ČUDNO BUĆKANJE TURISTIČKO-SPORTSKE MANIFESTACIJE "ZLATNA BUĆKA ĐERDAPA"
Harač na Dunavu
Tekiji preti gašenje turističko-sportske manifestacije "Zlatna bućka Đerdapa", kao što je to učinjeno i u Kanjiži, zbog samovolje onih koji su dobili ove vode na gazdovanje...
Piše D. Stanojević
Nacionalni park Đerdap, koji gazduje ovim delom Dunava (on se brine o održivom razvoju i poribljavanju) i njegovi čelnici su smislili kako da bez ikakvog ulaganja dođu do - dobre zarade. Ideja je da se takmičarima uvede plaćanje nedeljne dozvole od 10.000 dinara (po čamcu 20.000).
A zašto - svi se pitaju?
Ako se zna da su "kontinentalci" uglavnom tu da se druže i lepo provedu, da oni (uz sva uvažavanja) ne umeju ni da bućkaju, ni da izvade ribu, ali i da nisu profesionalni ribari, onda je jasnije i zašto niko od njih, do danas, nije pobedio na "Zlatnoj bućki". Ovo konstatujemo, ali i pitamo: Da li oni ugrožavaju riblji fond (onaj koga je valjda neko poribio)?
Ribolovci su na prošlogodišnjoj, 25. jubilarnoj "Bućki", iskazali svoj protest na startu bojkotom izlaska na stazu. Na kraju su neki od njih, u želji da ta manifestacija ne propadne kao ona u Kanjiži, izašli na stazu. Dve trećine njih je u Tekiju i došlo samo da pokaže "otpor" tako nerazumnoj odluci "gazde".
Zašto je "bućka" profesionalni alat, pitaju ribolovci? Onda su to i čamac i "penta" i struna? Zašto dozvola za sedam dana, ako "Bućka" treba da traje dva? Zašto ne 2/7 tog iznosa? Zašto uopšte dozvola, ako je to sportski, a ne profesionalni ribolov? Zaštita ribljeg fonda!? Održivi razvoj!?
To je izgovor i dobar način da se lepo pokupe pare.
Ako je cilj zaštita ribljeg fonda, zašto ne rekoše da se umesto "kuke" koristi meredov? Da se uhvaćena riba vrati u vodu, a na čemu je prošle godine insistirao Joca Vojimirović zvani Krofna. Zašto to nije propisao "gazda"? Cilj je mnogo "opipljiviji".
Premao rečima Srđe Popovića, savetnika potpredsednika Vlade za održivi razvoj, bućka je po novom zakonu samo pomoćno sredstvo i deo ribolovačke opreme za sportske (rekreativne) ribolovce kao što je to u celoj Evropi. On kaže da su tumačenja po pravilima koja u saradnji donesu organizator, korisnik voda i lokalna samouprava, a ne Ministarstvo. Ovde je ta saradnja izostala pa je Nacionalni park "Đerdap" odrezao po svojim "pašalučkim" pravilima. Ove godine ostaće bez svih pratećih sadržaja za koje se godinu dana pripremaju i žive svi u Tekiji.
Jadan od organizatora Milan Šerifović je već smislio kako da sačuva "svoju" Bućku. Iduće godine, ako Bog da, pa da se reši vizni režim, ko može da im zameri ako ovu manifestaciju presale u Oršavu, na rumunsku stranu, a sa njima su vekovima životno povezani i lepo živeli.
Narodni poslanik Siniša Stamenković je pokušao, svojim autoritetom, u razgovoru sa načelnikom Uprave za ribarstvo Čedom Mijovićem i rukovodstvom Nacionalnog parka "Đerdap" da obori rešenje Vinka Bajkanovića, repuličkog inspektora za ribarstva, o neprimerenom nametu takmičarima učesnicima Bućke.
.........
Kako je nastala Tekija?
