KINOLOŠKI PREDLOZI

Postanimo kinolozi, a ne šarlatani!

sarplaninac i beba

Obožavam pse i ceo život sam sa njima. Od malih nogu imao sam stalne učitelje kinologije (roditelje veterinare) i uvek sam imao koga da pitam. Međutim, mnogi, pogotovu mladi, nemaju koga da pitaju za savet ili ako imaju, često se dogodi da dobiju poluodgovor, nedorečeno objašnjenje... Evo šta predlažem.

Piše Srđan Udovički

Kinologija je sport, hobi. I to svuda u svetu, osim kod nas! Uopšte, naša kinologija je - čudna živuljka. Ona sve više služi brzom bogaćenju i to pomoću raznih mahinacija, spletki i đavo bi ga znao čega ne još.

Međutim, kinologija nije put za brzo bogaćenje. Jer, ko hoće da uzme pare "nabrzaka", baveći se kinologijom, obično ostane i bez onoga što je imao. Poneko se i obogati na štetu naivnih kupaca i prodatih pasa. Ali, to nije kinolog! Pravom, iskrenom kinologu dobro pasa uvek je na prvom mestu. Takav čovek neće prodati štene kao budućeg šampiona, niti će štenad lošeg kvaliteta prodavati kao izložbene primerke.

Pravi kinolog je i kinofil i to u imperativu. Jer, svako ko se bavi kinologijom, a pri tome ne obožava pse je, u stvari - pseći nakupac! A to je isto što i svinjski nakupac, ako ne i gore! Kinologija nije biznis već nauka, ljubav, način života... Radimo za dobro pasa, unapređujmo rase, a ne obnuto. Pitate se kako?

Svog psa prihvatite kao najboljeg. Ocena na izložbi nije najvažnija. Ako se već takmičite na izložbi budite što objektivniji, mada znam da je to najteže. Ali, to ne znači da pas nije dobar ako nema titula. Da je sve kod nas kako treba, retki bi bili psi sa titulama.

Pas vredi onoliko koliko ga - volite. Ocena samo pokazuje koliko je njegovo telo blisko idealnom tipu koji propisuje standard za tu rasu. A kako ništa nije idealno, pa ni sudije, ne treba biti pesimista. To znači da na izložbe kod nas idu samo nepopravljivi optimisti, ali i neupućeni. To kažem kao nepopravljivi optimista. I, šta sad? Imam psa, pa još rasnog, u meni vri takmičarski duh...

Pa, zaboga, nisu izložbe jedina takmičenja! Svaka rasa ima svoja specijalizovana takmičenja. Ipak, rasnog psa prvo ocenite, tek da bi njegova deca bila priznata za rasne pse i da ih neki ne bi nazvali džukelama. I, tek kad vaš pas bude ocenjen, počnite sa takmičenjima.

Ko ima ptičara može s njim na ispite urođenih osobina, utakmice u radu ili lov. Jeste da lov nije neko takmičenje, ali je on zato veliko zadovoljstvo i za psa i za vlasnika. Ko ne voli da lovi ne mora da nosi pušku, neka šeta po polju. Terijeri se takmiče u veštačkim rovovima, gaterima i idu u lov. Službeni psi imaju svoje ispite, utakmice...

Znači, obučite psa, pa na takmičenje. Ovde nema tuđe greške, već samo vaše. I, sada ne možete reći: kriv je sudija! Ili: kriv je pas. Krivi ste jedino vi što niste dobro obučili vašeg psa. A ako ima onih kojima i ovo ne odgovara, postoji danas i takva igra koja se zove - agility. I tu nije važno da li imate rasnog psa ili goniča tramvaja sa Kalemegdana! Bitno je da ste vi i vaš pas uigran tim. Ako se neko pita, a zašto bi se takmičio i maltretirao i sebe i psa, odgovor je jednostavan: Zato što je besposlen pas dosadan i sebi samom! Ipas je živo biće koje traži svrhu svog postojanja i on, kao i čovek, ima potrebu da nešto radi, da se nečemu posveti.

Zato pronađite vašem psu posao, zanimaciju koja će istovremeno biti zabava i za vas i za njega. Znači: Preko trnja do zvezda! Da bi se išta izmenilo prvo se mi moramo promeniti. Postanimo pravi kinolozi, a ne šarlatani. Ako dobro psa stavimo iznad para i lažnih titula, a kinologiju prihvatimo onako kako treba, ubrzo će svaki pas postati šampion za svog vlasnika. I mada je naša kinologija pala na veoma niske grane, ne dozvolimo da tako i ostane. Ne budimo tašti i oholi. Što je više lepih i obučenih pasa samim tim smo i mi bogatiji. Pas je prijatelj, a ne money maker (sredstvo za pravljenje para)!

Koji je moj predlog? Ne budite lenji, pogotovu ako ste mladi i neiskusni vlasnici, napišite NATURI šta vas tišti kod vašeg psa, ali i šta biste voleli da saznate o psima, o određenim rasama, obuci, nezi, njihovim bolestima. Ne budite sujetni! Na sva vaša mala i velika pitanja dobićete odgovor. Pronaći ćemo one koji su specijalisti za određene oblasti i pitaćemo ih, u vaše ime. Sigurni smo da će oni dati prave odgovore i objašnjenja. Obostranom saradnjom i dobrom voljom možda ćemo zajedno spasiti što se, u ovom trenutku - spasiti može.

Očekujući vaša pitanja, srdačno!

.........

Natura (mart 2001)

Natura Online (21.4.2009)

{jcomments off}