Retke rase: karolinski pas 

• Karolinski pas naziva se još žuti pas, američki dingo ili diksi dingo. Reč je o životinji zanimljivog porekla, prastaroj rasi, pravom biološkom reliktu, kako američkog kontinenta tako i celog sveta...

Piše Aleksandar Arsić *

Planeta Zemlja krije brojne tajne, toliko zanimljivih mesta, dalekih predela, neobičnih životinja...

Karolinski pas vodi poreklo iz američke savezne države Južna Karolina gde je oduvek živeo izolovano, najviše u predelima obraslim borovom šumom i zamočvarenim područjima, pod čempresima. 

U davnoj prošlosti uzgajali su ga severnoamerički indijanci kao lovačkog i psa čuvara; držali su ih u većim ili manjim grupama. Vremenom, broj ovih pasa se smanjivao, s obzirom na to da evropski doseljenici nisu pokazivali posebno interesovanje za njih. Smanjivanju njihovog broja doprineli su i industrijalizacija, kultivacija zemljišta, prekomerno izlovljavanje divljih životinja, širenje farmi i ljudskih naselja. Potreba za gajenjem karolinskih pasa bila je sve manja.

Na svu sreću, dvadesetih godina prošlog veka, jedan američki biolog otkrio je jednu poveću populaciju karolinskog psa u svojoj domovini, Južnoj Karolini. Do tada, rasa je smatrana, ako ne izumrlom, onda gotovo na ivici iščezavanja. 

Otkriveni psi živeli su poludivlje u šumama Južne Karoline pa su se, samim tim, iz urbanih legendi uskoro premestili u stvarnost. Od tada počinje i program njihovog očuvanja i povratka u domove i srca ljudi. 

Karolinski pas zanimljiv je po tome što se može naći kako u odomaćenom (domestifikovanom), tako se i u poludivljem obliku. Naseljavaju šumovite krajeve, najviše obrasle borovim i čempresovim šumama, na delimično ili potpuno zamočvarenom zemljištu. 

Uglavnom su mesojedi koji love u većim ili manjim grupama, mada mogu biti i strvinari. Nisu zabeleženi slučajevi da su karolinski psi napadali domaće životinje. Redomestifikaciju,  odnosno ponovno odomaćivanje, prihvataju sasvim dobro i tada su prilično privrženi, odani i zaštitnički nastrojeni. Podrazumeva se, da bi ovaj proces bio uspešan, treba uzeti štene karolinskog psa. Kod američkih odgajivača, međutim, ovi psi nisu naročito popularni ali, uprkos toj činjenici, postoji program za njihovo očuvanje i on je, do sada, dao dobre rezultate. 

Karolinski pas je životinja srednje telesne građe. Jedinke oba pola visoke su 45-61cm i teže 14-30 kg. Ovi psi imaju kratku i oštru dlaku uglavnom žute boje ali se javljaj i forme žućkasto-smeđe, žuto-bele, svetlo smeđe, bež ili „tigraste“ boje. 

Pas je stasit, čvrstog i mišićavog tela; grudni koš je srednje dubok i širi u odnosu na karlicu (što je jedna od glavnih odlika primitivnih rasa). Leđa su mu ravna, noge visoke i snažne. Lobanja je gruba, izduženih vilica, uši stoje podignuto. Rep je podignut i savijen preko leđa, što rasu približava grupi primitivnih lovačkih pasa dalekog severa - tipa špic, sa kojima karolinski pas pokazuje određeno srodstvo. 

Iako geografski međusobno prilično udaljeni, karolinski psi pokazuju veliku genetsku bliskost sa psima istočne Azije, pre svega sa psima japanskih ostrva i korejskog poluostrva, a što je utvrđeno genetskim istraživanjima. Ta činjenica karolinskog psa čini još zanimljivijom životinjom i pomalo "golica" našu maštu. Zato nije preterano reći da je ovde reč o pravom biološkom reliktu, jednoj prastaroj, možda je bolje reći drevnoj rasi pasa, čija se starost procenjuje na nekih 4.500 godina. 

Nekadašnjeg psa severnoameričkih indijanaca, prastaru rasu spašenu od izumiranja, ali ne i popularnu, danas priznaju jedino Ujedinjeni kinološki savez (United kennel club) i Američko kinološko društvo (American kennel club). Prvi standard rase uradilo je Američko društvo za zaštitu retkih rasa (ARBA), a kao rasa, karolinski psi zvanično su priznati tek 2017. godine. 

Danas je ova rasa, izvan delova američkog juga, takozvanog Diskilenda, još uvek nepoznata. Međutim, to ne znači da nije zanimljiva i nesvakidašnja i da predstavlja, sasvim sigurno - delić prošlosti na četiri noge. 

.....

* Aleksandar Arsić, autor teksta, vodi i uređuje svoja dva sajta: www.neobicniljubimci.rs i www.severna-postaja.rs

……

Natura Online (23.3.2023)