ISHRANA PASA: VITAMINI

Odbrana organizma

Vitamini su organska jedinjenja malih molekula raznovrsne strukture koje pas, kao i ostale životinje pa i čovek, nije u stanju da sintetizuje, bar ne u potrebnim količinama. Koliko se za pojedine vitamine zna, oni imaju brojne uloge u živim organizmima jer učestvuju u mnogim hemijskim reakcijama, najčešće u sastavu koenzima ili enzima.

Pripremio Ivan Lukić, odgajivač nemačkih ovčara

Značaj vitamina je vrlo rano zapažen. Vitamini su esencijalni sastojci hrane. Neke bolesti su samo posledica nedostatka vitamina.

Vitamini su zaštitne materije u pravom smislu reči jer njihov nedostatak ili neadekvatno unošenje hranom, neadekvatna apsorpcija ili drugi peremćaji dovode do teških oboljenja koja se nekad mogu završiti i smrću.

Za razliku od životinja biljke i mikroorganizmi imaju sposobnost da sintetizuju vitamine. Zato životinje svoje potrebe regulišu unošenjem vitamina putem hrane. Potrebe za vitaminima se mogu zadovoljiti unošenjem hrane koja sadrži provitamine, supstance koja se u organizmu, pod dejstvom određenih enzima, pretvaraju u vitamine.

HIDROSOLUBILNI I LIPOSOLUBILNI VITAMINI

Za snabdevanje vitaminima značajnu ulogu igraju i crevne bakterije. One imaju sposobnost da sintetizuju neke značajne vitamine. Oštećenje crevne flore pod uticajem lekova (naročito antibiotika) može dovesti do nedostatka nekih vitamina i pored normalne ishrane. Mnogi genetski poremećaji mogu dovesti do promene u apsorpciji i transportu nekih vitamina.

Smenjene količine vitamina izaziva poremećaj ili stanje koje nazivamo hipovitaminoza, a njihov potpuni nedostatak izaziva avitaminozu.

Obrnuto, povećane količine vitamina dovode do hipervitaminoze. One su retke i obično nastaju pri terapiji, naročito liposolubilnim vitaminima (rastvorljivim u mastima) jer se teže izlučuju. Prekomerno uzeti hidrosolubllnl vitamini (rastvorljivii u vodi) vrlo se lako izlučuju mokraćom.

Otuda i opšta podela vitamina prema rastvorljivosti na hidrosolubilne (vitamini rastvorljivi u vodi) i liposolubllne (vitamini rastvorljivi u mastima).

Opšte karakteristike hidrosolubilnih vitamina su da su nepostojani na višim temperaturama, pri termičkoj obradi se razgrađuju, deluju kao kofaktori nekih enzima, a nalaze se u tečnoj, sočnoj i vodenastoj hrani, vrlo lako se izlučuju mokraćom i ne stvaraju depoe, nisu toksični (otrovni). To su vitamini B kompleksa (B1, B2 , B3, B5, B6, B10 i B12), H vitamin i C vitamin.

B VITAMIN jedan je od najvažnijih vitamina, zapravo to je ceo kompleks vitamina i vitaminskih podgrupa. Sastoji se od vitamina B1, B2, B3, B5, B6, B10, B12 i PABA (para-amino-benzoeve kiseline), inozitola i H vitamina.

VITAMIN B1 (tiamin ili aneurin) je vitamin sa funkcijom u ćelijskom metabolizmu, naročito metabolizmu pirogrožđane i mlečne kiseline. U koncentrovanom obliku nalazi se u spoljašnjem sloju (omotaču) zrna žitarica, u kvascu i u životinjskim tkivima (jetra). Riblje meso sadrži termolabilne tiaminaze, enzime koji osiromašuju hranu ovim vitaminom.

Tiamin igra važnu ulogu u odvijanju normalnog rada nervnog sistem i tonusa glatkih mišića. Rezerve u organizmu nisu velike, brzo se potroše, pa se moraju redovno obnavljati. Povećanu potrebu za ovim vitaminom imaju psi u treningu (izložbeni psi), lovni psi u lovnoj sezoni i štenad. Nedostatak ovog vitamina izaziva razdražljivost, gubitak apetita i mišićnu slabost.

U KOJOJ HRANI SE NALAZE?

