PROSEČNA LOVNA TEŽINA JE NEŠTO VEĆA OD JEDNOG KILOGRAMA
Deverika
U rane proleće ribolovce najčešće obraduje ulov deverike. Nisu retki slučajevi da se kući vrate sa punim čuvarkama. Ovih dana, sa voda u Srbiji, stižu izveštaji da se javlja na sve više mesta...
Piše Stevan Banković
Deverika (Abramis brama) je riba šaranskog roda. Bliski rođaci su joj crnooka deverika (sinjac) i kesega. Pomenute ribe slične su po formi i načinu života, ali je deverika najveći predstavnik ove vrste. To je riba nizijskih voda, jezera, ribnjaka i mrtvaja.
Telo joj je široko i pljosnato, srebrnasto bele boje sa sivim perajima i žućkastim bokovima. Leđa su joj visoka, analno peraje produženo gotovo do repa, a usta mala i nisko postavljena. Mresti se u maju i junu, kada jedna ženka baci i do pola miliona ikre. U severnim vodama naraste i do 11 kg, ali ovakvi primerci su i tamo retkost i pravi ribolovački trofej.
U našim vodama, prosečna lovna težina je nešto veća od jednog kilograma, ali ni trostruko veći primerci nisu retki. U nas deverika i ne raste veća od pet kilograma. Šteta je samo što polna zrelost deverike nastaje prilično kasno - posle tri do četiri godine života. U vreme mresta mužjaci dobijaju pege po telu, takozvani mresni osip.
Deverika je jatna riba koja se, po pravilu, drži jednog mesta sve do polaska na mrest. Kad se takvo mesto pronađe onda je dobar ulov zagarantovan. Treba znati da se deverika uglavnom zadržava na dubokim mestima reka, a u jezerima tamo gde je dno ilovačasto-peskovito i obraslo vodenim rastinjem. Zimu prespava u krtogu kao i ostale ribe šaranskog roda.
Za vreme mresta deverika ne uzima hranu. Inače, intenzivno napada mamce petnaestak dana po bacanju ikre, posle čega interesovanje za hranu posebno opada, a pojačava se nailaskom jeseni. U proleće, s jeseni i odmah posle mresta deverika traga za hranom po ceo dan, a leti rano ujutru, a ponekad i noću.
...........
Mamci i tehnika lova
Deverika je vrlo plašljiva riba i neophodno je ne praviti buku na mestu na kome pecate. Takođe pri naglim promenama vremena deveriku je teško pecati jer tada po pravilu uopšte nije zainteresovana za hranu. Može se loviti skoro cele godine, mada nešto slabije zimi kada se povlači u dublje slojeve vode.
U toplim danima aktivnija je po oblačnom vremenu nego po sunčanom. Deverika ne uzima odmah mamac, već ga drži u "trubici" i ne mrda sa mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da počne da guta, kreće na stranu. To se slaže sa ribolovnom literaturom (i praksom), po kojoj deverika, izdižući mamac, podiže i obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlači pod vodu.
Najčešći mamci koji se koriste u lovu deverike su crvići, crvena ili ritska tanja glista, hlebni valjčići, kuvana pšenica, sitnija zrna svežeg graška, testo, korica hleba, valjčići od brašna i kuvanog krompira i najstinija zrna kuvanog kukuruza. Lovi se finim priborom, tankim najlonom od 0.15mm - 0.18 mm, sitnim udicama broj 14 i 16, a za nešto krupnije i udica 12. Štap je poželjno da bude duži (oko 4 m), tanak i osetljiv. Najbolje je pecati na plovak (neki laganiji, uskog tela), ali i pecanjem na dubinac se mogu postići solidni rezultati.
.........
Glas javnosti (12.4.2009)
Natura Online (13.4.2009)