LOVNI PSI

Poenter - gospodar vetra

Zadivljujuće elegantan i lep, uvek napetih mišića i spreman na eksplozivni pokret, taj vredan, poslušan, odan i neumoran pas nije samo emanacija moći njuha i rada već predstavlja i ponos vodiča, svakog lovca koji ga ima. Kao nezaobilazni deo veličanstvenog poglavlja radne kinologije, poenteru je zato i pripala čast da otvori našu seriju tekstova o lovačkim psima.

Pripremili Tomislav Živkov i Dušan Marinović

Poenter (eng. Pointer), najkraće rečeno, jeste - engleski kratkodlaki ptičar.

Nastao ukrštanjem engleskog lisičara, italijanskog kratkodlakog ptičara, hrta, setera, buldoga i bulterijera, on je "koktel" rasa koji je dao odlične rezultate, mada savremeni poenter postoji tek nekih 140 godina.

Kako mu ime potiče od engleske reči to point, što znači - uperiti, poznata je njegova osobina da satima stoji nad divljači, a da mu se ni jedan mišić ne pomeri, upravo onako kao da pozira nekom slikaru ili vajaru.

Zbog te njegove sklonosti da neumorno markira divljač poznata je i anegdota o jednon neiskusnom lovcu koji je krenuo u lov sa poenterom. Posle lova lovac je ostao bez svog psa, pa se požalio prijatelju da mu je pas pobegao. No, sutradan su istog poentera drugi lovci našli kako stoji nepo­mično nad divljači kao - napeta strela.

Poenter je atletski građen pas sa dugim mišićima, snažan i okretan. Predivna glava izražava inteligenci­ju ali i odvažnost. Iako je glava umereno široka, gubica je dugačka sa karakterističnim konkavnom nosnom pečurkom i oštro izraženim čeonim prelazom.

Gubica je četvrtasta, puna i snažna, sa gornjim usnama koje su obilne ali ne vise. Čeljust je makazasta. Uši su srednje dužine i viseće priljubljene uz glavu. Oči su smeđe ili boje lešnika, to jest u skladu su sa bojom dlake i izgledaju malo ukoso postavljene zbog širine glave. Na glavi je još osobena potiljačna kvrga­ koja je prilično izražena.

KRALJ POLJA

Vrat poentera je dug, mišićav i suv; širi se prema grudnom košu i postupno prelazi u snažan greben.

Leđa su mu kratka, čvrsta i ravna i nastavljaju se u ravne sapi i ravan rep. Grudni koš je vrlo dubok i umereno širok, a stomak jače usukan. Lopatice su dugačke sa velikom mogućnošću pokretanja po prostranom grudnom košu.

Noge su mu umereno dugačke, čvrstih kostiju. Podlaktice su dugačke i ravne, a šape su male, jajolike, zatvorene i čvrste.

Zadnje noge su širokog raskoraka koji mu daje stabilnost i pokretljivost.

Dlaka je fina, kratka, tvrda, ali ne i gruba; lepo je raspoređena, sjajna i bez resa.

Poenter je najčešće dvobojan i javlja se u više kombi­nacija i to u: belo-žutoj, belo­narandžastoj , belo-crnoj, beloj i boji džigerice, a dozvoljena je jed­nobojnost i trobojnost.

Nosna pečurka tog gospodara vetra, kako ga nazivaju Italijani (Signore del vento), a Englezi kraljem polja (King of field), jer je specijalista za jarebice, mora da bude iste boje kao i tamne mrlje koje ima na sebi.

Visina engleskog poentera je od 62,5 do 67,5 za mužjake, a za ženke od 60 do 65 centimetara u grebenu. Težina poentera je od 20 do 30 kilograma.

TRENING U GALOPU

Da bi vaš poenter bio u formi u toku lova treba mu davati dnevno 350-400 grama sirovog ili kuvanog mesa uz dodatak pirinča ili drugog povrća. Kada nije "uposlen" količinu hrane treba smanjiti da se ne bi ugojio.

