subota, maj 30, 2020

NA DNEVNOM REDU

Nacionalni pasminski klubovi konačno i u nas

sarpaninacklub01

Nemački nacionalni klub hrtova osnovan je 1890, Nemačko udruženje odgajivača nemačkih ovčara, poznatije kao SV 1899. godine, kao i DV - klub dobermana, ADRK - klub rotvajlera i tako redom za gotovo svaku i najmalobrojniju rasu u svetu, kao što su, na primer, japanski terijer, afrički golokoži pas, basenji ili tibetski mastif postoje nacionalni pasminski klubovi u gotovo svim zemljama Evrope i Severne Amerike, a poslednjih petnaestak godina i u razvijenijim zemljama Azije i Južne Amerike, pa i u - Južnoafričkoj Republici.

Piše Ivan Lukić, odgajivač

Logično pitanje koje se nameće posle gornje konstatacije je zašto su se odgajivači širom Evrope, još pre sto godina, organizovali i danas se organizuju i bave kinologijom na nivou nacionalnih pasminskih klubova? Međutim, ništa manje značajno nije ni pitanje, zašto kinologija u Jugoslaviji nije bila organizovana na nivou nacionalnih pasminskih klubova, iako je poznato da je to provereni recept za uspešno i kvalitetno bavljenje kinologijom?

Odgovore na ta i druga pitanja u vezi sa načinom organizovanja i radom u kinologiji na nivou nacionalnih pasminskih klubova potražili smo, od tada rukovodećih ljudi naše kinologije, sredinom oktobra prošle godine. Ne samo da nismo dobili odgovore i pomoć u pokušaju da se reorganizuje jugoslovenska kinologija, već su svi oni koji su pokušali da na bilo koji način skrenu pažnju i upozore na alarmantno stanje u našoj kinologiji, ali i predlože moguća rešenja za prevazilaženje teške situacije, bili najžešće kažnjavani, diskriminisani i proganjani, kao nekakvi "disidenti", "otpadnici", "antikinolozi"... Nedostajalo je još samo ono čuveno "NATO plaćenici''.

Šta se dalje događalo?

Većina kinologa uvidevši da se sa tadašnjim kinološkim rukovodstvom ne može razgovarati, a za koje je posle utvrđeno i da je bilo samozvano i nelegalno jer organizacija koju su oni predstavljali nije bila registrovana kod nadležnih državnih organa, te nije ni mogla postojati, rešili su da preuzmu stvar u svoje ruke i organizuju jugoslovensku kinologiju po evrpopskim principima i pravilima Međunarodne kinološke federacije (FCI).

Krajem novembra i početkom decembra 2000. g. održane su osnivačke skupštine i formirani su, u gotovo osamdesetogodišnjoj istoriji jugoslovenske kinologije, po prvi put, nacionalni pasminski klubovi za nemačke ovčare, šarplanince i američke stafordske terijere, bulterijere i stafordske bulterijere.

Naime, 25. novembra 2000. formiran je Jugoslovenski klub ovčarskog psa šarplaninca, sa sedištem u Belegišu, čiji je predsednik dugogodišnji takmičar i odgajivač šarplaninaca, g. Branislav Jelovac.

Kasnije, 10. decembra 2000. najpre je u Beogradu održana osnivačka skupština i formiran Jugoslovenski nemački ovčar klub, sa sedištem u Beogradu, a čiji je predsednik, glavni i odgovorni urednik revije za ljubitelje i odgajivače nemačkih ovčara "NO magazin'', g. Ivan Lukić. Takođe 10. decembra 2000. godine formiran je Jugoslovenski klub američkih stafordskih terijera, bulterijera i stafordskih bulterijera, sa sedištem u Pančevu, a čiji je predsednik dugogodišnji odgajivač i izlagač g. Zoran Božić.

Ovlašćeni predstavnici ova tri nacionalna pasminska kluba su održali 17. decembra 2000. godine osnivačku skupštinu i, posle desetogodišnje pauze, formirali Jugoslovenski kinoloski savez (JKS) kao savez nacionalnih pasminskih klubova i kinoloških društava, sa sedištem u Beogradu, a za predsednika je izabran g. Radojica Svorcan.

Jugoslovenski klub britanskih ptičara je osnovan 1. januara 2001. u Čačku, a za predsednika je izabran g. Aleksandar Maksimović. Ovaj klub će se, kao što mu i samo ime kaže, baviti rasama britanskih ptičara i to poenterom, engleskim seterom, irskim seterom i škotskim - gordon seterom.

U Čačku je 2. januara 2001. formiran i Jugoslovenski klub dalmatinskih pasa, čiji je predsednik g. Aleksandar Trifunović.

Istog dana, 2. januara 2001. u Beogradu je formiran Jugoslovenski klub nemačkih lovnih terijera, čiji je predsednik g. Jovica Vidović.

Krajem januara formirana su još dva nacionalna pasminska kluba. Najpre je 20. januara ove godine formiran Jugoslovenski klub jazavičara, sa sedištem u Belegišu, čiji je predsednik Aleksandra Ćulibrk Jelovac, a potom je 28. januara formiran u Beogradu Jugoslovenski klub bernskih planinskih pasa, čiji je predsednik g. Miroslav Jović. Ovaj klub će se, pored bernskih planinskih pasa, baviti i anadolskim pastirskim psom, hovavartom, leonbergerom, landsirom, pirinejskim planinskim psom, bernandincem, tibetskim mastifom, apencelerskim pastirskim psom, entelbuskim pastirskim psom, velikim švajcarskim pastirskim psom i maremano-abruceškim pastirskim psom.

Istog dana 28. januara o.g. formiran je u Čačku Jugoslovenski klub pekinezera, čiji je predsednik Milan Urošević.

Početkom februara o.g. formirana su još dva nacionalna pasminska kluba.

Naime, 5. februara o. g. je u Kruševcu formiran Jugoslovenski bulmastif klub, čiji je predsednik g. Borivoje Bešić, a 10. februara, takođe u Kruševcu, formiran je Jugoslovenski klub evropskih ovčarskih pasa, čiji je predsednik g. Mario Este. Ovaj klub će se baviti sledećim rasama pasa: grenendal, lakenoa, malinoa, terviern, šiperki, pirinejski ovčar, pikardijski ovčar, brieški ovčar, ovčarski pas iz Bosea - boseron, flandrijski govedar, bergamski ovčar, holandski ovčar, sarloški vučjak, holandski ovčarski pudl, arieški ovčar, katalonski ovčar i majorski ovčar kratke i duge dlake.

...........

Natura br. 23 (mart 2001)

Natura Online (16.2.2009)