike Srbije ali ni po pravilniku Međunarodne kinološke federacija (FCI).

Kako onda Međunarodna kinološke federacija prihvata Kinološki savez Srbije, kao svog člana, kad on ne radi po tim međunarodnim pravilima? Možete li da to objasnite?

- Pravilo FCI kaže: ko želi da postane naš član mora da naša pravila odgoja rase pasa uskladi sa zakonima zemlje iz koje dolazi. Dakle, pri registraciji Kinološkog saveza Srbije, predstavnici KSRS-a bili su dužni da dostave Ministarstvu poljoprivrede pravila odgoja FCI kako bi se ista uskladila sa važećim zakonima Srbije.

A to nije urađeno?...

- Nije. Svuda u svetu ili oko 90 odsto nacionalnih kinoloških organizacije sačinjeno je od specijalizovanih nacionalnih pasminskih klubova za određenu rasu, kao što je to kod nas naša Asocijacija nemačkih ovčara Srbije. Međutim, jedino je u Srbiji, naš nacionalni kinološki savez, sačinjen od kinoloških društava koja su registrovana, maltene, za sve i svašta…

Izvinite, moram da vas vratim na one brojeke… Kad kažete 62.000 pasa, da li to znači da mi znamo da ti psi realno postoje, da su se stvarno oštenili te godine? 

- Da. KSRS je izdao tim psima svoje rodovnike… A da li ti psi, u tom broju stvarno postoje, teško je reći jer kontrole nema… 

Biću toliko "drzak" pa ću sada javno reći da postoji osnovana sumnja da se, kroz ovakav način rada Saveza, vrši i "pranje novca" jer ovde nema nikakva kontrole! Ko je uplatio novac za rodovnike i kako je neko platio? Gotovinom, "na ruke" ili preko računa? I za koliko rodovnika?... 

Svaki taj rodovnik u Savezu košta 2.500 a onaj eksportni čak 7.000 dinara. Kada se te brojke pomnože sa brojem štenadi te godine, čoveku se, logično, zavrti u glavi… Vrlo indikativno! A naša država to ne može ili neće da iskontroliše pa, samim tim, i ona gubi veliki priliv sredstava u budžet Republike Srbije. 

Šta je sa onim psima koji nisu prošli tu proceduru dobijanja pedigrea?

- O tim psima mi ništa ne znamo jer nema, ponavljam, nikakve državne kontrole. Ne znamo koliko je štenadi još oštenjeno i to jeste realan problem…

Brojka od 62.000 štenadi godišnje izgleda zaista ogromna… Možemo li da se, u tom pogledu, uporedimo sa Česima ili Mađarima, našim susedima, koji su, koliko je poznato, jake kinološke nacije, koliko oni imaju štenadi godišnje?

- Kinološki savez Srbije se upravo hvali tim brojakama i tamo kažu da smo, po tom pitanju izdatih rodovnika, najuspešniji u Evropi…  Hrvatska je imala 13.413 štenadi, Mađarska 26.292, Nemačka 84.885… 

Međutim, da apsurd bude veći, KSRS je u Agenciji za privredne registre (APR) registrovan, citiram, "za razvoj i unapređenje kinoloških društava i za zaštitu životinja u Srbiji", što je totalni nonsens! Znači, čovek koji nam prodaje pedigree po 2.500 dinara i svu ostalu kinološku dokumentaciju za neprimereno mnogo para i, pri tome, kako se osnovano sumnja, uz ne zna se pouzdano koji broj falsifikata te iste dokumentacije, zamislite - brine o zaštiti životinja?!... 

Ali, prodaja rodovnika je, treba znati, samo jedna od još dvadesetak stavki na osnovu kojih KSRS ostvaruje svoj prihod. Uostalom, cenovnik njihovih usluga je javan i svako može da vidi, na njihovom zvaničnom sajtu, koliko šta košta u KSRS-u.

I sad, kad se saberu svi ti prihodi, reč je ogromnom novcu?... Kome ide sav taj novac?