- Zahtevi koji su postavljeni pred poentera su jednostavni, mali po broju, ali zato moraju biti savršeni i podređeni idealu urođenih osobi­na. Poenter mora galopirati, stilski samoincijativno ali ne anarhično, nego sa koncepcijom prilagađenoj konfiguraciji terena, vegetaciji, meteorološkim uslovima, broju i vrsti divljači. Pronalaženje divljači i marka moraju biti prirodni deo prethodnog galopa, znači zaustav­ljanje i prelazak u nepokretno stanje trenutno, bez prethodne pripre­me, kao da je "gromom pogođen". Potezanje na divljač mora biti oštro, brzo i drsko "kao da će svakog momenta jurnuti u divljač i poplašiti je". Na poletenju divljači poenter mora ostati nepokretan u onom položaju u kom se zatekao. Sekundiranje je obaveza za sve bri­tanske ptičare. Trening počinje sa osam meseci starosti i pas se obavezno vodi na povodniku do terena - pisao je nedavno dr Mladen Mladenović, naš ugledni kinološki sudija koji objašnjava i sledeće:

- Vodič ide uvek uz vetar, a psa šalje levo i desno na bočni vetar. Pas se pušta sa povodnika tako što prvo kažiprstom i palcem prihvati­mo ogrlicu, otkačimo povodnik, zadržimo psa nekoliko trenutaka (vreme za koncentraciju), pa ga tek onda puštamo i to svakog sledećeg treninga u drugu stranu. Trening traje 15 minuta, a poželjno je i češće menjati terene koji u početku treba da budu manji, čisti i bez prepreka.

U prva tri meseca treninga, objašnajava iskusni stručnjak za lovačke pse, tereni treba da budu i bez divljači; psa tada treba podsti­cati da trči što slobodnije i brže i ne prekidati ga pištaljkom. U prvim susretirna sa jarebicama, tvrdi dr Mladenović, mlad poenter prosto ih pregazi, poplaši i juri za njima.

I tu nastaje dilema - šta činiti?

Jednostavno - ništa! Te pse ne treba učiti markiranju, onome što je njima u krvi već pet-šest stotina godina!

Strah da poenter neće markirati ako ga mi ne naučimo zato je besmislen. Moramo da sačekamo samo neko vreme koje je potrebno psu da u njemu sazri instinkt, a kada se to dogodi, veli stručnjak i poznavalac te rase - mlad poenter ulaće u marku bez straha, bez kompleksa, onako kako to u opisu i izgleda.

Naravno, sa daljom obukom i doteriva­njem (mirnoća na po­letanje divljači) ne treba žuriti osim ako je vodič iskusan i poznaje suštinu stvari. Sa tako delimično obučenim psom treba se takmičiti na Field Trails-u u klasi mladi Englezi (limit 30 meseci) bez straha da ćemo doživeti neuspeh.

Mlad poenter koji brzo i stilski galopira, stilski markira jarebice (iako odjuri za njima) dobija CQN (potvrda urođenih osobina što, na nezvaničnoj kinološkoj berzi, vredi koliko i odlična ocena kod drugih pasa).

- Takmičeći se sa takvim psom i u razgovorima sa profesionalnim vodičima između utakmica, lakše i bezbolnije ćete naučiti mnoge stvari nego da sedite kod kuće ili u kafani sa lokalnim kinolozima ili čitajući kinološke knjige pune raznih saveta i besmislenih radnji - tvrdi  dr Mladenović.

Dakle, uzmite svog mladog poentera na povodac i krenite u polja s njim. U prirodu, tamo gde i pripada, gde će zbilja biti - gospo­dar vetra.

...........

Kratkodlaki markirant

Poenter je jedini u grupi engleskih ptičara koji ima kratku dlaku. Naziv engleski poenter može izgledati pleonastički, ali kada se zna da Englezi sve kratkodlake ptičare, bilo svoje, bilo tuđe nazivaju poenterom, onda su stvari jasnije.

Ovaj pas ne sme da aportira odstreljenu jarebicu već posle hica mora ostati nepokretan, dostojanstven i napet kao strela. Za tu "jednostavnu" radnju engleski lordovi su mu dodeli, još davno, pomoćnika retrivera koji je, umesto njega, donosio plen do lovca.

