utorak, jun 02, 2020

 

IZ NAŠE KINOLOŠKE ARHIVE

Kinološke sudije nekad

sudije-nekad

Pojedini izlagači žale se čak i na objektivne i iskusne sudije premda oni savesno i nepristrasno obavljaju svoje dužnosti. Svakako da bi sudijama bilo najlakše da zadovolje izlagača i da steknu dobar renome i mnogo uspeha širokogrudim dodeljivanjem najlaskavijih ocena. Nažalost, ovakav se postupak nikako ne slaže sa unapređenjem rasa pasa koji treba da bude cilj svih kinologa - piše Nikola Radovanović u drugom broju časopisa "Rasni pas", sad već daleke 1957. godine. I ostale Radovanovićeve opservacije i danas su vrlo aktuelne, pa zato predlažemo da pročitate dalje tekst koji sledi.

Priredili kinološki sudija Nenad Milojević i Tanja Popović

Često se čuju prigovori da se kinološke sudije pri ocenjivanju spoljnog oblika ne pridržavaju osnovnih postulata za pravilno ocenjivanje oblika rasnih pasa. Ti se prigovori sa pravom stavljaju onda kada se sudije ne pridržavaju odgovarajućeg standarda. Jedni to čine zato što im se standard ne sviđa, drugi iz razloga što se pas izlagaču mnogo sviđa, pa neće da ga razočaraju, treći zato što izlagač ima nameru da psa proda, pa neće slabijom ocenom da utiče na cenu itd. U ovakvim i sličnim slučajevima prigovori su opravdani i korisni. No, prigovori se ponekad ulažu i onda kada im nema mesta, jer je sudija savesno izvršio svoju dužnost. Nažalost, ovo je nemoguće izbeći.

Poziv kinološkog sudije je častan poziv, ali težak i često nezahvalan, stoga ovaj poziv može da obavlja sa uspehom samo čovek čvrstog karaktera koji je sposoban da samokritički proanalizira svako svoje suđenje. Ako je to tako, onda se postavlja pitanje, šta je zapravo dužnost kinološkog sudije! Njegova dužnost se sastoji u savesnom suđenju psa koji mu je doveden na ocenjivanje i to onakvog kakav mu je prikazan, tj. kakvog ga on vidi u trenutku suđenja, primenjujući striktno standard i ne plašeći se da preuzme odgovornost za svoje suđenje. Sudija mora da ima u vidu samo karakteristična obeležja rase koja su data u standardu i treba jedino njih da se pridržava, a standard ne sme da bude interpretiran već doslovno primenjivan. U protivnom, pojaviće se razlike u suđenju jer će svaki sudija po svom nahođenju tumačiti tj. interpretirati standard, što će samo nanositi štetu kinologiji.

Nije dovoljno da sudija zna da detaljno opisuje psa koji je izveden na ocenjivanje, on treba da zna da oceni i važnost svakog dela tela s obzirom na funkciju koju pas treba da vrši. Nedostaci tj. mane imaju utoliko veću važnost ukoliko se prenose nasleđem. Dakle, standard je taj koji propisuje karakteristike rase i on je zakon koga sudija mora striktno da se pridržava. S obzirom da sudija može samo da primenjuje standard, a ne da ga interpretira, shodno svom nahođenju, standard mora biti jasan i precizan. U protivnom, isti će biti diskutabilan što će dovesti do različitog suđenja. Različito suđenje dovodi ionako preosetljive izlagače do podozrivog gledanja na suđenje pojedinih sudija, pa je stoga neophodno isto otklanjati.

Već smo napomenuli da standard ne trebada bude interpretiran već doslovno primenjivan. Za standarde koji su suviše kratki, objašnjenja i tumačenja može da daje samo zbor sudija, a sudije su dužne da se istih pridržavaju.

Sudija treba da bude učitelj izlagača-amatera i da ga upućuje u njegovom kinološkom radu što će učiniti prevashodno svojim savesnim suđenjem. U ocenjivačkom krugu sudija mora da bude samo arbitar i ništa drugo. Za vreme ocenjivanja psa ne treba da neposredno opšti sa izlagačem niti da mu daje bilo kakva objašnjenja. Po završenom ocenjivanju i izrečenoj oceni, ukoliko vreme to dozvoljava, sudija može da objasni eventualne nedostatke psa, ali na način koji neće pobuditi sumnju da ovo objašnjenje ima za cilj opravdanje dodeljene ocene. Objašnjenje treba, zapravo, da bude savet za budući odgajivački i selekcijski rad izlagača. Na taj način izbećiće se sve nepotrebne diskusije kojima su skloni svi nezadovoljni izlagači. Ako sudija pretpostavlja da bi po završenom suđenju moglo da dođe do neprijatnih diskusija, najbolje je da po obavljenom poslu napusti izložbeni prostor.

Sposobnost za pravilno ocenjivanje psa stiče se teoretskim i praktičnim usavršavanjem i čini jednu celinu koja omogućava sudiji da lako i pravilno oceni psa. Samo teoretsko znanje nije dovoljno. Stoga je potrebno sudijama pružiti mogućnost da izvan situacija suđenja proučavaju i da se vežbaju u ocenjivanju oblika rase ili grupe rasa koje su njihova specijalnost. Samo sudija koji je dobar poznavalac, sa ovako stečenim iskustvom, može pravilno i hladnokrvno da obavi ocenjivanje psa u svim prilikama. Sudija nije mašina da deli nagrade. Savestan sudija sme nagradu da dodeli psu samo u slučaju kada stvarno utvrdi osobine koje istu zaslužuju. Pritom ne sme da podlegne uticaju okoline, već treba da sudi po svom najboljem znanju i savesti.

Pojedini izlagači žale se čak i na objektivne i iskusne sudije premda oni savesno i nepristrasno obavljaju svoje dužnosti. Svakako da bi sudijama bilo najlakše da zadovolje izlagača i da steknu dobar renome i mnogo uspeha širokogrudim dodeljivanjem najlaskavijih ocena. Nažalost, ovakav se postupak nikako ne slaže sa unapređenjem rasa pasa koji treba da bude cilj svih kinologa.

.............

Natura broj 23 (mart 2001)

Natura Online (21.4.2009)

{jcomments off}