četvrtak, novembar 14, 2019

 

REČ VETERINARA

Trovanja kod pasa

trovanja-kod-pasa

Trovanja (Intoxicatio) kod pasa su česta i mogu biti namerna ili slučajna. U zavisnosti od vrste i količine otrova koju je nesrećna životinja unela u organizam, ali i od brzine vaše reakcije i umeća veterinara, često zavisi i život vašeg psa. U prvom nastavku govorićemo o tome šta su to otrovi i kako do trovanja naših ljubimaca obično dolazi...

Piše Vesna Đurković, dipl. vet

Pod pojmom otrova podrazumevamo sve materije koje i u vrlo malim količinama štetno deluju na organizam, tako što me­njaju funkciju, a u nekim slučajevima i sasvim oštećuju strukturu ćelije. To praktično znači da su otrovi materije koje već u srazmerno malim količinama oštećuju životne funkcije.

Pomenuta definicija otrova je, međutim, "rela­tivna" jer neki "otrovi" deluju i kao lek ako se daju u malim količinama pod određenim uslovi­ma, ako se primenjuju u velikim razređenjima i ako je aplikacija lokalnog karaktera.

Mehanizam delovanja većine otrova je različit. Zavisno od toga na koje ćelije i tkiva otrov deluje može se procenjivati i ishod trovanja. Neke vrste otrova denaturišu belančevine i na taj način dovode do nekroze (smrti) ćelija. Kod nekih trovanja dolazi do poremećaja disanja, odnosno respiratorne funkcije ćelije. Neki otrovi se dobro rastvaraju u lipoidima, te tako prodiru u ćelije centralnog nervnog sistema i tamo izazivaju poremećaj njihove funkcije.

Gledano u celini, sve toksične (otrovne) mater­ije oštećuju ćelije ili remete njihov metabolizam i funkciju što se manifestuje sindromom intok­sikacije.

OPASNOSTI POKVARENE HRANE

Pojava simptoma trovanja zavisi od vrste i količine otrova, brzine resorpcije (upijanja) u organizmu, ali i od brzine eliminacije iz orga­nizma, osetljivosti određene životinjske vrste kao i od opšte otpornosti organizma.

S obzirom na to da postoji više načina trovan­ja, pokušaćemo da ukratko kažemo nešto o najčešćim vidovima intoksikacija.

U veterinarskoj praksi jedan od najčešćih vidova trovanja sa kojim se susrećemo su takoz­vane alimentarne intoksikacije. Treba pomenuti da je organizam psa znatno osetljiviji na alimentarne intoksikacije od drugih domaćih životinja.

Ta vrsta trovanja najčešće nastaje kad životin­ja uzima pokvarenu hranu, pikantne kobasice, paštete, konzerve različitog i sumnjivog porekla i kvaliteta i sl. Nisu retki ni slučajevi namernog trovanja pasa kada se otrovi "kamu­fliraju" u komadiće svežeg mesa. Tu je najčešće reč o nekim pesticidima, zatim raznim otrovi­ma za uništavanje glodara, herbicidima i slično.

Kod peroralnog uzimanja otrova (tj. preko usta), oni dolaze preko jetrinog krvotoka u jetru koja je glavni organ za detoksikaciju. U jetri se otrovi različito menjaju i samo mali deo uzetog otrova prolazi kroz nju nepromenjen. Zbog te činjenice otrovi koji dolaze u organizam, mimoilazeći jetru, i predstavljaju veću opasnost.

Želudačno-crevni organi i bubrezi su dva najvažnija sistema za izbacivanje uzetih otrova. Jedan broj otrova se izbacuje preko kože, pluća i različitih žlezda. No, svi pomenuti organi se, u manjoj ili većoj meri, oštećuju posle dejstva, odnosno izbacivanja otrova.

Drugi vid trovanja je lokalno trovanje koje nastaje kontaktom otrova sa kožom i sluzokožom. To trovanje najčešće nastaje kao posledica kontakta životinje sa nekim hemijskim materijama kao što su sredstva za održavanje higijene, lakovi, kiseline, baze, derivati nafte i sl.

Treba pomenuti i trovanja nastala ubodom nekih insekata (ose, stršljenovi, pčele itd.)koja, u nekim slučajevima, mogu letalno da završe.

Trovanja mogu biti perakutna, akutna i hronična.

Perakutno trovanje kod životinja nastaje u onim slučajevima kad žestoki otrovi u velikim količinama dospeju u organizam životinje.

NAJUOČLJIVIJI SIMPTOMI

U najvećem broju slučajeva trovanja su akutnog karaktera i nastaju naglo sa drastičnim simptomima. Njihov tok je povoljan kada se brzom intervencijom otrov što pre elimi­niše iz organizma, zatim u slučajevima kada je otrov dospeo u organizam u količinama koje neće izazvati smrt i, najzad, kada je organizam u stanju sam da eliminiše toksine, sa manjim ili većim posledicama.

U praksi je mnogo ređi hronični tok trovanja. Nastaje postepenim i dugim akumuliranjem otrovnih materija. Takva trovanja najčešće dovode do težih oštećenja jetre i bubrega.

U većini slučajeva simptomi trovanja su veoma slični i započinju poremećajem opšteg stanja organizma. Prvo se javlja uznemirenost, neveselost, pojačana salivacija (slinjenje), obil­no povraćanje, poremećaj rada srca, ubrzano disanje, drhtanje, grčevi, nekontrolisano mokrenje i defekacija, difuzni proliv, poremećeni pokreti ekstremiteta u obliku ves­lanja, nemogućnost kontrole položaja tela u prostoru, koma...

Ponekad se u povraćenom sadržaju, mokraći i stolici može naći krv; sluzokože su zažarene ili blede, a temperatura otrovane životinje ekstrem­no je tada visoka ili ispod normale.

Kod pojedinih trovanja klinička slika je speci­fična i ispoljava se posebnim simptomima. Navešću samo neke slučajeve iz prakse.

Trovanje barbituratima se karakteriše dubokim spavanjem, otežanim disanjem i gubljenjem refleksa za termoregulaciju. Kod trovanja crevnim antisepticima dolazi do poremećaja u centralnom nervnom sistemu (CNS) sa epileptiformnim napadima.

Trovanje ugljen-monoksidom prati sindrom teškog disa­nja uz prisustvo cijanoze koja vodi u komatozno stanje koje brzo dovodi do smrti.

Pomenuću još trovanje strihininom koje se ogleda u nemiru psa, jakim mišićnim konvulzijama sa izraženim toničnim grčevima.

O tome šta je najvažnije učiniti pošto smo primetili prve simptome trovanja našeg Ijubim­ca, koji su osnovni principi lečenja i, konačno, kako uopšte preduprediti te mučne situacije, biće više reči u narednom broju.

(Nastaviće se)

.........

Natura broj 8 (avgust 1996)

Natura Online (30.7.2009)