ETOLOGIЈA: PONAŠANJE, KOMUNICIRANJE I UČENJE ŽIVOTINJA (9) 

Nasledne predispozicije pasa 

 • Psi imaju „utisnute” uzorke ponašanja koji im omogućavaju da prežive, a koji se oslobađaju posle motivacije koju prouzrokuje nadražaj. Spoljni nadražaj budi kod četvoronošca „unutrašnji žar”, želju (apetencu); u mozgu se oslobađa fiksni uzorak delovanja, refleksni luk pokreće skeletne mišiće, pojačava se rad srčanog mišića (učinak hipotalamusa), psu zastaje za trenutak dah i on kreće ka plenu. Takvo ponašanje, međutim, ne sme se nikako redukovati na isključivo instiktivnu refleksnu kretnju jer, istraživanja su pokazala, u tim slučajevima gonjenja plena uključuje se i svesna volja psa...

Piše Dušan Marinović

Slovenački komunikolog i etolog France Vreg smatra da reflekse moramo razlikovati i u odnosu na to da li su oni prirodni, neuslovni ili su naučeni, odnosno uslovljeni. 

Neuslovni refleksi su posledica urođenih svojstava nervnog sistema i oni su prisutni već po rođenju. To su, na primer, refleksi sisanja, kao reakcija na oralne nadražaje, salivacija (izliv sline), kao reakcija na miris hrane, refleksno lizanje njuške, refleksi kretanja, protezanja tela, zevanja, refleski hoda, skoka i slično. 

Uslovne reflekse je moguće uspostaviti tako što nove nadražaje treba priključiti onim prirodnim. Ivan Petrovič Pavlov je tako postigao primarni uslovni refleks kada je zvonce prouzrokovalo lučenje sline kod psa. 

Sekundarni uslovni refleks bi nastao kada bi uz zvonjavu palili i gasili svetlo. Kasnije bi već i sam bljesak svetla kod psa izazvao salivaciju i zato taj refleks nazivamo sekundarnim. 

ZAPISI U MOZGU 

Mnogo zamršeniji refleksni mehanizam je genetski fiksiran program delovanja koji je „zapisan” u centralnom nervnom sistemu životinje. Taj program sadrži fiksne uzorke delovanja koje etolog Konrad Lorenc određuje kao „nasledno koordinirano kretanje” ili „instiktivne pokrete”, odnosno iste takve kretnje. 

Zapravo, nasledno koordinirane pokrete nije moguće redukovati na jednostavan model nadražaj-odgovor, već je tu reč i o unutrašnjem stanju životinje koje možemo označiti kao pripremljenost za akciju ili kao motivisanost. Kao i refleksi i ovi pokreti delom su kruti i stereotipni jer spoljašnji nadražaj pokreće uvek jednake reakcije. Njih, naravno, možemo prepoznati i kao specifično ponašanje za određenu vrstu jer njih pokreće urođena šema automatizma.
Ti nasledni fiksirani uzorci su evolucijom oblikovani vrlo različito pa se i kaže da su to i morfološke karakteristike pojedine vrste. To znači da je kod određene vrste koordinirano delovanje mišićnih kontrakcija genetski programirano i za razliku od načina ponašanja, na koje utiče učenje, instiktivni pokreti ekstremno su stabilni. Različiti uslovi sredine, kojima je svakako podvrgnuta svaka vrsta, imaju samo malo uticaja na oblike naslednog koordiniranog kretanja, dakle onog koje je „zapisano” u genima. 

Ta vrsta pokreta ima za cilj određeno i konačno činjenje i na taj način životinja zadovoljava svoje nagone i konzumira potrebu za njima. Primer za to je nagon prehrenjivanja i polnog opštenja. Kod galebova, na primer, imamo nasledno programiran „ceremonijal udvaranja”, dok je kod većine kičmenjaka taj uzorak ponašanja različit. Naime, predigre prilikom parenja su veoma različite i fleksibilne kod kičmenjaka; kod naših pasa opažamo zato faze približavanja, njuškanja, praćenja, posmatranja, pozivanja na igru, značenjskog držanja tela i, konačno, čin parenja. 

Nasledno programirano delovanje je i oslobađanje nagona lova (praćenja, gonjenja) kod pasa kada osete (namirušu ili vide) u šumi neku divljač. Pranagon ih tada tako snažno obuzme da kao prave životinje tada ispuštaju skoro divlje glasove. Kod lovačkih pasa, znaju to dobro lovci, nagon za lovom je najmoćniji, viši i od nagona za prehranjivanjem; pas divlje sledi trag, hvata žrtvu ali je ne proždire. Zanimljivo je da se kod ovih pasa nagon za lovom ne može smiriti ni obimnim obrocima. 

