utorak, jun 02, 2020

 

KAKO POMOĆI NAPUŠTENIM I UGROŽENIM ŽIVOTINJAMA?

Azila mora biti više

velika tuzna crna pseca njuska

U Društvu za zaštitu životinja Srbije apeluju na humanost onih koji se nehumano ponašaju prema nedužnim životinjama. Ali, osim apela i višeg stepena svesti svih nas, da bi se naši četvoronožni napušteni prijatelji zbilja zbrinuli, potrebno je još mnogo ljubavi, truda, odricanja... Naravno, i novca.

Piše Dejan Vasilev Rene'

Jeste li sigurni da volite životinje?! I u čemu se ogleda vaša ljubav prema njima?

Nedostatak stambenog prostora ili novca ne može vas ipak u potpunosti onemogućiti da volite i pomognete onim životinjama koje su, na žalost, "vlasništvo", ali ne i briga - svih nas.

Zapravo, opšte je poznato da na Balkanu, ali i u celoj istočnoj Evropi, briga o "kućnim ljubimcima" nikada nije bila na zavidnom nivou. Međutim, situacija se, poslednjih godina, i po tom pitanju, rapidno pogoršavala...

Nakon što smo stvorili svet po našoj (ljudskoj?) meri, oni su zvanično dobili status naših najboljih prijatelja, dok nas oni, opet, u velikom broju, ipak smatraju svojim nužnim - zlom. Jer, život pasa, a nešto ređe i mačaka, kreiramo upravo mi, ljudi. Odbačenih štenadi i mačića sve je više, kao i onih rasnih, kućno odnegovanih pasa.

Na ulici se njihov broj enermno uvećava nekontrolisanim parenjem. Prepušteni sami sebi (i nekolicini nas koji ih uvažavamo kao živa bića, a shodno tome i pomažemo koliko znamo, možemo i umemo), ti "čovekovi najbolji prijatelji" ne dožive više od nekoliko godina života. No, ako ga i ne savlada bolest, glad, hladnoća ili kakva bestijalnost, gotovo je sigurno, pas lutalica (koji to po sebi nikako nije mogao postati sam) sigurno će završiti u - kafileriji. A tamo, ako po njega niko ne dođe u roku od nedelju dana, biće i njegov kraj...

Nisam bio u Aušvicu i Mathauzenu, ali čak i da jesam, moja reakcija i osećaj boli bili bi isti kao i onda kada sam posetio jednu kafileriju. Jer, čovek je tamo suočen sa ŽIVIM, NEDUŽNIM I PO PRAVILU PLEMENITIM BIĆIMA koje, treba li to posebno dokazivati - čeka pogubljenje!

Ili: neka seoska domaćinstva!

Dvorište, pas vezan na kratkom, često upletenom lancu (bez okovratnika)... Limeno bure, prazna posuda za vodu na 30 stepeni, apsurdna ishrana... O veterinarskoj pomoći i kontroli da i ne govorimo...

Ili ono još gore: vesti koje stižu iz mnogih krajeva Srbije o pravom istrebljenju pasa, lovačkim hajkama... Pa, eto, sad i vesti o masovnom (namernom) trovanju pasa po Beogradu čine nas, najblaže rečeno, nespokojnim, da ne kažemo i besnim.

Ali pravo pitanje glasi: može li se tome stati na put?

Društvo za zaštitu životinja Srbije postoji već godinama i bavi se zaštitom i prihvatom pasa (u manjem obimu i mačaka) i član je Svetskog društva za zaštitu čivotinja (WSPA) sa sedištem u Londonu. Predsednik društva dr med. vet Milan Niketić, u nedavnom razgovoru, napominje da Društvo ima azil za pse ispod Avale, tačnije na ulazu u selo Zuce i da broj tamo smeštenih pasa varira oko 200. Kako smo saznali od gospodina Niketića to je malo u odnosu na nekoliko hiljade pasa - lutalica samo u Beogradu.

Oni koji su u azilu redovno se poje i hrane i obezbeđen im je krov nad glavom i to u lepoj hrastovoj šumi. Nekoliko studenata veterine i dr Niketić lično, redovno kontrolišu zdravstveno stanje pasa. No, da bi neki pas bio primljen u azil prethodno treba porazgovarati sa dr Niketićem jer, objektivno, više je onih koji daju od onih koji su spremni da uzmu psa iz azila. Naime, događa se često i da neki ubacuju svoje (ili tuđe, nađene...) pse preko ograde azila nadajući se iskreno da će životinja tu imati dobre uslove, mada takvim ponašanjem neki mogu preneti i određene zaraze na ostale pse u azilu.

Kako smo saznali, Društvo, pa samim tim i azil, dobija, s vremena na vreme, i pomoć iz inostranstva jer se od simbolične godišnje članarine od 30 dinara po članu teško mogu podmiriti svi troškovi. Skupština grada je takođe, kako nam je rečeno, obećala proširenje postojećeg i izgradnju, po mogućstvu, još dva azila za koje je dobrim delom obezbeđen i novac. Time bi se, prema mišljenju doktora, problem pasa lutalica u prestonici sveo na minimum, jer bi na taj način izbačeni i napušteni psi bili zbrinuti. Samim tim, treba verovati, došlo bi i do ukidanja kafilerije zašta se zalaže i dr Niketić.

Interes ljubitelja životinja je, dakle, da se Društvo omasovi i da, samim tim, finansijski i brojčano ojača kako bi se lakše borilo protiv nesavesnih sugrađana ali i kako bi se, što je najvažnije, pomoglo nezbrinutim i ugroženim životinjama.

Kako smo saznali u Društvu za zaštitu životinja Srbije, osim veće brojnosti, za izgradnju novih i proširenje postojećeg azila, potrebne su i, samo na prvi pogled, trivijalne stvari: cigla, blok, metar žičane ograde, metalna cev, prozor, vrata, džak cementa, kubik šljunka, crep, salonit, daska, stari frižider, šporet, peć... pa se mole oni koji mogu i hoće da pomognu da se jave Društvu i svojim prilozima pomognu tu ljudsku akciju spašavanja ugroženih životinja.

Zato, ako niste u mogućnosti da psa ili mačku udomite kod sebe, prijatelja ili u dovedete u azil, onda bar, učinite ono što svakako možete; za psa lutalicu nađite neku staru ogrlicu jer, iskustvo nas uči, šinteri u takvim situacijama odustaju od namere hvatanja; takođe za napuštenog psa ili onog mešanca-lutalicu, sagradite od starih dasaka, kutija, sanduka ili lima nekakvu kućicu.

Zavucite je na neko vama poznato skrovito mesto (uglavnom van domašaja šintera!), najbolje u neko gusto zimzeleno žbunje... Time ćete, bar privremeno, zbrinuti jadnu životinju koju kad možete i nahranite i napojte, ne odustajući, naravno, ni jednog trenutka od namere da joj nađete pravi dom. Uostalom, malo treba volje da bi se životinji našao dom, mnogo manje  nego nama. Ali, uprkos toj prostoj činjenici, mnogo je više beskućnika među životinjama nego među ljudima.

Da li se i vi osećate odgovornim zbog toga?

.......

Nezvanični ali rade

U Novom sadu postoji takođe nezvanično Društvo za zaštitu životinja. Veoma efikasno rade, a funkcionišu isključivo na principu koordiniranja ponude i potražnje pasa i mačaka za udomljavanje.

Njihove usluge su besplatne a brojevi telefona su 021/ 331-627 i 024/ 20-858

........

Natura broj 3 (maj 1996)

Natura Online (18.5.2009) 

{jcomments off}