GDE ĆEMO NA PECANJE?
Tamo gde riba grize
Znati gde otlćl u ribolov, podjednako je važno kao i imati dobru opremu ili iskustvo. Za one koji se tek spremaju da zabace svoj prvi plovak, ali i za one prevajane ribolovce, redovi koji slede mogu biti koristan vodič u potrazl za dobrim ulovom...
Piše Aleksandar Ardeljan
Vražje jezero - planinski biser
Jovan Cvijić je rekao da se Vražje jezero zove tako jer se nalazi između dve vražje glavice. Dugačko je 400, a široko od 50 do 250 metara. Od Žabljaka je udaljeno devet kilometara u pravcu jugoistoka. Nadmorska visina mu je 1.411 metara, a najveća dubina 10,6 metara. Prosečna dubina mu je četiri metra. Za vreme vedrih letnjih dana providnost mu je do pet metara.
Okolina Vražjeg jezera privlačna je za turiste i ekskurzije.
Ribolov je dozvoljen petkom i subotom od 15-17 sati, uz nabavku dnevne dozvole. Jezero je bogato pastrmkom, ali je količina ulovljene ribe ograničena.
Srebrno jezero - carstvo smuđa
Jezero se nalazi kod Velikog Gradišta i udaljeno je od Beograda 120 kilometara. Ovaj teren je već nadaleko poznat po dobrom ulovu šarana, soma, smuđa i velike količine bele ribe.
Jezero je nastalo pregrađivanjem Kisiljevačkog dunavca. Dugačko je 14 kilometara, a široko 100-200 metara.
Može se pecati sa obe strane jer je prilaz vodi dobar. Najbolja mesta za lov smuđa su od autokampa do brane sa obe strane i ispod sela Kisiljeva u panjevima.
Preko puta sela Ostrvo, ispod dalekovoda, dobro se lovi štuka. Na svakom od pomenutih mesta se primenjuje drugi način ribolova, u zavisnosti od dna i vrste ribe.
Smuđ se ovde lovi tokom cele godine i ribolovci najčešće podešavaju pribor za lov na grabljivice. Za lov smuđa najbolji keder je peš-ruža.
Veliki Rzav - zaboravljena reka
Veliki Rzav je planinska reka i protiče istočnim obroncima Murtenice, Čigote, Mučnja. Dugačak je osamdesetak kilometara i kod Arilja se uliva u Moravicu.
Izvire negde ispod Čemernice i bujičavim tokom probija se kroz mestimično nenastanjen teren. To je reka sa mnogo kanjona koji kod ribolovaca izazivaju strahopoštovanje zbog svoje dužine i grandioznosti. Po izlasku iz kanjona počinju divni predeli, kao stvoreni za pecanje.
Donji tok Rzava prepun je pastrmke, potočne mrene i klena. Pored pomenutih vrsta, ima mnogo lipljana, a primerci su u proseku od 300 do 400 grama.
Međutim, Veliki Rzav je karakterističan po tome što oni koji ne poznaju reku mogu ostati bez ulova. Riba se skuplja samo na pojedinim mestima, a postoje i ona koja izgledaju kao stvorena za pecanje, ali tu ribe skoro redovno nema.
Od varalica je ubedljivo najbolje "ružno pače" veličine 2, 3, 4. Boje treba da budu što manje upadljive zbog bistre vode. Na Rzavu se može uspešno mušičariti i to suvom i mokrom muvom.
(Nastaviće se)
Natura broj 9 (oktobar 1996)
Natura Online (20.11.2009)