- To su milioni evra! Taj novac ide direktno Kinološkom savezu Srbije a on državi plaća neki porez na te šarene papire. 

Ali, da podsetim: mi smo podneli, još 2020. godine, ozbiljnu krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i borbu protiv korupcije. Pre oko tri meseca, ja sam pozvan, prvi put za ove tri godine, da dam izjavu povodom te krivične prijave…

Vidite, Kinološki savez Srbije, odnosno čovek koji je na njegovom čelu, samo na jednom računu ima oročena 3,5 miliona evra! Po Zakonu o udruženjima građana Srbije, ta udruženja mogu da se bave privrednom delatnošću pod uslovom da su ispunila svoje statutarne ciljeve. E sad, ako je njegov statutarni cilj "razvoj kinoloških društava i zaštita životinja", mi ne znamo otkuda mu 3,5 miliona evra samo na tom računu! A da mi u Srbiji nemamo ni jedan jedini poligon za pse, nemamo ni jedan centar za obuku pasa… Nemamo ništa! Nemamo ni jedan uređen park samo za pse u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici… koji je Savez od svojih para napravio i time pomogao vlasnicima pasa već su to uradile, kao što je poznato, lokalne samouprave... Čist apsurd!

Da li je tačno da je samo KSRS nadležan za ispite socijalizacije pasa?...

- Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede je dodelila tu nadležnost Savezu a da nama kinolozima nije jasno kako i zašto. Drugim rečima, da biste normalno vodili svog psa u gradskoj sredini on mora da bude socijalizovan i da ima položen taj ispit socijalizacije. I to se odnosi na sve pse, rasne i na one druge… Druga je priča sad o tome kako se vode tzv. opasni psi… I sad Savez hoće da komunalni policajci vode o tome računa. Kako da to rade?! Da komunalni policajci imaju čitače čipova, da poznaju rase pasa, da proveravaju ima li pas položen ili ne ispit socijalizacije?... Nonsens!

Da pojasnim... Na osnovu postojećeg Zakona o dobrobiti životinja, Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede bila je dužna da odmah zatvori Kinološki savez Srbije zato što ne radi po zakonu i zato što upravo Savez generiše hiperprodukciju pasa i iz toga proizašle brojne probleme. A oni to rade godinama, ponavljam, bez ikakve kontrole nadležnog državnog organa. 

Da li se oni milioni evra, koje ste spomenuli, slivaju u Savez samo jednom čoveku ili tamo postoji neka raspodela tog dohotka?

- Ne. U Savezu, ove godine, ima osam zaposlenih lica... Na njihove plate, pre nekoliko godine, ako se dobro sećam, a što smo takođe naveli u krivičnoj prijavi, odlazilo je mesečno oko tri miliona dinara što znači da imaju enormno velike plate… 

Ove godine, na prezentaciju, u Savezu se dnevno trošilo 8.000 a donedavno to je bilo čak 25.000 dinara! Ove godine, na gorivo, u tom udruženju građana, mesečno troše 50.000 dinara, ali imaju i 3,500.000 dinara nekakvih transportnih troškova… Niko ne zna šta to i gde voze! Zanimljiv je i podatak, javno objavljen, da je Savez dao i 14,000.000 dinara donacija. Kome, kako, zašto?... 

Nismo samo sigurni kolike trenutne plate u Savezu imaju njen generalni sekretar, njegova sekretarica, spremačica... A priča se da su te plate zaista velike...

I sad, mada sve to dobro znaju u Ministarstvu poljoprivrede, umesto da je Uprava za veterinu odmah donela rešenje o zatvaranju Kinološkog saveza Srbije, evo tog dokumenta, možemo i da ga objavimo, tadašnja načelnica Uprave za veterinu Mahmudu Al Dagistaniju, višedecenijskom generalnom sekretaru KSRS-a, piše, zamislite, apel da počne da radi u skladu sa zakonom.  

U javnosti se sve češće govori o azilima za napuštene pse kao mogućem rešenju tog problem…  Kakav je vaš stav o tome?

