petak, mart 22, 2019

 

LJUBITELJ MIRNE I SPORE VODE UMERENE TEMPERATURE

Smuđ

smudj-naslovna

Izuzetno mu odgovaraju kamenita ili šljunkovita dna, ona na kojima se povremeno mogu naći veće prepreke u vidu podvodnih stena ili oborenog drveća. Često se zadržava pored mostova, velikih rečnih brodova, šlepova...

Piše Stevan Banković

Smuđ (Stizostedion lucioperca) je riba iz porodice Percidae. Vretenasto telo mu je prekriveno malenim, veoma priljubljenim krljuštima koje smuđu na dodir daju hrapav izgled. Produžena glava završava oštrim usnim aparatom. Široka usta imaju veoma razvijenu vilicu. Šest snažnih očnjaka služe ranjavanju i hvatanju plena, a ostali zubi nešto slabiji i usmereni prema unutra, zadržavaju uhvaćene ribice. Sjajne oči naročite strukture mrežnjače osiguravaju mu odličan vid čak i pri velikim dubinama i u nedostatku svetlosti.

Mali razmak deli prvo bodljikavo leđno peraje od drugog, koje ima samo mekane zrakaste bodlje. Dobro vidljiva bočna linija produžava se do repnog peraja debelih i tvrdih rubova što smuđu omogućava da se brzo kreće. Boja mu se menja i uglavnom zavisi od životne sredine. Uglavnom je leđni deo sivo-zelenkast, a postaje svetliji po bokovima i šaranim vertikalnim tamnim prugama koje po trbuhu postaju belo-žutkaste. Za vreme parenja telo mužjaka postaje tamnije.

smudj3  smudj5

Smuđ voli mirne i spore vode umerene temperature. Međutim, zahvaljujući svojoj velikoj prilagodljivosti, sposoban je da naseli najraznovrsnije vrste voda.

Izuzetno mu odgovaraju kamenita ili šljunkovita dna, ona na kojima se povremeno mogu naći veće prepreke u vidu podvodnih stena ili oborenog drveća. Često se zadržava pored mostova, velikih rečnih brodova, šlepova itd. Veliki primerci su najčešće usamljeni i malo pokretni, a manji smuđevi žive u jatima jedinki iste starosti i veličine, i često se kreću, zavisno od godišnjeg doba  i metereoloških uslova, od meseca, sunca, vetra ... Smuđ više voli tamnije i oblačnije vreme i obojene vode nego žarko sunce i bistre vode.  Najčešće je aktivan u sumrak i noću.

Mlađ smuđa se hrani planktonom i beskičmenjacima, larvama, crvićima i insektima. Odrastao smuđ uglavnom konzumira male ribe čija je veličina ograničena uskoćom njegovog jednjaka. Stareći smuđ se sve više zanima za mrtve, bolesne ili ranjene ribe, jednom rečju poželjniji mu je plen lak za hvatanje.

Interesantno je da smuđevi love u jatu. Njihova intervencija, poput operacije komandosa, zasniva se na iznenađenju, a sastoji se od opkoljavanja plena pre konačnog napada. Ofanziva ne traje duže od nekoliko sekundi, najviše par minuta.

Smuđ se razmnožava između aprila i maja, kada temperatura vode dostigne 120 C. Mrešćenje se odvija usred korenja stabala blizu obala ili u dubokoj zoni šljunkovitog dna. Mužjak tu priprema gnezdo gde ženka polaže od 150.000 do 200.000 jajašca po kilogramu telesne težine. Nakon što ih je oplodio, mužjak nadgleda snesena jaja tokom cele inkubacije koja traje desetak dana.

Rast smuđa je relativno spor: sa godinu dana ima 8 do 12 cm, sa dve godine dug je 20 do 30 cm, a u trećoj godini ima 40 cm. Polnu zrelost dostiže u drugoj godini za mužjake i sa tri godine kod ženki.

...........

Pecanje smuđa

tvisteri

 Najčešće se hvata na kedera ili parče ribe dubinkom. Dobri rezultati se postižu i pecanjem na varalicu (obično tvistera ili silikonsku ribicu), mada nije retko da ga hvataju i na voblera.

Pravi majstori na Dunavu ga pecaju takozvanim "muvanjem". To je sistem lova u kome se na udicu stavi mrtva ribica, zabaci se, sačeka da mamac potone, a onda ravnomernim povlačenjem i namotavanjem najlona, pored vodenih prepreka, provocira smuđ na napad. Na taj način se najčešće hvataju krupni komadi.

"Silikonci" raznih boja su proveren mamac za smuđa.

..........

Glas javnosti (22.2.2009)

Natura Online (12.4.2009)