Upravo zato i možemo govoriti o spontanosti agresije kod pasa. Odbrambeni oblici ponašanja imaju istu vrstu automatizma kao i druge instiktivne kretnje. Mačka, poznato je, dugo vreba plen pre nego što će skočiti na miša. Vrebanje traje sve do onog trenutka dok mačka ne proceni da može osloboditi svoje koordinirane kretnje smrtnog ugriza miša. 

Kod fiksiranih programa delovanja, gde je refleksni luk kompleksan, pas mora biti motivisan za oslobađanje svojih unutrašnjih nagona za polnošću, prehranjivanjem, za gonjenjem, odbranom teritorije, za „izlivom” agresivnosti itd. 

Tu nije reč o svesnom činjenju, o reakciji na koju se životinja „svesno” odlučuje. Jer, kod svesnih radnji kod kičmenjaka impulsi dolaze iz viših područja nervnog sistema i do ćelija ih vode neuroni somatskog odvodnog sistema. Somatski nervi dobijaju poruke iz spoljne sredine putem čula i na njih organizam odgovara pod nadzorom svesti i daje pobudu skeletnim mišićima kao što je to slučaj pri traženju hrane, namere da se legne, osmatranja itd. To znači da ovde nije reč o autonomnom delovanju koje je nezavisno od „volje”. Autonomnim delovanjem organizam nadzire pravilan rad unutrašnjih organa i to funkcionisanje prati vegetativni nervni sistem koga drugačije nazivamo i autonomnim. Impulsi koji, međutim, regulišu to delovanje organizma nastaju u hipotalamusu, ali to je već sasvim druga priča. 

MEHANIZMI PONAŠANJA 

Kod pasa i drugih životinja imamo razvijem poseban mehanizam ponašanja koga nazivamo automatizmom polurefleksnog ponašanja jer se odvija „polusvesno” u mozgu na temelju (polurefleksnog) fiksnog uzorka. 

Psi imaju „utisnute” uzorke ponašanja koji im omogućavaju da prežive, a koji se oslobađaju posle motivacije koju prouzrokuje nadražaj. Spoljni nadražaj budi kod četvoronošca „unutrašnji žar”, želju (apetencu); u mozgu se oslobađa fiksni uzorak delovanja, refleksni luk pokreće skeletne mišiće, pojačava se rad srčanog mišića (učinak hipotalamusa), psu zastaje za trenutak dah i on kreće ka plenu. Takvo ponašanje, međutim, ne sme se nikako redukovati na isključivo instiktivnu refleksnu kretnju jer, istraživanja su pokazala, u tim slučajevima gonjenja plena uključuje se i svesna volja psa. 

Takav automatizam ponašanja, u određenom obliku, primećujemo i kod ljudi i nazivamo ih refleksnim. I ljude, naime, pokreću spoljni nadražaji: politička propaganda, reklamni natpis, etnički stereotipi, nacionalni i verski fanatizam... Zbog toga, kod nekih ljudi, možemo govoriti o naslednoj predispoziciji za stereotipna ponašanja i o urođenom nagonu ka agresivnosti, nacionalizmu, etničkoj mržnji, verskom fanatizmu i autokratskom ponašanju. Kod drugih ljudi, međutim, možemo primetiti urođene predispozicije ka pacifizmu, ljubavi prema drugim ljudima, smisao za demokratsko komuniciranje... 

Slično je i kod pasa: neke rase su, zahvaljujući svom evolutivnom razvoju, ali i selekciji koju je vršio čovek, agresivnije, dok su druge mirnije, staloženije, miroljubivije... 

PRENOS INTERESA 

Kada vlasnik želi da pas dođe do njega ili da mu donese bačen predmet, mora se najpre upitati kakav interes ima njegov ljubimac da to i uradi, odnosno, šta će ga to motivisati da se on i ponaša tako? 

Da bismo odgovorili na to pitanje moramo se sami projektovati u pasije potrebe, interese i htenja, odnosno moramo se staviti u „njegovu kožu”, ući u njegovu „dušu”. Dakle, mi naš interes moramo „preneti” psu kao njegov vlastiti kako bismo ga motivisali da zadatu radnju i izvrši. To se može učiniti, pre svega, buđenjem kod psa nagona za plenom i igrom. Pas, dakle, mora sam da uoči: Ako potrčim za bačenim predmetom zadovoljiću pre svega svoj nagon za lovom (plenom); ako ga donesem svom gazdi on će se zbog toga radovati i igraće se sa mnom, a možda ćemo se i „boriti” oko palice. 

Osnovna zakonitost za građenje situacije u kojoj će pas rado učiti zato i jeste prenos vlastitih interesa na interes psa. To je jedino moguće ako se empatično projektujemo u psihu psa, ako uspemo da proniknemo u njegove tanane potrebe i htenja a što, naravno, često nije ni lako ni jednostavno. 

Agrobiznis magazin broj 160, jun 2024, strane 56-58

Natura Online (15.6.2024)