KINOLOGIJA ZA POČETNIKE: MALI SAVETI - VELIKA POMOĆ (5. deo)
Dati mu kost ili ne?
Prema načinu ishrane pas pripada velikoj grupi životinja - mesožderima (Carnivora). U prirodi mesožderi napadaju slabije životinje (biljojede) koje pojedu sa njihovim unutrašnjim organima. Na taj način mesožderi unose u organizaam ne samo hranljive materije već i razne fermente i vitamine, svakako - u svežem stanju. Ali, šta je sa našim domaćim psom, urbanim ljubimcem?
Piše Ana Milenković
U urbanim uslovima, pod okriljem čoveka, psi su tokom ovog veka postali svaštojedi, čak više biljojedi nego mesožderi. S obzirom na brzinu kojom je morao da jede, odnosno da proždire hranu, prvobitni pas-grabljivac, koji je lovio u čoporu, već tada je stekao veoma rastegljiv želudac. Međutim, nasuprot želucu koji može da primi količinu hrane koja je daleko veća od kapaciteta drugih domaćih životinja, creva pasa su vrlo kratka.
Pseći organi za varenje nemaju crevnu mikrofloru koja bi im omogućavala razlaganje celuloze. Zato kod pasa hrana veoma brzo prolazi kroz digestivni trakt i posle varenja se izbacuje iz organizma (posle 12 sati od početka uzimanja hrane).
U pripremanju hrane za pse treba voditi računa da ona bude kompletna i izbalansirana. Ukoliko se pas od malena ne nauči na pravilnu ishranu kod njega se stvaraju nagoni samo ka određenim vrstama hrane od čega će se kasnije teško odučiti. Zato se često i može čuti da jedan pas jede kvalitetnu, ali jednoličnu hranu. Uz to, grube greške u ishrani naših kućnih ljubimaca su i ishrana otpacima, pa čak i pokvarenom ili starom hranom, što može dovesti do opasne autointoksikacije. Naša stara narodna poslovica da "zdravlje ulazi na usta" zato važi i - za pse.
Kao blagi simptomi nekvalitetne ishrane i probavnih oboljenja kod pasa se javlja nagon da jedu (pasu) travu. I dijareja (proliv) može biti jedan od simptoma loše ishrane, ali i pokazatelj da je kod psa došlo do invazije parazita, nekog organskog oboljenja ili čak zaraze. Svakako, posebna opasnost za creva našeg psa su i aromatični začini, previše kuhinjske soli u hrani i mast.
Većina autora i poznavalaca te probletike slaže se da svakodnevni obrok odraslog psa treba da se sastoji od dve trećine mesne hrane i jedne trećine povrća. Drugi misle da je za psa najbolje da u njegovom dnevnom obroku bude podjednako i mesa i povrća. Po pitanju upotrebe svežeg ili termički obrađenog mesa u ishrani pasa postoje, takođe, različita mišljenja. Po jednom, meso bi trebalo uvek termički obraditi pre nego što se da psu, a po drugom, prihvatljivijem, psu treba ponekad dati i sveže (nekuvano) meso jer na taj način dobija neophodne fermente i vitamine koji termičkom obradom nestaju.
Proteini su, kao što je poznato, neophodni za rast i obnavljanje organizma. Najbolji su oni sa visokom biloškom vrednošću koji se nalaze u jajima, mesu, mišićima, ribljem mesu, soji, mleku i kvascu, tako da te namirnice slobodno možemo koristiti u ishrani psa.
Ugljeni hidrati su neophodni izvor energije ali se preporučuje da ne budu zastupljeni u hrani više od 50-60 odsto. Nedostatak masti može da uspori rast štenadi a i dlaka im zbog toga može biti gruba, a koža prepuna peruti.
Minerali se upotrebljavaju u obliku koštanog brašna, posebnih mineralnih smeša. Kalcijum i fosfor, takođe neophodni za pravilan razvoj psa, treba da budu u odnosu 1,2 prema 1. Jer, ukoliko je taj odnos nepravilan može doći do nenormalne mineralizacije u kostima. Najbolji prirodni izvor fosfora su riba, živinsko meso, integralne žitarice kao i koštano brašno. Međutim, da bi se kalcijum i fosfor apsorbovali u organizmu neophodno je prisustvo vitamina D, te ne bi bilo zgoreg da za vaše štene potražite u prvoj humanoj apoteci popularne AD kapi.
Svakako, uz sve prethodno rečeno, treba znati i to da kosti, koje često dajemo našim psima, nisu bitan element u ishrani, sa hranljive tačke gledišta, ali su sigurno korisne za jačanje zuba i desni naših ljubimaca.
Zato, slobodno dajte kost vašem psu.
Natura broj 22 (mart 2001)
Natura Online (23.4.2009)