SAVETI ISKUSNIH ODGAJIVAČA

Zanimljivosti iz psećeg sveta

Zašto pseći mozak više brine o čulima i prepoznavanju okoline nego o sintezi misli? I znate li koliko, ustvari, pozitivnih funkcija ima pseći rep - odgovara naša stalna saradnica, odgajivač kolija. 

Piše Vesna Marković, odgajivač

Pseći mozak

Za razliku od čovečijeg, pseći mozak ima mnogo manje "sive mase" u velikom mozgu. Zbog toga je kod psećeg mozga vrlo malo moždane mase raspoloživo za sintezu misli.

Njihov mozak više brine o čulima i prepoznavanju okoline. Tako pas može da se nauči da prepozna određenu novčanicu, ali ne može da shvati koliko za tu novčanicu može da kupi mesa.

Bez kazne

Psi ne povezuju događaje odvajene u vremenu. Zato ne treba kažnjavati psa kada se vrati kući posle bežanja koje se desilo nekoliko sati ranije. To će imati neželjeni efekat, jer će pas povezati kaznu sa povratkom kući.

Tajna da naterate psa da želi da se vrati kući je u tome da mu pokažete da će tim povratkom on ugoditi vama.

Ako ga nagradite lepim rečima, prijateljskim dočekom ili poslasticom, to će za psa biti lepo iskustvo i uvek će doći na vaš poziv jer će znati da vi to želite.

Rep

Pseći rep ima više funkcija. U vodi on služi kao kormilo, a pri skoku i trčanju on mu održava ravnotežu.

U komunikaciji pas ga koristi na više načina: mahanjem repa pokazuje zadovoljstvo, radost ili poziv na igru i šetnju; kada ga podvuče među noge pokazuje strah ili pokornost; kada ga spusti agresivnost, a kada ga digne u vis - dominaciju.

Premda su donendavno zvanični standardi zahtevali skraćivanje repa, teško je opravdati tu zamisao. Mnoge rase trpe poniženje skraćivanjem repa. Zbog nemogućnosti pokazivanja pokornosti dolazi do borbi među psima.

Verovatno je skraćivanje repa kod dobermana ili rotvajlera želja da se pojača agresija.

Kolika je važnost repa vidi se i kada psi bez njega pokušavaju da mašu patrljcima, pa čak i čitavim zadnjim delom tela. Tako su im prefinjeni znaci komuniciranja nedostupni.

..........

Natura broj 3 (maj 1996)

Natura Online (3.5.2009)