- Mi se zalažemo za sterilizaciju takvih pasa, za njihovo udomljavanje i resocijalizaciju, a apsolutno smo protiv uvođenja nekakvog poreza vlasnicima pasa a što je, nedavno, predložio Savez kako bi skrenuo pažju, povodom ovih problema, sa sebe. Naprotiv, mi mislimo da bi ljudima koji su udomili napuštenog psa trebalo pomoći, stimulisati ih i novčano, a ne kažnjavati uvođenjem nekog poreza. Tvrdim da su vlasnici i odgajivači pasa, plaćajući skupe usluge Kinološkom savezu, odavno preplatili taj porez… Ti milioni evra, uostalom, nisu došli Savezu od napuštenih nego od vlasničkih pasa.

Što se azila za napuštene pse tiče, to jeste veliki problem... Znate, azili su samo palijativna metoda rešavanja problema napuštenih pasa, rešenje koje samo delimično ili privremeno ublažava problem agresivnih pasa na našim ulicama... 

Pravo rešenje je u tome da se smanji broj "štancovanih" štenadi i da državni organi počnu, konačno, da rade svoj posao. I da budem krajnje iskren: danas u Srbiji mnogo ljudi, direkto ili indirektno, žive od pasa a da to, u suštini, nema blage veze sa pravom kinologijom. I zato je, do sada, bilo vrlo teško dovesti stvari u red u našoj kinologiji jer mnogima, jednostavno, nisu odgovarala jasna i precizna odgajivačka pravila!... Mnogim "odgajivačima", raznim "kinolozima" pa i nekim kinološkim sudijama više su odgovarala razna"muljanja", prevare, prodavanja "roga za sveću"… O tome bismo mogli, naravno, da razgovaramo do sutra…

Gde je, po vama, rešenje?

Rešenje je u striktnoj primeni zakona. Dakle, da se shvati da ove ozbiljne stvari moraju da rade državni organi a ne jedno obično udruženje građana, koje se poslednjih 40, ali hajde da kažemo tokom poslednjih 20 godina naročito, lažno predstavlja da je jedino nadležno za kinologiju a da je, da paradoks bude još veći, sve to vreme, radilo mimo zakona i prvila države Srbije. 

Mi tražimo od nadležnog državnog organa, odnosno od Ministarstva poljoprivrede i njene Uprave za veterinu, striktno poštovanje zakona. A ne da za ispite socijalizacije pasa, na primer, Uprava ovlasti to udruženje građana koje, kao što se zna i nije tajna, ne sprovodi nikakvu obuku vlasnika i njihovih pasa već jednostavno prodaje, mimo zakona, potvrde o navodno završenom kursu socijalizacije. Hoćete da vam kažem i koliko košta takav "položeni ispit"? Mogu da vam pokažem i dokaze kako se to radi… Jer, da su ona dva rotvajlera, dakle poznati vlasnički psi, stvarno položili ispit socijalizacije, ne verujem da bi ishod bio takav. 

Mi nemamo čak ni statistiku koliko je vlasničkih a koliko napuštenih pasa izujedalo, ovih godina, našu decu i sugrađene. Nema statistike! I sve se svodi, od slučaja do slučaja, na verbalnu osudu takvih tragedija u javnosti, medijima, na društvenim mrežama… 

Mnogo  se govori o vlasničkoj odgovornosti, o neophodnosti obavezne edukacije budućih i sadašnjih vlasnika i njihovih pasa…  ali ne i o neodgovornosti države i neprimjenjivanju zakona kao i o "radu na crno" KSRS-a koji je još uvek bez ikakve kontrole državnog organa pa, samim tim, i potpuno van sistema Republike Srbije!

Postoje li, kako neki tvrde, opasne rase pasa?

