ISTRAŽIVANJA

Pseće antropofilske tendencije

Opravdano se pretpostavlja, piše Rober Delor, da pas, kao i delfin, ima antropofilske tendencije, da je "simpatija" psa prema čoveku od početka bila - veoma jaka. Evo i objašnjenja zašto je to tako bilo.

Priprema Dušan Marinović, urednik

U svojoj knjizi "Čovek i životinje od kamenog doba do danas" Robert Delor piše da se prvobitni pas prudružio čoveku-lovcu ne samo zato što je koristio njegove otpatke, već pre svega zato što su njihove socijalne strukture i navike bile - slične.

Zajednički život u ljudskoj hordi ličio je onom u čoporu i u obe zajednice postojali su rigorozni i precizni - hijerahijski odnosi. Vernost grupi koja je morala da se brani po svaku cenu od uljeza i formirana taktika u lovu - bili su, uz ostalo, elementi koji su, u to vreme, povezivali te dve vrste, čoveka i polupripitomljenog psa.

Istovremeno, polupripitomljeni pas je u čoveku video i vođu svog novog čopora, pa se progresivno privikavao i na sve češće kontakte sa njim.

U prvo vreme pas se hranio njegovim otpacima, piše Delor, da bi kasnije učestvovao sa svojim novim "liderom čopora" u lovu. Od početka pas je bio privržen i zavistan od svog gazde, za razliku od mačke, koja je, i pored pripitomljavanja i gubljenja prethodne surovosti, zadržala izvesnu meru autonomnosti u tim odnosima. Pas je, drugim rečima, od početka zavisio, živeo i radio za čoveka.

Možda se i zato opravdano pretpostavlja - piše Delor - da pas, kao i delfin, ima antropofilske tendencije, da je "simpatija" psa prema čoveku od početka bila - veoma jaka.

...........

Natura broj 3 (maj 1996)

Natura Online (2.5.2009)