petak, jul 10, 2020

 

KINOLOGIJA: UZROCI NEPLODNOSTI KUJA

Potomstvo kao premija

no-stenci-u-korpi

Prema nekim nezvaničnim istraživanjima kod nas svaka peta rasna kuja ne ostaje gravidna posle parenja. Koji su uzroci toj pojavi i kako se boriti protiv sve češće "bele kuge" i kod naših pasa?

Piše Milorad Obradović (Odgajivačnica nemačkih ovčara "Košava")

Pod plodnošću se podrazumeva sposob­nost razmnožavanja jedinki, odnosno sposobnost, u ovom slučaju kuja, da po parenju začnu, iznesu i rode žive i zdrave potomke.

Do neplodnosti dolazi usled mnogo razlo­ga, a to su, pokozuju iskustva i istraživanja, nepravovremeno parenje i neravnoteža hor­mona u organizmu, kako kod ženki, tako i kod mužjaka. Razlog za neplodnost mogu biti hronične i akutne bolesti polnih organa, starost ženke/mužjaka, nepravilna ishrana, stres, neplodnost ženke ali i smanjena priplod­na moć mužjaka.

Nepravilno držanje i ishrana kuje, njena neuhranjenost ili pak preuhranjenost, takođe bitno utuču na njenu reproduktivnu moć. Tako, na primer, nedovoljnost ili potpuni nedostatak hranljivih materija (ugljeni hidrati, proteini, masti, minerali i vitamini) dovode do usporavanja razvoja ploda pa i do nje­govog uginuća. Nedostatak mineralnih mater­ija (kalcijum, fosfor, gvožde, bakar, kobalt, natrijum, magnezijum) i vitamina (A, D, E, C i kompleks B vitamina) odražava se u promenama na materici, otežava oplodnju, utiče na neravnotežu seksualnih hormona, prehranjivan­je samog ploda, njegov razvoj i formiranje.

Akutne i hronične bolesti polnih organa ženki i mužjaka usled raznih infekcija, bak­terija, upala jajnika, cističnih degeneracija, zapušenosti i neprohodnosti jajovoda, atrofije folikula, tumora i drugo takođe su česti uzroci neplodnosti. Neravnoteža hormona, bilo usled njihovog niskog ili pak visokog nivoa, raznih oštećenja tiroidne žlezde i hipofize mogu isto prouzrokovati poremećaje koji se odražavaju i na reprodukciju.

Ono što mnogi odgajivači svesno ili nes­vesno previđaju jeste i to da prečesto korišće­nje i iscrpljivanje mužjaka dovodi do njegove smanjene priplodne moći, odnosno, u tim slučajevima hiperseksualne aktivnosti priplodnjaka, kod mužjaka opada broj i kvalitet spermatozoida, pa i njihova pokretljivost koja je veoma važna za uspešnu oplodnju. Uz sve to, pokazala su ispitivanja, u tim slučajevima javljaju se i morfološki poremaćaji oblika spermatozoida, pa se pod mikroskopom na njima primećuju i promene u vidu atipičnih glava i repova.

POLNI CIKLUS KUJA

Polni ciklus podeljen je ne nekoliko faza: PROESTRUS (početak ciklusa), ESTRUS (period parenja), METESTRUS (prestanak interesovanja za mužjake) i ANESTRUS (period mirovanja ili neaktivnosti). Većina vlasnika kuja planira parenje na osnovu dana proestrusa. Tu moramo biti posebno oprezni: moramo najpre dobro poznavati našu kuju, broj učestalosti i imati rezul­tate parenja i poznavati vreme prvog plo­dnog parenja (ako je kuja uopšte do tada parena). Naime, dokazano je da najveći broj kuja ima ovulaciju istog dana (od početka teranja) tokom svakog polnog ciklusa, naravno ukoliko nije došlo do poremećaja. Ali da bi se to razumelo, krenimo redom.