- To je posebna priča. Jedna grupa rasnih pasa je očigledno diskriminisana i pripisano im je da su opasni psi. Reč je o psima tipa bul, bul terijeri, pit bulovi...  stafordski terijeri. Mi to ne prihvatamo jer smatramo da je svaki pas potencijalno opasan. Bio on mali ili veliki. Uostalom, u Zakonu jasno piše da su svi psi, u urbanim sredinama, bez obzira na svoju veličinu, dužni da imaju položen ispit socijalizacije. Jer, svi psi imaju zube! Evo, dajte nekom obučenom vojnom ili policijskom specijalcu grickalicu za nokte pa ćete da vidite šta će on sa njom da uradi. A može da uradi zaista svašta!

Šta sve sadrži ispit socijalizacije pasa i kako se on sprovodi?

- Ispit socijalizacije zahteva obuku i vodiča psa i samog psa. Pas treba da prođe sledeće vežbe: vođenje na povodniku i vođenje bez povodnika, sedanje u hodu i leganje u hodu, opoziv, odlaganje sa ometanjem, susret sa grupom ljudi, susret sa biciklistom, susret sa automobilom, susret sa džogerom i osobom na rolerima, susret sa drugim psima, ponašanje psa na povodniku prema drugim psima tokom kraćeg odlaganja na javnim mestima…

Dakle, kad se tako obuče psi, a to znači striktnim primenjivanjem zakona, mi ćemo svesti prethodne rečene probleme na minimum. Napadi pasa, naravno, neće nestati preko noći ali ih nećemo više ni imati toliko mnogo i sa tako teškim posledicama kao što ih, nažalost, imamo danas.  

Sve češće se govori o švercu pasa iz Srbije. Zna li se uopšte približna brojka tih pasa?

- Nažalost, ne. Niko to pouzdano ne zna, ni Evropa. I to jeste problem. Kao što jeste problem koliko KSRS stvarno odštampa svojih rodovnika, drugih svojih šarenih papira, sertifikata i koliko ih stvarno proda. Jer, nema nikakve državne kontrole toga. I država, samim tim, i ne zna kako i koliko da ih oporezuje. On može da odštampa 50.000 ali i 100.000 rodovnika, njemu se veruje na reč… 

Taj isti Kinološki savez Srbje izdaje i takozvane eksportne rodovnike koji su dokaz da je pas napustio Srbiju. Takav pas, po zakonu, mora, osim drugih dokumenata, da ima i takozvani titar test kojim se dokazuje da je vakcinisan protiv besnila. Titar test je, zapravo, test na antitela besnila kod psa, odnosno putem krvi testira se količina antitela kod psa uz pomoć posebnog FAVN testa. Ali, da skratim… Takav pas, dakle, da bi mogao da napusti Srbiju i ode negde u inostranstvo, mora da ima potvrdu Pasterovog zavoda u Novom Sadu i taj test tamo košta 6.000 dinara. Nažolast, taj zavod neće, iako sam ja lično insistirao na tome, da nam dostavi koliko je takvih titar testova uradio pa samim tim ne možemo ni da znamo koliko je Mahmud Al Dagistani i izdao ukupno tih takozvanih eksportnih rodovnika koji kod njega, inače, koštaju 7.000 dinara. 

I sad, da ja ne bih glumio inspektora, eto nadležnima tema za razmišljanje: zašto se ne zna koliko je pasa testirano, koliko je izdato eksportnih rodovnika i, konačno, koliko je naših pasa, sa svim tim dokumentima, napustilo Srbiju. Na ovaj ili na onaj način… 

Postoje li i dalje borbe pasa u nas?

- Borbi pasa je bilo osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka… Danas su to, verovatno, samo pojedinačni slučajevi i to je sada, želim da verujem, samo mit. Ti psi, koji su se nekada u arenama borili na život i smrt, a reč je uglavnom o pit bulovima, kao i oni koje su okvalifikovani kao "opasni psi", danas, koliko vidimo, ne ujedaju ljude po ulicama. Ujedaju napušteni psi svih rasa i napušteni i prepušteni ulici mešanci. 

Opasna rasa pasa ne postoji, postoje neodgovorni vlasnici! Odnosno, to nam govori da je i sama naša država, svojim nesprovođenjem zakona u delo, takvim svojim ponašanjem, i omogućila da do takvog ekstremno neodgovornog vlasništva nad psima i dođe. I to mora, konačno, da prestane.

