KAKO VASPITATI PSA
Grickajuće sklonosti
Postoji divna srednjevekovna evropska lovačka poslovica koja, prevedena sa originala, glasi: "Ne kažnjavaj nikad psa ako ne zna zašto. Umesto da bude pametniji biće gluplji". I danas ona je aktuelna i - tačna.
Piše Aleksandar Tucaković, novinar
Vaspitanje psa treba početi još u uzrastu šteneta, kada pas ima najveću želju za zadovoljenjem svoje radoznalosti, ali i za pravljenjem (verovatno iz neznanja) štete. Svako štene je sklono tome, dakle, da dobro oglođe sve što mu se nađe na putu, odnosno na podu. Zato prvo sklonite sa poda sve što štene može oštetiti, a sva ostala grickanja stvari koje se ne mogu skloniti, gledajte da što češće propratite grdnjom ("FUJ TO"). Ako ga pri tome uhvatite za koču iznad vrata i protresite mu glavicu, to mu se neće svideti i svakako će ga obeshrabriti, bar dok ne okrenete glavu na drugu stranu. Ali, ponavljanje tih blagih kažnjavanja uvek dovodi - do uspeha.
Postoji jedna divna srednjevekovn evropska lovačka poslovica koja, prevedena sa originala, glasi: "Ne kažnjavaj nikad psa ako ne zna zašto. Umesto da bude pametniji biće gluplji". A jedini način da "zna zašto" je da bude kažnjen isključivo u času prestupa. Jer, svako kažnjavanje kasnije pas - ne razume.
Nemajte psa nikada udarati rukom ili još gore nogom, a posebno ne povodnikom. Pamtiće to kao slon. Može se desiti da se boji vaše ruke i kada hoćete da ga pomazite ili ćete ga veoma teško naučiti da vam ide uz nogu, a od povodnika će dugo okretati glavu.
Veoma je delotvorno i kad štene u trenutku prestupa lupite po njušci preklopljenim novinama. Prasak preklopljenih novina zapamtiće bolje od blagog udarca. Ali zapamtite - to uradite samo u trenutku prestupa.
Štene mora da zadovoljava svoju prirodnu potrebu da gricka, glođe i žvaće sve što nađe svojim zubićima koji rastu i pritom još i svrbe. Ali nemojte mu davati staru cipelu da na njoj iživljava svoje grickajuće sklonosti. U nekoj sledećoj prilici neće umeti da napravi razliku između stare i nove cipele i dobiće grdnju i, verovatno, batine koje ste zapravo - vi zaslužili. Radije mu dajte neku gumenu stvarčicu (kost, lopticu) koju možete kupiti gotovo u svakoj prodavnici za kućne ljubimce.
Ukoliko vam je to skupo dajte mu neku krupnu teleću kost kojom će se, uostalom, dugo zabavljati. Kada kost počne da menja miris zamenite je novom.
Takođe, štene treba odvići i od šunjanja oko stola za vreme ručka jer njemu je mesto tada jedino na "svom mestu". Pogotovo štene nema šta da traži u kuhinji koja mora za njega da ostane trajno "zabranjena zona".
Ako vašeg psa već u uzrastu šteneta naučite pravilima ponašanja kasnije ćete imati mnogo manje problema sa daljom obukom. Na kraju bismo dali jedno neophodno upozorenje: "Najveća mana svakog šteneta je što će svoje poverenje i poslušnost pokloniti najviše osobi koja ga hrani. Hranu može da pripremi bilo ko u kući, ali hranu treba da mu pruža samo jedna osoba, odnosno vi! Pas koga svi u kući hrane ne pripada svima već nikome. Takvo štene je već unapred otpisano za onu pravu obuku".
Zato svog psa hranite sami i kažnjavajte ga (kada treba) uvek "na vreme", to jest samo u trenutku prestupa. Kasnije ćete, činite li to tako, biti srećniji i vi i on.
..........
Natura broj 11 (februar 1997)
Natura Online (29.3.2011)