Retke i nepriznate rase: zerdava  

• Kada se spomenu psi iz roda špiceva odmah se pomisli na Sibir, Skandinaviju, severnu Rusiju, zemlje dalekog i hladnog severa... A na Tursku ili Gruziju? Sigurno - ne! Ipak, rasa pasa o kojoj je ovde reč dolazi upravo iz tih južnijih zemalja iako pripada grupi špiceva, primitivnih lovačkih pasa dalekog severa… 

Piše Aleksandar Arsić *

Zerdava je izuzetno retka rasa pasa, nažalost, skoro na ivici izumiranja. Uz to, ona je i nepriznata rasa iako je reč, kako se opravdano pretpostavlja, o veoma staroj pasmini. 

Rasa potiče iz drevne istorijske regije Pont ili Trabzon, primorskog dela Gruzije i severo-istočnog dela turskog priobalja Crnog mora. Pretpostavlja se da je u taj region dospela u ranom srednjem veku, putevima trgovine krznom, iz oblasti na severu Rusije i iz područja priobalja Baltičkog mora. Ovu teoriju potvrdila su kasnija genetska istraživanja, vršena sa ovim psima, čiji se DNK poklapa sa onim genima autohtonih rasa pasa sa područja Belorusije, pribaltičkih zemalja i evropskog dela Rusije, najviše sa ruskom lajkom. Zato ove pse još zovu i crnomorska lajka ili crnomorski špic.

Zerdava je veoma retka i stara rasa pasa. Nažalost, o rasi nema mnogo pouzdanih ni pisanih podataka. 

Tradicionalno, zerdava se koristi kao lovački i pas čuvar. Zbog svojih izuzetnih osobina psa čuvara dobio je i nadimak kapijski pas dok je, zahvaljujući gruzijskom plemenu Lazi, koje je najviše uzgajalo ovu pasminu, ponela i ime laški pas. 

Kao lovački, ovi psi su uporni, hrabri i nepopustljivi. Najviše su se koristili u lovu na divlje svinje. Ali, podjednako su efikasni i u lovu na sitnu divljač, pre svega na kune po kojima su dobili i svoje ime - zerdava, po staroslovenskoj reči za kunu - zerdav. Takođe, pretpostavlja se da to ime duguju i svojoj, za pse, izuzetnoj veštini penjanja po drveću što je, složićemo se, neuobičajeno za pse. 

Zerdava je pas srednje telesne građe. Mužjaci su teški oko 17, dok ženke teže 10-14 kilograma. Telo im je čvrsto i mišićavo, leđa su ravna, uši stoje podignuto. Rep je, kao i kod svih špiceva, podignut i povijen preko leđa. 

Dlaka im je kratka, bez sloja podlake i obično je tamnosmeđe ili tzv. boje džigerice, sa belim trbuhom, grudima i donjim delovima nogu, "posutim" ponekad i tamnim mrljama. Kuje ove pasmine obično oštene pet štenadi.

Zerdave su verni psi, hrabri i žustri, ali nepoverljivi prema strancima i prirodno agresivni prema ljudima i životinjama. Ta osobina ih čini nepodesnim da budu i pastirski psi. 

Veoma su otporni na bolesti i retko se razboljevaju. Poseduju odličan njuh ali, uprkos toj i drugim dobrim osobinama, nisu se nikada oprobali kao službeni psi.

Žalosna je činjenica da su danas zerdave skoro na ivici izumiranja i nestanka, uprkos postojanju programa za zaštitu i očuvanje te rase. Ne priznaje ih nijedan kinološki savez u svetu; čak su i u svojoj domovini, Gruziji i Turskoj, gotovo nepoznate. 

Nadamo se da će se, u bliskoj budućnosti, stvari ipak promeniti na bolje jer ovde se radi o veoma staroj rasi, biološkom reliktu Anadolije i Kavkaza. Uostalom, greh bi bio da ovi psi, koji su odolevali vekovima, nestanu tek tako sa lica Planete i odu u definitivni zaborav.

…..

 * Aleksandar Arsić, autor ovog teksta, vodi i uređuje svoja dva sajta: www.neobicniljubimci.rs i www.severna-postaja.rs

Natura Online (31.3.2023)