Početna faza ciklusa traje 8-12 dana, a sa manjim ili većim pomeranjima može tra­jati i do 27 dana. Kod mladih ženki ta faza traje kraće (8-10 dana) dok je kod starijih primećen duži proestrus. Primećeno je, takođe, da je kod mnogih kuja došlo do pomeranja u ciklusu i da, samim tim, mnoge ženke imaju zakasnelu ovulaciju što je, bez sumnje, za odgajivače od izuzetne važnosti, ali to nije pravilo u svim slučajevima.

Najvažnija karakteristika te faze proestr­usa je da ženke nisu zainteresovane za mužjake, da im je vulva otečena, nabubrela i da ima i dalje znakova krvarenja. Prelaz između proestrusa i estrusa za nas ostaje - neprimetan.

Ako smo obavili citološko-vaginalni bris, ustanovili da nema bakterija, kako kod ženke tako i kod mužjaka, proverili nivo hormona LH i FSH, kao i koncentraciju serumskog progesterona, tada možemo pretpostaviti u kom će vremenu doći do ovulacije i kada, zapravo, možemo pris­tupiti parenju kuje.

Svakako, pored tih važnih informacija, veoma je važno i kako se kuja ponaša u tom periodu. Jer, kuja je, u principu, najbolji indikator vremena za parenje. Ona će, znaju to iskusni odga­jivači, dozvoliti parenje samo ako je doista došlo vreme za to.

U praksi ima slučajeva i da kuja, iako joj je dan parenja, ne dopušta mužjaku da je zaskoči. To se uglavnom događa kod mladih, neiskusnih kuja, kao i kod onih plašljivih, nesocijalizovanih i nenaviknutim na druge pse, ali i kod onih ženki sa Iošim prethodnim iskustvom pokušaja parenja (čitaj: silovanja).

KADA JE PRAVI DAN?

U fazi estrusa, usled hormon­alnog lučenja iz polnog organa kuje i specifičnog mirisa, mužjaci bivaju nadraženi i tada naskaču na "izabranicu" iako nije, objek­tivno, došao pravi trenutak za to. Istina, ima i retkih slučajeva da mužjak neće da naskoči kuju ako nije došao "dan D", ali to je ipak retkost, pa su takvi mužjaci vrlo cen­jeni jer i oni predstavljaju pouzdan indika­tor kada, zapravo, treba pariti kuju.

Kod ženke u toj fazi, posle dobro natečene i nabubrele, stidne usne su splasle i uvele, pojavljuje se tečnost boje mesne supe, svetle, ružičaste boje. U toj fazi estrusa kuja stoji mirno i dozvoljava parenje. To se vidi i po tome što veoma vidno (ukoliko nije kupiran) sklanja svoj rep u stranu ili stimulativno izaziva mužjaka.

No, da li je kujino sklanjanje repa i najpouzdaniji dokaz da je, zbilja, došao pravi trenutak za parenje?

U praksi se pokazalo da do prave oplodnje kuje, pa dakle i do štenaca, dolazi jedan do dva dana posle ovulacije. To znači da mužjaka ne treba pustiti odmah prvog dana kada to dozvoli kuja, već parenje treba sprovesti u perio­du od drugog do četvrtog dana od onog trenutka kada je kuja podigla rep pred mužjakom. Prema iskustvu mnogih odgaji­vača najbolji rezultati dobijani su onda kada je mužjak pušten drugi dan od momenta dopuštenja kuje. Zašto?

Kvalitetna sperma priplodnjaka sačekaće jajašca iz eventualno zakasnele ovulacije, čime se zapravo izbegava parenje koje ne donosi potomstvo. Ali ni tada se ne može stopostotno tvrditi da će kuja ostati skotna. U svakom slučaju, metod je dosta uspešan, mada treba i ovom prilikom jasno reći: Tajna uspešnog parenja leži u, pre svega, velikom iskustvu samih odgajivača, znanju veterinara, zdravlju pasa i svakako - sreći. Onoj sreći da se ima kvalitetno i bro­jno potomstvo željenih jedinki.

..........

Natura broj 8 (avgust 1996)

Natura Online (12.7.2009)