sreda, jul 17, 2019

 

REČ VETERINARA

Šuga pasa i mačaka

(Scabies caninum et felinum)

cesanje-psa

Nastavljajući priču o spoljnim parazitima koji žive na našim kućnim ljubimcima u ovom broju ćemo upoznati uzročnike - šuge. Ona je invaziono oboljenje kože koje prouzrokuju šugarci i karak­teriše se hroničnim tokom, svrabom i promenama na koži. Zastupljena je kod svih domaćih i divljih vrsta život­inja, a rasprostranjena je po celom svetu i s obzirom na to da može da pređe i na čoveka spada u grupu bolesti, koju označavamo kao zoonoze. Tipična je za nehigijenske uzroke držanja i oskudnu ishranu...

 Piše dr vet. med. Gruja Pavlović

Ovi paraziti spadaju u tzv. red akarina - Acarinae - zglavkari bez krila, klase Arahnoidea, koji zajedno sa klasom Insekta čine bro­jnu grupu životinja koju označavamo kao Artropodae (Artropode). Do danas je poznato više od 500.000 artropoda, što inače čini skoro - polovinu svih životinjskih vrsta na zemlji.

OPASNI ŠUGARCI

Šuga je invaziono oboljenje kože koje prouzrokuju šugarci i karak­teriše se hroničnim tokom, svrabom i promenama na koži. Zastupljena je kod svih domaćih i divljih vrsta život­inja.

Šuga je rasprostranjena po celom svetu i s obzirom na to da može da pređe i na čoveka spada u grupu bolesti, koju označavamo kao zoonoze. Tipična je za nehigijenske uzroke držanja i oskudnu ishranu.

Prenosi se sa zaražene na zdravu životinju neposrednim kontaktom ili posredno preko raznih predmeta.

Zahvaljujući specijalnom usnom aparatu koji omogućuje drobljenje i usisavanje, šugarci, koji ceo život provode na koži domaćina, u istoj buše hodnike, hrane se tkivnim sokovima i mladim epidermalnim ćelijama kože i kožnom mašću. U izbušene kanaliće pod površinom kože šugarci polažu jajašca.

Kod naših kućnih ljubimaca prisutne su sledeće vrste šuge: Sarkoptes (psi), Notoedres (pas, mačka), Otodektes (pas, mačka) i Knemidokoptes (domaće i divlje ptice).

POZNATE VRSTE

Sarkoptes šugu, inače dosta retku kod pasa, izaziva Sarkoptes skabiei varijtet canis. Ovalnog je tela, dimenzija 0,2 - 0,5 mm, ima četiri para debelih i kratkih nožica sa sisaljkama kojima se pričvršćuje na telo domaćina. Žive oko 40-50 dana, a krupnije ženke polože oko 20-100 jaja iz kojih se, metamorfo­zom, za dve do tri nedelje razvijaju odrasli paraziti.

Kontaktom dolazi do infekcije koja najčešće počinje promenama na glavi, oko očiju, na nosu i ispod donje vilice. Oboljenje se širi i zahva­ta i druge delove tela.

Promene na koži su u obliku čvorića i krastica, mesta su bez dlake, a intenzivna svrab, koji izaziva šugarac, dovodi do samopovređivanja. Koža gubi elastičnost, zadebljana je i ispucala sa delovima peruti.

Nesnosni svrab koji ne prestaje ima negativnu posledicu na opšte stanje, pa životinja mršavi, postaje anemična i kahektična.

NESNOSNI SVRAB

Otodektes šuga je najčešći oblik šuge kod pasa, a često se sreće i kod mačaka. Označava se još i kao "šuga uha". Predirekciono mesto te vrste šuge je predeo uha, baza i ušni kanal životinje. Šugarci Otodektes cynotis var. canis kod pasa i Otodektes cynotis var cati kod mačaka odgovorni su za to oboljen­je.

Promene u ušnom kanalu su pra­čene lezijama, zapaljenjem i sekre­tom tamno mrke boje koji ispunjava ceo kanal. lntenzivan svrab izuzetno iritira životinju, koja neprestano trese glavom i češe obolelo uvo. Pri tome može doći čak i do nervnih napada, sličnih epileptičnim.

Takođe, oboljenje se vrlo često komplikuje bakterijskom infekcijom, sa mogućnošću perforacije bubne opne i prenošenja zapaljenja na srednje uho.

Notoedres šuga je retka kod pasa, ali se zato vrlo često javlja kod mačaka, pa i kod kunića. Za tu vrstu šuge je karakteristično da se lako prenosi i na čoveka. Uzročnik je Notoedres cati var. cati koji je po veličini najmanji, dimenzija od 0,15­ do 0,22 mm.

Promene kod mačaka a i pasa počinju na glavi sa svrabom koji kasnije prestaje, što je karakte­ristično. Koža je pokrivena krastama i naslagama slepljene peruti, što podseća na ispucao pokrov.

Tačna dijagnoza se postavlja mikroskopskim pregledom "kuta­nog isečka" što ćete, svakako, pre­pustiti svom veterinaru.

Terapiju tog oboljenja treba spro­vesti na vreme odgovarajućim pre­paratima koji deluju na sve razvojne oblike parazita, tretirajući kako živo­tinje, tako i opremu (kućice, bokso­vi, povodci, ogrlice).

.......

Natura broj 5 (jun 1996)

Natura Online (22.6.2009)