RAZVOJ PLANINSKOG TURIZMA U SRBIJI

Više koristi ili štete 

Razvoj planinskog turizma u Srbiji poslednjih godina je evidentan. Pozitivni uticaji tog razvoja ogledaju se u većim zaradama i opštem profitu, pokretanju dodatnih poslova kao i u sve brojnijim turistima na našim poznatim planinama. Nažalost, postoje i negativne posledice tog razvoja. Zašto se o tome ne govori otvoreno?

Piše Mateja Panović, https://putujsigurno.rs

Planinski turizam je sve popularniji. Planine nude svoje bogate sadržaje kako običnim posetiocima, koji žele da uživaju u prirodi, čistom vazduhu i šetnji, tako i planinarima i alpinistima. O ljubiteljima zimskih sportova da i ne govorimo.

Planinski turizam ima rekreativno obeležje; motiviše nas na aktivnost, zdravu ishranu i trening. Ali, da bi planinski turizam bio uspešan, potrebno je da planina ima dovoljno smeštajnih kapaciteta, izgrađenu infrastrukturu, puteve, zanimljiv sadržaj, stručan i ljubazan turistički kadar... Ukoliko se pokaže kao prirodna oaza i dobro mesto za beg od gradskog saobraćaja i urbane buke, svaka planina može očekivati da bude, iz sezone u sezonu, sve posećenije mesto, stecište brojnih turista. Ili, možda, još nekoga?

Osim turista, danas na našim planinama ima i dosta imućnih ljudi koji ozbiljno nameravaju ili su već sagradili svoje vile i kuće za odmor. Ali, kako ta izgradnja raste, tako se i priroda uništava. Samim tim, raste i opasnost od delimičnog ili potpunog uništenja tamošnjih prirodnih staništa, pa se, tom naopakom logikom, problemi umnožavaju. Ti negativni uticaji, zatim, dovode do degradacije okoline i prirode uopšte, do pojava industrijalizacije i komercijalizacije određenih površina pa i do otvorene i neplanske eksploatacija prirodnih resursa.

Otuda pitanje: imamo li, od sadašnjeg i ovakvog razvoja planinskog turizma, više štete ili koristi?

#1 Kopaonik - najveći skijaški centar u Srbiji

Osim što je reč o velikom i uređenom ski-centru na samom vrhu planine Kopaonik, ovo područje je i jedan od najznačajnijih nacionalnih parkova Srbije. Samim tim, ovaj naš nacionalni i prirodni biser trebalo bi da je potpuno zaštićen od bilo kakvog uništavanja ali, kako izgleda, oni koji vode Nacionalni park Kopaonik, više brinu o zaradi nego o očuvanju njegove prirode.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica često kritikuje rukovodstvo Nacionalnog parka Kopaonik što dozvoljava seču drveća u zaštićenim područjima ovog Parka.

Poslednjih meseci 2017. godine posečeno je više od 3.000 kubnih metara šume na prostoru Nacionalnog parka Kopaonik. Društvo navodi da je takvim nemarnim odnosom prema prirodi, nestalo više ugroženih vrsta poput puha lešnikara, crne žune, gaćaste kukumavke i dugorepe sove.

Nažalost, na Kopaoniku nije problem samo seča šuma zbog zarade; veliki problem predstavlja i ubrzana izgradnja raznih objekata i divlja gradnja vikendica. Uostalom, kopaonička divlja vikend-naselja već prave velike probleme jer se fekalije iz njih spuštaju u planinske reke... a da za to još uvek niko nije odgovarao.

Iako je zvanična politika države da Srbija bude prepoznata u svetu kao zemlja sa očuvanom prirodom, gde se organizovano radi na pošumljavanju terena, očuvanju prirodnih dobara i eko-sistema, prema tvrđenju meštana, vlasnici tih nelegalnih vikend-naselja su i neki poznati političari.

Planinski turizam je, dakle, doneo veliki novac i državi i Kopaoniku. Da li je deo tog prihoda uložen u očuvanje prirode, unapređenje kvaliteta tamošnjeg života, edukaciju mladih ali i samih turista kako da čuvaju i očuvaju prirodu, ostalo je, bar za sada, nejasno.

