DVODNEVNA IZLOŽBA TARTUFA I DRUGIH GLJIVA PRIVUKLA BEOGRAĐANE U BOTANIČKU BAŠTU "JEVREMOVAC“
Kralju gljiva u čast
Dvodnevna izložba posvećena tartufu, nekrunisanom kralju gljiva, privukla je u petak, 12. juna, u Botaničku baštu "Jevremovac“, brojne zaljubljenike u pečurke, ali i stručnjake iz oblasti gljivarstva, koji su uživali u razgledanju na desetine vrsta prolećnih gljiva.
Piše M. Čanović / Foto D. Udovičić
- Gljive su, posle insekata, najbrojnija grupa živih bića - istakao je na otvaranju Petar Marin, upravnik Botaničke bašte, koja u saradnji sa Mikološkim društvom Srbije, već peti put organizuje ovakvu izložbu.
Bilo je, među izloženim pečurkama, i jestivih i otrovnih vrsta, kao i onih koje služe samo kao lek. Pepeljasta lisičarka, medvedara, blistava gnojištarka, tikvasta puhara, žutonogi vrganj, škripavac, bljuvara, smrdača i judino uvo, samo su neke od pečuraka koje su plenile svojim interesantnim oblicima i bojama, ali i krajnje originalnim nazivima.
- Crnu zeku preporučujem za dijetu! Najedeš se, posle ti par dana nije dobro i odmah dva kilograma manje - šaljivo kaže jedan od izlagača, napominjući da su mnoge izložene vrste takve da bi onaj ko bi ih pojeo odmah završio kod doktora.
A centralno mesto na izložbi zauzima, ko bi drugi, do letnji crni tatuf. On slovi za najskuplju gljivu na svetu jer kilogram košta od 400 do 1.500 evra, a pojedini primerci "kapitalci“ mogu da dostignu cenu i do vrtoglavih 8.000 evra.
Nije ni čudo kad je poznato da tartufi slove za najjači afrodizijak. Legenda kaže da je Napoleon Bonaparta bolovao od impotencije, a da se izlečio baš zahvaljujući "kraljevskoj pečurki“. Pored toga, koristi se i kao začin i pojačava ukus kajgane, špageta, njoka i mesa u ekskluzivnim restoranima širom sveta.
Znatiželjni posetioci tiskali su se baš zato oko tartufa, koji su bili zaštićeni staklenim poklopcem. Čim su ga sklonili, zapahnuo ih je jak i opor miris.
- Uh, kako ovo smrdi! Nije mi jasno kako neko može da kaže da mu se ovo sviđa - laički je prokomentarisala mlađa posetiteljka, komentarišući da mu ni oblik "baš nije neki“ jer liči na korenje.
Ipak, vrsni poznavaoci ove gljive kažu da njena tajna upravo i leži u njegovom mirisu.
- Tartufi rastu samo u određenom klimatskom području, a osim u našoj zemlji, najviše ih ima u Istri i Italiji. Nekada su se za njihovo pronalaženje koristile divlje svinje i medvedi, kao što je to bio slučaj u Rusiji, dok se danas uglavnom koriste psi - objašnjava Jasmina Glamočlija, predsednica Mikološkog društva Srbije.
Ipak, organizatori su se potrudili da izložba ne bude samo radost za oči, već i za nepca, pa su posetioci mogli da probaju razne đakonije spravljene od različitih vrsta jestivih gljiva.
Na meniju su se našli namaz od tartufa, palenta i proja od pečuraka, razne pite i još štošta, ali najveću pažnju je privukao kotlić u kome se krčkao gulaš od gljiva.
.........
KAKO LEGENDA KAŽE...
Iako mnogi miris tartufa opisuju kao izuzetno neprijatan, on je upravo zbog svoje arome jedan od najjačih afrodizijaka, a o tome svedoče mnoge legende. Prema jednoj od njih, tartufe su "otkrili“ veprovi u vreme parenja, jer čim bi ga pojeli, razjareno bi "napadali“ krmače. Kad su ljudi to primetili, probali su ovu gljivu i osetili seksualnu moć i zaključili da, osim dobrog ukusa i mirisa, one imaju tajanstveno afrodizijačko dejstvo.
.........
Glas javnosti (14.6.2009)
Natura Online (16.6.2009)