subota, avgust 24, 2019

 

PRED LOVNU SEZONU

Volijera za svako lovište

fazani_03

Kako dočekati oktobar sa lovištima prepunim fazanske divljači - pitanje je na koje nijedan strasan ljubitelj lova ne ostaje ravnodušan. Da ne bi bilo po onoj narodnoj "da se prase ne goji pred Božić", o obogaćivanju lovišta treba misliti na vreme, kako bi se u lovnoj sezoni imalo šta i loviti.

Piše Žika Antić, novinar i lovac

Trenutak je da se lovačka društva obrate organizacijama koje se bave proizvodnjom fazanske divljači radi kupovine fazančića, a samim tim, vreme je i da razmišljaju o pripremi sopstvenih volijera, posebno onih otvorenog tipa, koje treba birati na onim mestima gde se spajaju šume i bogati pašnjaci, livade u čijoj blizini je izvorska voda.

Da bi se divljač sklonila od nevremena, jake kiše, grada, olujnih vetrova, koriste se snopovi kukuruza ili slame da bi se napravila pokrivka. Kada se to uradi, onda je potrebno okolinu volijera očistiti od štetočina koje bi u kratkom roku desetkovale piliće još nesposobne za samostalan život. Svrake, vrane i druge štetočine treba obesiti o obližnje drveće kako bi poslužile za plašenje ostalih nasrtljivaca.

Kada je sve gotovo pilići se mogu doneti i pustiti na slobodu. Sa otkupnog mesta obavezno treba piliće direktno doneti do volijere i pustiti, vodeći računa da u jednoj volijeri ne treba puštati manje od 200, ali ni više od 2.000 pilića. Ukoliko se pusti veći broj fazančića postoji mogućnost međusobnog uništavanja zbog nedovoljnog životnog prostora.

Najbolji su pilići od dva do osam meseci starosti, sa napomenom da je racionalnije puštati starije fazančiće jer je mogućnost preživljavanja u tom slučaju znatno veća.

Naravno, uz sve to fazančiće treba stručno negovati i redovno prehranjivati. To treba da radi što manji broj ljudi kako bi se pilići što lakše adaptirali u novoj sredini i što manje uznemiravali, a sve u cilju njihovog boljeg napretk

..........

Jeste li znali...

... da je najveća brzina leta šljuke 20, češljugara 25, a slepog miša 28 kilo­metara na čas. Gavran može da leti najviše 38, galeb 50, a crvendać 58 kilometara na sat.

... da na oko nepokretna sova može da leti brzo do 74, jarebica 80, a divlja patka 95 kilometara na čas, kao i fazan.

... da sivi soko leti najvećom brzinom od 100, kolibri 110, zviždovka 113, a lasta 170 kilometara nu čas.

... da suri orao, obrušavajući se na svoj fiksirani plen, može dostići fantastičnu brzinu leta od - 190 kilometara na čas.

...........

Natura broj 5 (jun 1996)

Natura Online (27.6.2009)

{jcomments off}