KROVNI VRTOVI (2)

Oblici i gradnja krovnih vrtova

Osim što izlgeda veoma lepo i atraktivno, postavljanjem ovakovog krova štedite u grejanju svog doma tokom zime ali dobijate i najbolju toplotnu zaštitu tokom vrelih letnjih meseci. Jer, u toku zime ovaj krov čuva toplotu a leti štiti od nje. Uostalom, ne zaboravite da su biljke najbolje za sakrivanje od vrelih letnjih dana...

Piše Petra Ivaniš, inženjer pejzažne arhitekture i hortikulture / Foto: www.gradjevinarstvo.rs

Sadnjom biljaka na svom krovu stvorićete drugačiju mikroklimu tako da će temeperatura vazduha na vašem krovnom vrtu biti niža nego na ulici za vreme leta i obrnuto - zimi. Biljke utiču, naravno, i na bolju vlažnost vazduha.

Kvalitet vašeg života će u mnogim segmentima biti poboljšan. Počnimo od vazduha koji udišemo. I on će biti - mnogo kvalitetniji. Biljke imaju sposobnost upijanja zagađivača čime prostor čine čistijim i zdravijim. Takođe, u vašem domu biće smanjena i saobraćajna buka kao i prašine koja se "lepi" za listove i četine biljaka pa je nećete udistati. Jer, kao što je poznato, jedna omanja drvenasta biljka dnevno proizvede dovoljno kiseonika za jednog odraslog čoveka.

Kako se gradi krovni vrt?

Gradnja krovnog vrta obuhvata nadogradnju na krov. Dakle, to nije nikako sadnja biljaka u korita ili kontejnere. Izgradnja krovnog vrta predstavlja sadnju biljaka u supstrart a to je obično zemlja. Ispod zemlje sledi filter-sloj koji je najčešće od geotekstila (koji ima veliku tvrdoću). Posle njega sledi drenažni sloj od ispranog šljunka, drenažnih ploča i sintetičkih materijala.

Ispod drenažnog sloja obavezna je hidroizolacija. Danas se to radi razmazivanjem raznih masa koje onemogućuju prodor vode pa je korišćenje folija, zapravo, već zastareo metod.

Naravno, pre gradnje krovnog vrta može se uraditi toplotna izolacija koja i nije neophodna ukoliko radite krovni vrt.

Krovni vrtovi mogu biti ekstezivni i kod njih je debljina supstrata do 20 cm. Obuhvata sadnju trave, cveća, manjih grmova iz roda juniperusa, pinusa, cotoneastera, buxsusa... Kao supstrat koristi se humus sa mešavinom perlite ili nekih vrsta gline.

Za razliku od prethodnog intezivni krovni vrt ima debljinu supstrata više od 60 cm, pa se na takvim krovovima sade veće biljke kao što su jabuke, breske, kruške i razna ukrasna pa i velika stable kao što su hrastovi i javori.

Kombinacija intezivnog i ekstezivnog krovnog vrta je moguća i tada se radi nivelisanje terena. Potrebno je velike biljke zaštiti kamenjem koje može da bude i dekorativnog karaktera ili da se pokrije zemljom. Ovo se radi kako bi se biljka zaštitila od vetroizvala.

Za koji god oblik krovnog vrta se odlučite morate ga zalivati redovno a drenažni sIstem treba da bude dobro urađen kako se suvišna voda ne bi zadržavala i kako vaše biljke ne bi zbog toga istrulile.

Kada se krovni vrt uradi korektno mana gotovo nema pa je i njegova korisnost velika.

Jedina "mana" je cena koja je visoka u odnosu na klasično uređivanje dvorišta.

Koje biljke saditi na krovnom vrtu?

Ne mogu sve biljke da rastu na visini na kojoj se nalazi krovni vrt. Uslovi su tada nepovoljniji tako da treba birati vrste koje mogu to da podnesu. Zato se na krovnim vrtovima sade jednogodišnje i dvogodišnje biljke, razne trajnice, omanje i veće grmlje i naravno - drveće.

Zeljaste biljke kao što su trave i cveće mogu da se sade samo na ekstezivnom krvonom vrtu. Vrste koje se koriste za krovne vrtove su narcis, lale, muscari, iris, polipodijum, Diantuhus, Draba… Najčešće se koriste sedumi livadne trave, začinsko bilje i mahovina. Tu su i čuvarkuća, kamilica, majčina dušica, zvončić, ukrasni luk, pelin itd.

Od trava sade se Festuca, Koeleria, Melica kao i vrste trske iz roda Carex.

Penjačice - hortenzija, ruže penjačice, Lonicera i bršljen.

Grmlje - borovnica niska i spororastuća, Juniperus communis, Juniperus horizontalis, Cotoneaster horizontalis, lovor višnja, Lonicera, Viburnum opulus, dunjarice, kurike, mahonia…

Drveće - spororastući bor, Pinus mugo, Tisa, jela, hrast, javor, razne vrste voćarica, jabuka, kruška, breskva...

Ovo su vrste koje se najčešće koriste. One imaju dosta kultivara tako da je spektar biljaka zaista veliki.

Krovni vrt je sam po sebi atraktivan a u dogovoru sa pejzažnim arhitektom odgovaraće i vašem ukusu.

Natura Online (6.10.2012)