AKO NISTE ZNALI VREME JE DA SAZNATE...

Gajenje, reprodukcija i evidencija pasa

Imati lepog, pametnog i umiljatog psa kućnog ljubimca nije dovoljno. Da bismo uspešno i pravilno gajili i unapredili rasu pasa za koju smo se opredelili zato moramo da znamo i neka osnovna kinološka pravila o kojima ćemo pisati i u narednim brojevima. A ovde i sada govorimo o tome gde i kada treba oceniti psa, šta znače brojne skraćenice u rodovniku, šta se sve evidentira kod pasa, šta znače njihove ocene i titiule i, konačno - kako se postaje šampion?

Pripremio Ivan Lukić, odgajivač nemačkih ovčara

Pod gajenjem i reprodukcijom pasa podrazumeva se način uparivanja mužjaka i kuja s obzirom na njihovo poreklo.

Parenje je po pravilu dozvoljeno samo između pasa iste rase. Parenje u srodstvu je zabranjeno. Izuzetno, stručni savet nacionalne kinološke organizacija može da dozvoli parenje u srodstvu, ako za to postoji opravdan razlog i pri tome određuju uslove pod kojima će se ovo parenje izvršiti.

Pod parenjem u srodstvu se podrazumeva parenje plemenjaka i kuja koji imaju jednog ili više zajedničkih predaka, do uključno treće generacije.

Parenje se dozvoljava kujama posle 14 meseci starosti, a mužjacima kada napune 18 meseci života. Kuje se mogu pariti do navršenih osam godina starosti. Posle navedene starosti parenje može da dozvoli stručni savet nadležne kinološke organizacije, o čemu se izdaje pismeno odobrenje.

Kujama se dozvoljava jedno leglo u toku godine i osam štenadi u leglu dok ne navrše tri godine starosti. Posle navršene treće, pa do osme godine starosti, kuje se mogu pripustiti bez ograničenja. Broj štenadi u leglu nije ograničen.

GDE I KADA OCENITI PASA?

Psi se ocenjuju na izložbama. Izuzetno se mogu pojedinačno ocenjivati kuja koje su u estrusu. Za pojedinačno ocenjivanje kuja ocena važi godinu dana. Takođe, pojedinačno kuja se može oceniti samo jednom.

Psi mogu da se ocenjuju od navršenog devetog meseca starosti. Pri prvom ocenjivanju oblika psa sudija mora da ga opiše tako da se iz opisa može sagledati slika psa i videti opravdanost dodeljene ocene.

Ispitu rada podležu svi lovački i radni psi, odnosno sve rase pasa kod kojih se za dobijanje zvanja međunarodnog šampiona zahteva položen ispit rada. Uz to, pozitivna ocena oblika je uslov za izlazak na ispit u radu. Svaki pas ima pravo da više puta izađe na ispit u radu. U rodovnik se upisuje samo pozitivan rezultat ispita u radu, odnosno onaj urođenih osobina. 

Na nacionalnim izložbama dodeljuje se naimenovanje kandidatura za zvanične titule, odnosno kandidatura za prvaka države u lepoti CAC i rezerva prvaka države u lepoti RCAC (Le certificat d'aptitude au Championat de boute) i to u razredu zrelih i razredu radnih pasa. Isti nazivi se dodeljuju i na međunarodnim izložbama. Na pomenutim izložbama organizator može dodeliti i druge nazive i nagrade. Sve kandidature se dodeljuju posebno za mužjake, a posebno za ženke. Psi iz razreda prvaka ne dobijaju kandidature i nazive, već se kategorišu po lepoti (prvi u razredu prvaka itd).

Postupak izbora pasa za kandidature na nacionalnim izložbama je sledeći:

1. iz svakog razreda odlično ocenjeni psi, sem razreda mladih, učestvuju u konkurenciji za titule,

2. određuje se redosled titula, najlepši pas dobija, ako zasluži, naziv CAC itd, dok se ne iscrpe svi nazivi po propozicijama organizatora.

Psi koji su razvrstani u razred mladih pasa konkurišu za titulu prvak razreda mladih. Ostali odlično ocenjeni psi kategorišu se po lepoti: drugi u razredu mladih i treći u razredu mladih, što se pismeno konstatuje u ocenjivačkom listu, ali se ne upisuje u rodovnik.

Rad pasa se ocenjuje po međunarodnim i nacionalnim pravilnicama koji postoje za pojedine pasmine ili pasminske grupe.

Rad pasa ocenjuje ovlašćeni sudija, odnosno komisija sudija za rad pasa. Na ispitima urođenih osobina ptičara pse ocenjuje jedan sudija, na nacionalnim ispitima rada dvojica sudija, a na međunarodnim sudijski žiri od tri člana, po mogućnosti jedan iz inostranstva.

Na ispitima i utakmicama u radu mogu učestvovati samo psi koji su prethodno dobili ili već imaju pozitivnu ocenu za oblik.

