LOV I RIBOLOV BEZ ZRNA BARUTA (2)

Ribolov strelom

U velikom sportskom izazovu za izabrane, kao što je to ribolov lukom i strelom, postoje dva osnovna uslova da bi se riba ulovila: bistra voda i veština lovca. Međutim, za uspešno bavljenje ovim sportom treba znati i šta je to paralaksa.

Piše Slobodan Jović Eti

Od kada je sveta i ve­ka riba se lovila na­jpre rukom, zatim kopljem, košarom i mrežom, udicom, podvodnom puš­kom, čak i dinamitom. U nekada čistim i nezagađe­nim vodama, riba se mogla videti golim okom, a način lova određivao je čovek.

Sta­ri Indijanci, kao i naši preci, vezivali bi jedan kraj kana­pa za strelu, a drugi za luk, pa kada bi ribu pogodili, iz­vlačili bi je kanapom. Prin­cip se nije ni malo izmenio, osim što je oprema dobila u kvalitetu, sve ostalo je isto: viđena riba pogađa se stre­lom iz luka i to najčešće iz neposredne blizine (od dva do deset metara).

U svetu, naročito Americi, to je sport u kombinaciji sa velikim opkladama i, u principu, pobednik je onaj ko lukom i strelom ulovi najveću ili najtežu ribu.

Većina ljudi koji se bave lovom divljih ži­votinja tim oruž­jem, a nije se bav­ila ribolovom, sklo­ni su da pomisle da je to jednostav­no jer su distance male, te da se meta sa tog rastojanja "ne može" promašiti. I zbilja: tako bi bilo da je meta na suvom, a ne u vodi.

Najveći problem kod ribolova lukom i strelom izaziva paralaksa. To je prirodna pojava prividne slike predmeta koji mi vidi­mo i mislimo da je baš tamo, a zapravo nije.

Svetlosni zraci (suničevi ili veštački) prolaze kroz sloj vode, odbija­jući se od određeni predmet, pa prelamajući se, ponovo prolaze kroz vodu i dolaze do našeg oka. U tom slu­čaju, sloj vode ponaša se kao neka vrsta prizmičnog uveličavajućeg stakla, koji nam daje pogrešnu informa­ciju o viđenom predmetu, kako o njegovoj veličini, tako i o samoj lokaciji.

Iskusni lovci znaju za ovu pojavu pa na osnovu toga brzo zaključuju da je riba obično dublje u vodi nego što to izgleda i više napred, u pravcu svog kretanja. To se najčešće događa, ali koliko je to dublje i dalje - stvar je iskustva.

Ribolovom lukom i stre­lom možete se baviti na svim bistrim vodama, od potoka i reka do mora i jeze­ra. Najčešće se lovi iz čamca ili u dubokim gumenim čizmama gazeći kroz vodu.

Osnovni pribor za ovakav lov sastoji se od bilo kog lu­ka (long bov, refleksni ili kom­paund), plastične strele, naj­češće od fiberglasa, nekoliko različitih tipova vrhova stre­le (jednozubac, trozubac ili harpunskog tipa, koji se po penetraciji otva­ra), najlonskog ka­napa koji je namo­tan na kotur prič­vršćen na luku, a drugim kra­jem fiksiran za strelu.

Kod profe­sionalne opre­me obično se koristi refleksni (tek daun) trodelni rasklopivi luk od fi­berglasa, a naj­manje od 50 funti snage, specijalne maši­nice sa ručicom, nalik onoj na ri­bolovačkim šta­povima i "plovkom", najčeš­će od plastične prazne zapu­šene posude koja je fiksirana za luk, kako ovaj ne bi poto­nuo u slučaju da ispadne iz ruku. Cela ova oprema nije skupa, a učiniće dodatno zadovoljstvo onima koji već vole luk i strelu.

I ne zaboravite: ribolov lu­kom i strelom obavlja se is­ključivo golim lukom (bez nišana i ostalih pomagala), znači - instinktivno.

............

Rekordi i takmičenja u Americi

Među zanimljive rekorde u ribolovu lukom i strelom spada i onaj gde je kanadski instinktivac, za 12 časova, ulovio 171 ribu koje su zajedno težile - 190 kilograma. Takođe, interesantan je i podatak da je jedan sedamnaestogodišnjak ulovio lukom i strelom sabljarku od 470 kilograma i da je veliku ribu iz vode izvlačio punih devet časova!

Ribolov lukom i strelom izuzetno je popularan u SAD, naročito u Kaliforniji. Takmičenja se odvijaju sezonski, na unapred određenim vodenim terenima, iz specijalnih čamaca sa platformama i reflektorima, a gađa se u parovima.

Turniri u Americi se održavaju danju i noću; traju i po 12 časova bez prestanka, bez obzira na meteorološke uslove.

Lovi se u dve discipline: ko će ulovio veću ribu, po dužini i težini. U ovom­ drugom slučaju pobednik može biti onaj ko je za isto vreme ulovio više manjih riba, ali koje su na kantaru teže od neke velike.

...........

(Nastaviće se)

Natura broj 6-7 (jul 1996)

Natura Online (26.6.2009)