U najlepšem delu Nacionalnog parka "Đerdap", na obali prelepog Đerdapskog jezera, oslonjena na padine planine Miroč, kao biser čista i lepa leži Tekija. "Stara Tekija" od 1970. godine, zbog izgradnje hidroelektrane "Đerdap jedan", leži na dnu Đerdapskog jezera. Stanovništvo je uglavnom živelo od rada u "Brodskoj upravi".
Potapanjem stare, izgrađena je nova Tekija na obalama Đerdapskog jezera, sa ciljem da se izgubljena privreda zameni turizmom, pa je tako i projektovana. Bilo je pitanje čime to da privuče turiste? Žalili su se Tekijanci tada i drugu Titu zbog prevare i prebacivanja "Brodske uprave" u Kladovo, jer turizam - nije išao.
Snalazili su se kako su znali i umeli. Bivši "locovi" (iskusni rečni kapetani koji su provodili brodove kroz brzake) su umesto brodovima upravljali svojim čamcima i ribarili pomoću drevne sprave "bućke". Imali su uspeha jer su znali gde je potopljena škola, gde je sprud, gde ostrvo Ada Kale, znali su svaku stenu pod vodom jer u bućki, bez poznavanja terena, nema uspeha.
Nije se od toga moglo živeti - ali šta im je drugo preostalo.
...........
"Zlatna bućka"
Turistički poslanici Tekije, predvođeni Dragijem Jonovićem (tadašnji sekretar turističke organizacije), predložili su 1984. godine i ustanovili turističko-sportsku manifestaciju pod nazivom "Zlatna bućka Đerdapa" jer su jedino oni imali majstore u lovu soma tom drevnom napravom. Znajući za ribolovačku radoznalost očekivali su da će im ta manifestacja dovesti znatiželjnike na Đerdapsko jezero.
Počelo je kao lokalna bućka. Takmičili su se samo meštani i poneki prijatelj iz okoline. Malo je njih znalo za bućku. Strpljivim radom i gostoprimstvom, vremenom, počeli su ipak da privlače ribolovce. Pre svih stigli su Kragujevčani; priča se širila pa dolaze uskoro i Nišlije... Kasnije dolaze ribolovci iz cele Srbije, pa iz bivših jugoslovenskih republika, a poslednjih godina i iz inostranstva.
Uz tradicionalno gostoprimstvo i hranu svojstvene tom kraju nudili su, za vreme dvodnevne manifestacije, takmičenje u lovu soma na bućku, kuvanje riblje čorbe, takmičenje udicom na plovak - za najmlađe, izbor najlepše maske na dečijem karnevalu, odbojku, sportove na pesku, turnir u malom fudbalu za muškarce i žene, izbor lepotice "Mis mokra majca" i nadmetanje u uređenju svojih trotoara i dvorišta. Brod "Đerdap dva" vozio je tada goste u obilazak Trajanove table (kojoj se ne može prići sa obale), do Hajdučke vodenice gde je, na rumunskoj strani, urezan lik Decibela u steni, kroz Mali i Veliki kazan...
Dovodili su i brojne zvezde estrade, pa je "Bućka" postala simbol dobrog druženja i za meštane i goste. Popunjavali su se privatni smeštaji ribolovcima "kontinentalcima", njihovim porodicama i prijateljima koji su se, uz zvuke bućke, odmarali na obalama "srpskog mora".
Tekija je tako živnula i postala srpski "brend". Njenim obalama "defilovalo" je, tih dana, od 3.000 do 5.000 gostiju iz svih krajeva Srbije, Slovenije, Mađarske, Rumunije, Republike Srpske…
Tekijanci su, kao dobri domaćini, a opet u cilju razvoja turizma, uz simboličnu kotizaciju, ribolovcima-takmičarima obezbeđivali čamce, smeštaj, hranu, večernjaa druženja sa zvezdama estrade. Podržavala je to i Ribarsko gazdinstvo koje je tada gazdovalo Dunavom kao i lokalna samouprava.
..........
Glas javnosti (16.8.2009)
Natura Online (17.8.2009)