VITAMIN B2 (rlboflavin) je žućkasta, fluorescentna supstanca, široko rasprostranjena u prirodi u flavinima (žutim bojama). Uloga mu je u održavanju normalnog stanja svih životnih funkcija. Ima vrlo važnu ulogu u ugradnji gvožđa u hemoglobln, u sintezi belančevina i nukleinskih kiselina, ali i u razgradnji masti i ugljenih hidrata. Apsorbuje se u tenkom crevu, slobodno kruži u krvnoj plazmi ali ga u tkivima ima vrlo malo.

Riboflavin je obilno zastupljen u mleku i mlečnim proizvodima, mesu, jajima, lisnatom povrću, kvascu i pšeničnim kllcama.

Povećanu potrebu u za ovim vitaminom imaju štenci u rastu, psi u treningu i oni u stanjima stresa. Deficit ovog vitamina izaziva očne, oralne, kožne i genitalne promene. Oštećuju se sluzokoža usne duplje i desni, kao i jezika praćena bolom, otokom, crvenilom i svrabom. Na koži se javljaju upale (dermatitisi), na genitaInim organima dematitis skrotalis (upala ovojnice testisa), a na očima se javlja malokrvnost rožnjače i keratitis (upala rožnjače oka).

VITAMIN B3 (niacin, nikotinska klselina) u prirodi se nalazi u obliku nikotinske kiseline ali je nestabilan pa lako prelazi u nikotinamid. U organizam se unosi hranom bogatom niacinom kojeg ima džigerici, mesu i ribi. Drugi izvor niacina je aminokiselina triptofan, kao prekurzor iz kog se u jetri sintetiše niacin.

Uloga tog vitamina je u biološkim procesima i to u onim oksidativnim, pri stvaranju energije, u izgradnji, odnosno razgradnji masti i ugljenih hidrata, a sintetiše i neke hormone (testosteron i estrogen). Nedostatak ovog vitamina izaziva hormonske poremećaje i "bolest crnog jezika" kod pasa.

VITAMIN B5 (pantotenska kiselina) je svetložuta, viskozna, uljasta supstanca, stabilna pri višim temperaturama i pri neutralnoj pH.

Naziv "pantotenet" potiče od grčke reči i znači "odasvud", jer se nalazi u gotovo svakoj hrani, kao sastavni deo vrlo važnog činioca u metabolizmu svih živih bića, "koenzima". Važan je za normalno funkcionisanje nedbubrežmh žlezda, za proces epitelizacije kože i sluzokože, a podstiče rast, stvaranje i održavanje dlake.

VITAMINI B KOMPLEKSA

VITAMIN B6 (piridoksin) je najznačajniji vitamin B-kompleksa. Javlja se u tri oblika: piridoksin, piridoksal i piridoksamin.

Ima važnu ulogu u održavanju krvotvornlh (hematopoeznih) organa i u stvaranju crvnih krvnih zrnaca, imunološkog aparata i nervnog sistema.

Sva tri oblika vitamina B6 su podjednako zastupljena i u biljnoj i u životinjskoj hrani. U biljnoj hrani ima ga u pšeničnom zrnu, kvascu, mekinjama, kupusu i ovsu. U životinjskoj hrani ima ga u u svinjskom mesu, iznutricama, džigerici, mleku i jajima. Kuvanjem i dugotrajnim pripremanjem hrane oko 50 odsto tog vitamina se uništi. U izvesnoj meri sintetišu ga i bakterije crevne flore.

Ima važnu ulogu u apsorpciji masti, aminokiselina i gvožda. Sprečava nastanak nekih kožnih bolesti i nervnih tegoba, a sprečava i nastanak grčeva u ekstremitetima. Pojačano unošenje belančevina hranom i pojačan fizički napor povečava potrebu za tim vitaminom što je naročito izraženo kod pasa u treningu i štenedi u toku najintenzivnijeg rasta.

VITAMIN B10 (folna kiselina) je vitalno važan sastojak hrane, neophodan za izgradnju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Poboljšava crevnu apsorpciju gvožđa, a samim tim i njegovu biološku iskoristljivost. Pored vitamina B6 i B12  folna kiselina je neophodna i za sintezu nukleinskih kiselina.

Tog vitamina najviše ima u iznutricama (jetra i bubrezi), tamnozelenom povrću (spanać, blitva i zelje) i pšenici. Nedostatak vitamina B10 izaziva anemiju, zapaljenje jezika (glositis), zapaljenje usne duplje (stomatitis), a u trudnoći može izazvati anomalije ploda.

(Nastaviće se)

.........

Natura broj 11 (februar 1997)

Natura Online (13.4.2011)