subota, maj 26, 2018

 

RIBOKRADICE U MREŽI ČUVARA NA JEZERU GRUŽA

Svoji na svome

ribocuvari-na-gruzi

Kako navodi Miloš Tomović, upravnik na jezeru Gruža, početkom 2008. godine nasleđen je javašluk. Bacane su mre­že, postavljani strukovi, lovilo se gomilom šta­pova. Ribe je bilo i za pijace, a bila je jeftini­ja nego u Dunavu. A onda su se neke stvari promenile...

Piše Dušan Stanojević

Dugo su kragujevački ri­bolovci gunđali izraža­vajući svoje nezadovolj­stvo zbog dodele njihovih voda, jezera Bubanj, Šuma­rice, a posebno Gruža na gazdovanje komšijama. Gu­nđali su, pre svega, zbog ja­vašluka, ribokrađa i ne­kontrolisanog izlovlja­vanja ribljeg fonda. Or­ganizovali su i protest kod Krsta, kome su se pri­družili i predstavnici brojnih organizacija ri­bolovaca iz cele Srbije.

Nije bilo vajde. Pono­vo su gazdovala udruženja iz Jagodine i Čačka, pa i Knićani, a nikako oni sami. A ko će bolje čuvati naše vode? Za njega smo se svega odricali! To je aku­mulacija vode za piće! Napravili smo ga mi i to samodoprinosom!

FORMIRALI SAVEZ

Ribolovci sedam kra­gujevačkih i okolnih udruženja formirali su 2008. godine Savez ribo­lovaca Šumadijskot okruga, a kao osnovni cilj postavili su stvara­nje pretpostavki da Sa­vez, sam ili preko nekog udruženja, konkuriše za jezera Bubanj i Šumari­ce, koja su u samom centru grada.

Za jezero Gruža, koje pripada zapadnomorav­skom slivu, na konkursu ni jedno kragujevačko udruženje nije ispunjava­lo uslove, pa je naprav­ljen dogovor sa kraljevač­kim udruženjem "Kićo" da se Savezu posle dobija­nja voda, ono poveri na upravljanje. Imenovan je upravnik iz Kragujevca, postavljen šef riboču­varske službe, zadržan jedan broj starih riboču­vara, a imenovani novi, uglavnom Kragujevčani.

Kako navodi Miloš Tomović, upravnika na jezeru Gruža, početkom 2008. godine nasleđen je javašluk. Bacane su mre­že, postavljani strukovi, lovilo se gomilom šta­pova. Ribe je bilo i za pijace, a bila je jeftini­ja nego u Dunavu.

Na jezeru dužine 14 i obima više od 42 kilome­tra bez dobre organiza­cije i motivacije ribo­čuvara i samih ribolova­ca malo bi se postiglo.

Samo u 2008. oduzeto je 16.500 metara mreže i više od 70 strukova. U pr­voj polovini godine vi­še od 12.000 metara, a on­da su se i ribokradice povukle, pa je u drugoj po­lovini godine bilo tek oko 5.000 metara. U prvih deset meseci 2009. godine oduzeto je svega 3.800 me­tara. To je najbolji poka­zatelj šta je postignuto. I ribokradice su shvati­le da je "vrag odneo šalu", jer su izračunali da je metar mreže dva evra.

Bilo je i pretnji riboču­varima, zastrašivanja, pucanja iz šume, ali i neprestanog patroliranja sa tri-četiri ekipe, što čamcima što obalom... nije se odustajalo. Veliku ulogu imala je i saradnja sa policijskom stanicom u Kniću. I ribolovci su stekli poverenje, pa za­hvaljujući njihovim doja­vama, počele su da padaju krivične prijave.

NOVA PRAVILA

Postavljena su pravila za sportski ribolov, a označeno je i zaštićeno mrestilište, na potezu ušća reke Gruže i Borač­ke reke, a na jednom delu je trajno zabranjen ribolov. Plovila i platfor­me nisu dozvoljeni.

Za obavljanje ovako va­žne i odgovorne obaveze na zaštiti ribljeg fon­da, podršku je dala i Skupština grada, kupo­vinom čamca sa motorom.

Projektom OSR "Mag­ma" na konkursu Mini­starstva ekonomije zapo­sleno je 49 volontera ko­ji su ova tri jezera oči­stili od smeća, a 16 ih je angažovano na ribočuva­rskim poslovima.

- Nije čudo da je Gruža danas jedno od najbogati­jih jezera svim vrstama ribe. Hvataju se somovi i od 70-80 kilograma, ka­pitalni šarani do 15-16 kilograma, smuđ, vra­tila se i štuka, a o deve­riki, babuški i svim drugim vrstama bele ribe da i ne govorimo - ističe Ljubomir Stojanović, presednik GOSR "Bagre­mar", dodajući da je to je­zero i sa najčistijim obalama.

Ribolovci i dalje žele da budu "svoj na svome", jer sada imaju i tehnička sredstva, opremu i obuče­no ljudstvo za sledeći ko­nkurs Ministarstva i nadaju se da dobiju na ga­zdovanje svoje - kragujevačke vode.

..........

Glas javnosti (15.11.2009)

Natura Online (17.11.2009)