KAKO SE POSTAJE ŠAMPION?

Naziv međunarodnog odnosno nacionalnog prvaka dobija pas kome je na međunarodnim ili nacionaln priredbama dodeljen predviđen broj kandidatura za prvaka i koji ispunjava i druge pravilnikom propisane uslove.

Pas može postati prvak u  lepoti, prvak u radu i prvak u lepoti i radu. Za dodeljivanje naziva CACIB i CACIT tj. nazivi za kandidata za međunarodnog prvaka u lepoti i za međunarodnog prvaka u radu primenjuje se se Pravilnik FCI (Fedration Cynologique Internationale).

Prvak države u lepoti (šampion) može postati pas:

1. za pse koji podležu ispitu u radu:

- tri kandidature CAC kod dvojice sudija i

- za ptičare položenu utakmicu tipa "C", za službene pse IPO l, za jamare ispit urođenih osobina.

2. za pse koji ne podležu ispitu u radu:

- četiri kandidature CAC kod trojice sudija.

U oba slučaja šampionska titula se može dodeliti psu ako je prošlo najmanje godinu dana od prvog do zadnjeg dodeljivanja CAC-a.

Titula nacionalnog šampiona dodeljuje se i psima koji su umesto CAC na međunarodnim izložbama CACIB ili R.CACIB, ali pod istim uslovomima.

Naziv prvaka države u radu može dobiti pas koji je osvojio na međunarodnoj utakmici održanoj u toj državi kandidature CACIT ili R.CACIT (Le certificat d'aptitude au Championnat de travail) obe u toj državi i da ima ocenu oblika najmanje vrlo dobar.

ŠTA SE SVE EVIDENTIRA?

Evidencije pasa su knjige ili kartoni u koje se unose podaci o rasnoj pripadnosti psa, poreklu, urođenoj i odgajivačkoj vrednosti.

Evidencije su sledeće:

• Evidencija prijave parenja koji vode nacionalne i regionalne kinološke organizacije
• Evidencija prijava legla (RM), po pojedinim rasama, koje vode nacionalne i regionalne kinološke organizacije
• Rodovne knjige (JR) za pojedine pasmine ocenjenih pasa koje vode nacionalne i regionalne kinološke organizacije
• Evidencija obučenih pasa koje vode nacionalne i regionalne kinološke organizacije za svoje teriotirije, a kinološka društva za svoja područja
• Evidencija plemenjaka, koje vode nacionalne i regionalne kinološke organizacije, a kinološka društva za svoja područja
• Evidencija međunarodnih i nacionalnih prvaka koje vode nacionalne kinološke organizacije
• Evidencija nacionalnih i regionalnih prvaka koju vode nacionalne i regionalne kinološke organizacije
• Evidencija zaštićenih odgajivačnica koju vodi nacionalna kinološka organizacija za celu svoju teritoriju
• Evidencija pasa sa uslovnim rodovnikom (JUR) koje vode nacionalne i regionalne kinološke organizacije.

...........

Šta znače ocene pasa?

Cilj ocenjivanja je da se psi na osnovu telesne građe (ocenjivanje oblika) i radnih osobina (ocenjivanje rada) razvrstaju po kvalitetu - objašnjava se u gotovo svim pravilnicima o stručnom radu nacionalnih kinoloških organizacija.

Nacionalne i regionalne kinološke organizacije mogu doneti propis da se psi, koji su već ocenjeni, u cilju upotrebe za priplod, ponovo ocenjuju na uzgojnim smotrama ili drugim kinološkim priredbama.

Na uzgojnim smotrama psima sa pozitivnom ocenom eksterijera ne može se zabraniti parenje.

Ocene za oblik psa su: odličan, vrlo dobar, dobar i nedovoljan.

- Ocenu odličan dobija pas koji predstavlja gotovo idealan tip svoje rase, skladne i besprekorne građe i kondicije.

- Ocenu vrlo dobar dobija pas koji u velikoj meri, u najvažnijim karakteristikama te rase, odgovara tipu i u kojeg je anatomska građa i kondicija skoro besprekorna.

- Ocenu dobar dobija pas koji ima lakši broj konstitucijskih mana u lepoti ali ne odstupa od tipa rase.

- Ocenu nedovoljan dobija pas koji ima teške konstitucijske mane ili je atipičan.

Pas ocenjen ocenom nedovoljan isključuje se iz priploda što se unosi u zapisnik ocene i dokumenta, a na rodovnik se vidinim slovima stavlja klauzula - zabranjeno parenje.

Na osnovu dobijenih ocena na kinološkim izložbama, psi se upisuju u nacionalnu ili reginalnu rodovnu knjigu, odnosno brišu oni koji su dobili negativnu tj, ocenu nedovoljan.

.........

Natura broj 11 (februar 1997)

Natura Online (17.4.2011)