Mnogi strani turisti u Srbiju dolaze upravo zbog Kopaonika. Privukla ih je prirodna lepota, taj nenarušeni i iskonski sklad planine. Ali, ukoliko se nastavi njeno uništavanje, šta će od planine ostati? Ništa! Neće biti ni turistički centar niti lepo mesto za život.

Ove zime prvi put je počelo naplaćivanje ulaska automobilom na teritoriju Nacionalnog parka Kopaonik. Cilj te odluke je smanjenje broja automobila koji prolaze zaštićenom teritorijom ali i motivisanje posetilaca da prošetaju ovom i dalje prelepom planinom.

#2 Zlatibor - vazdušna banja Srbije

Zlatibor je pravo mesto za one koji imaju probleme sa alergijama i disajnim organima. Jer, ovdašnja specifična planinska klima pravi je melem za te urbane i savremene bolesti.

Na Zlatiboru ima mnogo organizovanih i zdravih aktivnosti poput brzog hodanja, šetanja do Spomenika ili kružnim putem, obilaska ranča konja... Ali, Zlatibor je, nažalost, najpoznatiji i - po divljoj gradnji i ubrzanom uništavanju prirode.

Osim nelegalne, ovde je u porastu i legalna gradnja. To se opravdava potražnjom stranih kupaca. Istina je da strani kupci ne postoje unapred već da ovde niču razne nekretnine, a zarad klasične prodaje po, naravno, višoj ceni. Možda i zbog toga centar današnjeg Zlatibora više i ne izgleda kao planina; više je to grad, mesto sa visokim zgradama, gužvom, negativnom energijom...

Predsednik opštine nije dozvolio naknadnu legalizaciju objekata na Zlatiboru iako bi to bilo normalno s obzirom na to da je zakon o tome važeći na celoj teritoriji Srbije. Bilo kako bilo, nelegalni objekti i dalje nisu legalizovani na Zlatiboru, ali nisu ni srušeni. Šta to govori? Najverovatnije to da će neko i dalje graditi i zarađivati veliki novac, ali i da će se takvim neodgovornim ponašanjem nastaviti sa uništavanjem prirode Zlatibora.

#3 Tara - planina koja još uvek nije uništena

Tara je planina koja i dalje izgleda kao planina. Međutim, to može da zahvali činjenici što ona do skoro gotovo da i nije bila popularna turistička atrakcija. Dakle, ukoliko želite da vidite pravi i autentični izgled planine - posetite Taru. Evo i zašto.

Jedna od omiljenih znamenitosti Tare je Pančićeva omorika. Nije mali broj onih koji žele da je izbliza vide i saznaju kako je otkrivena. S obzirom na to da se nalazi na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom, u blizini Tare je i čuveni Drvengrad Emira Kusturice koji je već postao velika turistička atrakcija.

Tara je najbrojnije stanište mrkih medveda i divokoza. Oni žive na tom području i možete ih videti u Nacionalnom parku. Nažalost, ovde još postoji nelegalni lov na te životinje, pa je tako pronađena medvedica koja je, čak dva meseca, na nozi nosila zamku u koju je upala. Društvo za zaštitu životinja Tare je, na svu sreću, uspelo da spasi medvedicu, ali njeni članovi nisu propustili da kažu da je takav krivolov za svaku osudu. Naravno, Društvo je apelovalo na sve ljude i turiste da se odnose humano prema svim drugim živim bićima.

Na Tari još uvek nije primećena divlja gradnja kao na Zlatiboru ali jeste nerazumna seča šuma. Iako nije lako sačuvati prirodu kada jedno mesto postane turističko odredište, opštine i lokalna udruženja moraju tada da još intenzivnije da rade na širenju svesti o zaštiti prirode.

Očigledno, ljudi se sve nemarnije odnose prema prirodi i njenim stanovnicima; kao da se podrazumeva da mi ljudi imamo veće pravo na prirodu od svih ostalih. Širenje svesti o katastrofalnim posledicama mogućeg uništenja prirode kao i o načinima kako je sve moguće zaštiti je - danas postaje veoma važno ne samo lokalno već i globalno pitanje.

Zato bi uvek trebalo da imamo na umu čuvenu rečenicu iz ekoloških podsetnika - Što mi dajemo prirodi, to će nam ona i vratiti.

.......

Natura Online (2.2.2018)