NASELJAVA VODE CRNOMORSKOG SLIVA

Krkuša - riba za početnike

Krkuša (Gobio gobio) je riba koja u proleće među prvima počinje da uzima hranu. To je sitna riba, ne duža od 15 cm. Lokalni nazivi su: govedarka, brkulja, mrenče, položarka, grungl, pištavac, grundlić... Jeste li probali da je pecate?

Piše Stevan Banković / Foto Glas Javnosti

Telo joj je valjkastog oblika, glava spljoštena, a na gornjoj usni ima dva brčića. Boja tela joj zavisi od sredine u kojoj živi i obično je siva, žućkasta ili zelenkasta. Duž bočne linije ima veće tamne pege, čiji oblik zavisi od vrste krkuše kojih ima u više varijateta. Najčešće se govori o četiri vrste: Obična krkuša, keslerova krkuša, tankorepa i beloperajna krkuša. Sve su ribe dna i vrlo popularne među ribolovcima početnicima, jer su uvek gladne i u jatima. 

Krkuša naseljava vode crnomorskog sliva. Živi u velikim rekama, rečicama, ali i potocima. Može se naći u jezerima i mrtvajama, ali ređe i obično zimi. U proleće i leti boravi u plićacima ili njihovoj blizini sa kamenitim ili peščanim dnom, po čemu je i dobila ime (na ruskom peskar).

Krajem leta i u jesen odlazi u dublje vode sa peskovito-glinovitim dnom. Često se sreće u društvu sa klenom. Nikada ne zalazi u travnate terene. U oktobru skoro da je nema jer odlazi na zimovanje u mrtvaje i jezera ili je u rečnim jamama.

Krkuša je prava dnevna riba i noću leži na dnu odupiruci se vodenoj struji trbušnim perajama kao podupiračima.

Mresti se u maju i junu kada ženka ikru lepi na podvodno rastinje i šljunkovito dno.

Krkuša nema nikakav privredni značaj. Ukusno joj je meso, ali sa mnogo kostiju i nezaobilazni je sastojak riblje čorbe. Od nje se mogu spremati i dobre riblje pljeskavice.

Tehnike ribolova

Lovi se od izlaska do zalaska sunca, finim priborom i tankim najlonom (0.15- 0.18 mm). Obično su to pecaljke dugačke od 3 metra i duže, udice 6-8 (treba da bude bez povratnog jezička kako bi krkuša ostala nepovređena). Mamac treba uvek da bude na dnu, tj. da ga "miluje". Najbolje je pecati dvema udicama, jednom iznad druge i to sa obale.

Mamci su uglavnom crvena glista ili vodena buba, a oni od testa su manje uspešni. Ponekad neće da zagrize ni crvića. Najbolji način primamljivanja je da se zamuti voda. Krkuša tada gubi svaku opreznost i dolazi do samih nogu. U manjim potocima se čerencem može uhvatiti veliki broj za veoma kratko vreme. 

Kako se čuva?

Krkuša je odličan mamac za smuđa, štuku, soma i ostale grabljivice. Lako se održava u posudama sa vodom. Ako upumpavamo vazduh može se održavati mesecima. Ovo koriste mnogi ribolovci u podrumima i drugim prostorijama gde je ujednačena temperatura, a gde čuvaju svoje rezerve kedera koje im dobro dođu onda kada se do kedera ne dolazi lako.

Glas javnosti (22.3.2009)

Natura Online (26.3.2009)