REČNA AJKULA

Štuka

Štuka (Esox lucuis L.) je veoma proždrljiva i u potrazi za hranom ne prašta ni svom rodu. Napada sve živo što se u vodi kreće: ribe, rakove, žabe i vodene mušice, a one krupnije ne praštaju čak ni barskim pticama i pačićima kad joj se nađu na nišanu. S punim pravom je nazivaju - ajkulom slatkih voda.

Piše Stevan Banković / Foto: Glas javnosti

Izuzetno zanimljiva riba kako po formi tela tako i po načinu života, ishrani i ponašanju. Vretenastog je oblika sa glavom koja podseća na krokodila i ustima poput pačijeg kljuna, gde je na gornjoj vilici smešteno mnoštvo sitnih, a na donjoj do osam pari krupnih zuba.

Leđno peraje je kod štuke povučeno unazad, gotovo u istoj liniji sa analnim perajem što joj omogućava brzo kretanje kroz vodu.

Veoma je proždrljiva i u potrazi za hranom ne prašta ni svom rodu. Napada sve živo što se u vodi kreće: ribe, rakove, žabe i vodene mušice, a one krupnije ne praštaju čak ni barskim pticama i pačićima kad joj se nađu na nišanu. S punim pravom je nazivaju ajkulom slatkih voda.

Štuka je obalska riba koja živi u srednjim i donjim tokovima reka, ali je brojnija u barama, ritovima i mrtvajama, naročito tamo gde tekuća voda povremeno prodire posle obilnih kiša. Mresti se rano s proleća do kraja aprila. Ikru lepi na živo i mrtvo rastinje u plićacima gde je voda duboka svega nekoliko centimetara. Ženka izbaci čak i do milion komada ikre.

Za vreme mresta ne pokazuje interesovanje za hranu ali zato kasnije nezajažljivo juri za plenom. U tim danima, postižu se u lovu štuke najbolji ribolovni rezultati. Iako je štuka proždrljiva, i naizgled uvek gladna, povremeno prestaje da uzima hranu. Tada neće pokazati interesovanje čak ni za kederovanu živu ribu koja joj se nađe ispred samih usta. Štuka sigurno grize samo onda kada joj je glava usmerena prema vodenoj površini, rep nagnut prema dnu ili kada je od obale okrenuta prema sredini vode. 

Iako je štuka brza i grabljiva riba plen ne proganja dugo. Najčešće skrivena iza lokvanja i drugih vodenih prepreka čeka žrtvu da joj dođe u neposrednu blizinu. Tada, kao iz puške silovito, napada i proždire nedužne susede. Mnogi je nazivaju higijeničarem voda jer ih čisti od bolesnih, nemoćnih i zakržljalih riba.

Sezona lova na štuku gotovo da i ne prestaje tokom cele godine, izuzev u vreme mresta, ali prava sezona počinje s jeseni. Uspešan je i lov zimi, a najuspešniji posle mresta (april-maj).

Za ovaj lov koriste se prirodni i veštački mamci. Uhvaćena štuka boriće se žilavo i hrabro samo u prvim trenucima, jer ubrzo malaksava. Krupniji primerci u borbi za život iskaču iz vode čitavom dužinom i tada im uspeva da se oslobode udice. Najlon za pecanje treba da je uvek nategnut kao i kod izvlačenja ostalih riba.

U lovu štuke živim mamcima podjednako se uspešno koristi i plovak i dubinski način pecanja. Tamo gde je dno muljevito ili previše zatravljeno lov na plovak je uspešniji.

Stariji i iskusniji ribolovci znaju da štuka postepeno guta mamac, okrećući ga u ustima da glavom prođe prema njenom ždrelu. Zato, ne treba žuriti sa kontriranjem čim je plovak potonuo već 5 do 8 sekundi kasnije. Nameštajući keder da bi ga lakše progutala, štuka ne stoji u mestu, već pliva dalje, što znači da joj treba omogućiti šetnju ostavljanjem nekoliko metara slobodnog najlon konca. Žurba u lovu ove grabljivice se isključuje. Bolje je da sačekate da se sama zakači na udicu, nego prevremeno da kontrirate.

Živu ribicu udicom zakačite ispod leđnog peraja ali da joj ne povredite kičmu. Iznad udice dobro je da stoji tanka čelična sajlica, jer su zubi štuke preoštri za ribolovni najlon konac. Ne treba gubiti iz vida da će na mestima gde je hranjena bela riba ubrzo doći štuka. Jer, bela riba dolazi na primamu, a štuka za belom ribom. Ovo važi samo za stajaće vode. I na kraju da podsetimo da je lovostaj počeo 1. februara i da traje do 31. marta.

......

Mamci za štuku

Sa čikovovom se postižu najbolji rezultati, kaoi kod soma, jer najduže ostaju živi na udici. Ali, za mamce se takođe sa uspehom koriste krkuše, crvenperke, bodorke, karaši i žive zelene žabe. Ponekad štuka dođe i na glistu, komadić ribe i na mrtvu ribu. 

..... 

Štuka iz Salcburga

Dragovan Đurđević iz Jagodine, kako kaže, redovni je čitalic Glasa javnosti (internet izdanje), poslao nam je fotografiju svog poslodavca iz Austrije, gospodina Krausa Švarcea.

On je 26. januara ove godine upecao na jezeru Mondesa (Mesečevo jezero) štuku koja je bila teška 13,5 kilograma. Posle fotografisanja ova lepotica je puštena nazad u vodu 

Glas javnosti (15.2.2009)

Natura Online (23.3.2009)