Retke rase: Jakutska lajka
• Jakutska lajka je još jedna retka podrasa ruske lajke koja vodi poreklo iz nekadašnje Jakutije u Sibiru, današnje Autonomne republike Saha. Na svu sreću jakutska lajka je međunarodno priznata čime je dobrim delom spasena od izumiranja, ali se još uvek intenzivno radi na njenom očuvanju i proširenju...
Piše Aleksandar Arsić *
Jakutska lajka je dugo bila smatrana varijetetom istočnosibirske lajke da bi, kao zasebna rasa, tačnije podrasa ruske lajke, bila priznata tek 2017. godine. Ova lajka nosi više naziva: jakutski pas, kolimo-indigirska lajka, indigirski haski... Tradicionalno je uzgajaju sibirska plemena Kolimi i Indigiri.
Rasa je do tridesetih godina dvadesetog veka bila vrlo česta, čak i izvan Jakutije, da bi kasnije postajala sve ređa i dovedena gotovo do izumiranja. Razlozi za tu nemilu pojavu jesu kultivacija zemljišta i prelazak na intenzivnu poljoprivredu. Još jedan od razloga za naglo smanjenje broja jakutskih lajki bila je bolest štenećak (opasno virusno oboljenje za koje, u to vreme, nije postojala preventiva u vidu vakcinacije štenadi) a koja je kosila ove lajke. Na svu sreću, tokom devedesetih godina prošlog veka, stanje je počelo polako ali sigurno da se popravlja. Danas su jakutske lajke mnogo brojnije nego pre 30-40 godina, mada još uvek važe za retku rasu.
Jakutska lajka je pas srednje veličine, mužjaci su visoki 55-59 cm, dok su ženke visoke 53-57 cm. Telo im je snažno i skladno, uši im stoje uzdignuto, kao i rep koji je obavezno povijen preko leđa. Dlaka je dvoslojna sa slojem podlake koja životinju štiti od dugih i teških sibirskih zima. Boja dlake je najčešće crno-bela, uz veće ili manje preovlađivanje jedne od tih boja, ali se isto tako mogu javiti i potpuno bele jedinke, dok su potpuno crne lajke mnogo ređe.
Rasa je veoma stara. Neki autori procenjuju da je ova lajka stara čak 12.500 godina, a jakutska lajka prvi put se pominje već u 16. veku.
Reč je o je tipično radnim psima živahnog temperamenta. Rasa je korišćena uglavnom za lov i čuvanje, a ponekad su ove lajke, u Sibiru, korišćene kao zaprežni psi ili za gonjenje stada irvasa. Vrlo su snažne, izdržljive, hrabre i odvažne životinje ali i izuzetno verne. U prošlosti su držane u grupama, od po pet do osam jedinki, tako da poseduju i snažan kolektivni duh i osećaj za zajednicu.
Danas je ovo retka rasa, na svu sreću međunarodno priznata, čime je dobrim delom spasena od izumiranja, ali se ipak, još uvek, intenzivno radi na njenom očuvanju i proširenju.
* Aleksandar Arsić, autor teksta, vodi i uređuje svoje sajtove: www.neobicniljubimci.rs i www.severna-postaja.rs
Natura Online (24.8.2023)