Ustvari, poenter stiče kondiciju, trenira i obučava se u galopu. Taj inteligentan pas živahne prirode, privržen gospo­daru i plemenite naravi ne trpi statičnu, ličnu li onu "kućnu" dresuru. Njegov posao je da u lovu markira (označi i lovcu i pokaže) divljać i u tome je on, jedinstvena je ocena i lovaca i kinologa, zaista- sjajan!

...........

Natura broj 5  (jun 1996)

......... 

Standard

POENTER [FCI No. 1]

Originalni naziv rase: ENGLISH POINTER
Zemlja porekla: ENGLESKA
Sekcija: 2
Podsekcija: 21

Opšti izgled: Simetričan i korektno građen, načelno postavljeno kontura čini spoj harmoničnih, tečnih linija u zamahu snažna, ipak gipka pojava.

Karakteristika: Aristokrata, živahan, izaziva utisak snage, izdržljivosti i brzine.

Narav: Prijateljska i uravnotežena.

Glava i lobanja: Srednje široka lobanja u proporciji sa dužinom njuške. Jasno izražen stop i izražena potiljna kost. Nosna pečurka i očni kapci tamni, kod pasa limun boje i belih prihvatljiva je nešto svetlija. Dobro otvorene nozdrve koje su meke i vlažne. Njuška blago konkavna, pri čemu se početak njuške nalazi u visini nozdrva, koje čine "prćast nos". Blago udubljenje ispod očiju, kosti obraza nisu upadljive. Meke dobro razvijene usne.

Oči: Rastojanje do potiljne kosti jednako je rastojanju očiju od vrha nosne pečurke. One su sjajne sa prijateljskim izrazom. Boja je odgovarajuća boji dlake, ili braon lešnik ili braon. One nisu niti buljave niti upale i ne gledaju ispod nosa.

Uši: Koža usne školjke tanka. Prilično visoko uzađene i prisno priležu uz glavu. Srednje duge, na donjem kraju blago špicaste.

Čeljust: Snažne vilice sa perfektnim pravilnim i potpunim makazastim zubalom, pri čemu sekutići gornje vilice bez razmaka naležu preko donjih sekutića i zubi stoje vertikalno u vilici.

Vrat: Dug, mišićav i blago savijen, jasno odvojen od plećki, bez slobodne kože.

Prednje noge: Plećke duge, kose i dobro unazad postavljene. Široke grudi. Niska grudna kost koja leži u visini lakta. Prednje noge su ravne i čvrste, sa dobrim ovalnim kostima, posmatrano od pozadi su snažne i sigurne. Prednje noge i koleno leže u istoj ravni, pri čemu je koleno blago na unutra. Došaplje dugo, elastično blago nagnuto.

Telo: Dobro zasvođena rebra koja se pružaju daleko unazad ka snažno mišićavim i blago zasvođenim slabinama koje se postepeno izravnavaju. Slabine kratke. Kosti kukova daleko jedna od druge i unapred postavljene, ipak ne iznad linije leđa.

Zadnje noge: Veoma mišićave. Dobro uglovan koleni zglob. Dobra širina butine i potkolenice. Skočni zglob nisko postavljen.

Šape: Ovalne, čvrste. Šape odozdo dobro napunjene.

Rep: Srednje dužine, debeo u korenu, sužava se ka vrhu, dobro prekriven gustom dlakom. Nošen u liniji leđa, bez da se pri tome savija na gore. U kretanju rep treba da se pomera sa jedne na dragu stranu.

Kretanje: Tečno i osvaja puno prostora. Puno potiska, laktovi se ne pomeraju niti unutra niti napolje. Niukom slučaju stepujuće.

Dlaka: Fina, kratka, čvrsta i ravnomerno raspoređena. Raste ravna i polegla sa izraženim sjajem.

Boja: Uobičajene su boje limuna i bela, oranž i bela, kožno braon i bela i crno i bela. Takođe jednobojna i trobojna.

Veličina: Poželjna visina za mužjake je 63-69 cm, ženke 61-66 cm.

N. B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testista potpuno spuštena u skrotum.

..........

Natura Online (5.6.2009)