Lokalne samouprave, iz svojih ponekad veoma skromnih budžeta, izdvajaju danas poprilična novčana sredstva za razne odštete svojim sugađanima koje su izujedali psi… Nije li i to danak takvoj politici?

- Jeste. Ali, pogledajte… Neko neće ili ne može više da drži svog psa iz ko zna kojih razloga… Stavi ga u auto i iz Beograda odveze ga za Mladenovac, Vršac, nebitno gde… i tamo ga ostavi. Ostavljeni pas, vremenom podivlja, gladan i žedan postaje i agesivan, počne da napada i ujeda ljude. I sad, te lokalne samouprave treba da plate odštetu svom građaninu kojeg je izujedao pas čiji je neodogovrni vlasnik iz Beograda?! To nema smisla! Ili obrnuto; dovezu ih sa oboda u velike gradove i puste.

I mi pitamo: zašto sve te odštetne zahteve građana, koje su izujedali psi, do sada nije plaćao Kinološki savez Srbije umesto lokalnih samouprava kad je on, kao što je poznato, glavni generator hiperprodukcije pasa u nas? Ali, i zašto ozbiljne sankcije nisu osetili na svojoj koži i svi oni neodgovorni vlasnici čiji su psi napadali ljude na ulicama naših gradova ili pravili veliku materijalnu štetu našim seljacima? Zašto?...

Nonsen je i da Kinološki savez Srbije drži četiri miliona evra deponovani na računu, da radi mimo zakona i propisa kao predstavnik međunarodne kinološke organizacije a bez potrebnog rešenja našeg nadležnog ministarstva! Nema smisla ni to da je upravo to udruženje građana direktno odgovorno za hiperprodukciju i nekakvo "legalizovanje" pasa, da više decenija obmanjuju javnost da su oni jedino nadležni za pse… i da svi o tome godinama ćutimo!

Umesto rezimea, gde je, po vama, rešenje ovih problema? 

- U hitnom privođenju Kinološkog saveza Srbije pravdi i zakonu odgovornih lica u njemu. Kao i u potpuno novom, po zakonu, organizovanju naše kinologije gde bi pasminski klubovi bili stvarni nosioci kinološkog razvoja. I da naša država i u ovom segmentu počne da sprovodi naše postojeće zakone ali i da Pravilnik odgoja FCI-ja uskladi sa našim zakonom.

Dakle, ne treba da mi u Srbiji izmišljamo toplu vodu; treba samo da pogledamo kako su svoje kinologije uredile i organizovale razvijene zemlje Zapada… A tamo se, poznato je, poštuju red, pravila i zakoni i oni važe za sve, bez izuzetka…

Nema nam druge!...

......

ANOS

Prema rečima Branka Marića, pse ima i voli od najranijeg detinjstva. Sebe smatra kinofilom i zato je vlasnik samo jednog rasnog psa sa pedigreom.

- Predsednik sam Asocijacije nemačkih ovčara Srbije (ANOS),  nacionalnog kluba koji se bavi poboljšanjem odgoja rase pasa nemački ovčar. Naš klub je član svetske organizacije već 22 godine a koja je proistekla iz matičnog kluba zemlje porekla rase nemački ovčar SV, sa sedištem u Ausburgu.

Osnov postojanja i rada ANOS-a je unapređenje odgoja koje podrazumeva zdravlje pasa (obavezan snimak kukova i laktova i DNA uzorak) i održavanje i unapređenje nagona i karaktera rase u vidu obaveznih testova kao sto su ispit socijalizacije, wesen test i kerung - kaže Marić.

......

TV gostovanja Branka Marića, na ovu temu, možete pogledati na sledećim YouTube linkovima:

https://www.youtube.com/watch?v=ObmT9FATqbQ&t=2s

https://www.youtube.com/watch?v=PrixW4Doe_4&t=1s

https://www.youtube.com/watch?v=vi1FldqsDRw

......

Natura Online (8.8.2023)