BUDITE PRVI U SRBIJI!
Nemate dvorište - napravite ga na krovu
Krovni vrtovi u svetu postoje već više godina, ali ne i kod nas. Zato je izazov još veći da, možda, baš vaš krov "zazeleni" i da tako započnemo i ovaj prvi korak sa svetom...
Piše Petra Ivaniš, inženjer pejzažne arhitekture i hortikulture / Foto: www.gradjevinarstvo.rs
Imati lepo i zeleno dvorište je, pogotovo u vrelim danima, kao oaza u pustinji. Ali, imati vrt na krovu sopstvene kuće je poput - ličnog raja.
Zamilsite samo: daleko od raznih pogleda, sa predivnom panoramskom slikom... Svet sa visine čak izgleda i lepše. Zamislite takvo mesto izolovano od "ostatka sveta", u kome možete da uživate kada god vam je potreban odmor, mir, tišina... Jednostavno - neprocenjivo.
Krovni vrtovi su zelene površine budućnosti. Razvoj gradova, svuda u svetu, postaje sve veći. Oni se šire na štetu slobodnih zelenih površina, parkova, drvoreda, travnjaka... I umesto da imamo sve više zelenila njega je sve manje, a ono nam je potrebno ne samo iz estetskih već i ekološkoh razloga.
Rešenje za ovakvu situaciju, pogotovu u urbanim sredinama, upravo su krovni vrtovi. Oni bi mogli da vrate sve ono neophodno drveće našim gradovima. Jer, kao što je poznato, priroda odnosno biljke izvor su života; one su primarni proizvođači kiseonika bez kojeg nema života. Zato dobro razmislite pre nego što odlučite da posečete neko drvo. Uostalom, broj stanovnika raste a time i stambene površine tako da bi bilo neophodno već sutrašnjim projektima predviđati i krovne vrtove.
Bazel je grad sa najvše krovnih vrtova u svetu. Mesta na svetu će biti za sve ukoliko biljke popnemo na krovove. Zeleni krovovi učiniće okolinu zdravijom i kvalitetnijom, naručito u gradovima. Većina katastrofa nastaje zbog destrukcije prirode, a biljke su prirodni čistači sve zagađenijeg vazduha i vode.
No, koliko je realno praviti krovne vrtove i u Srbiji?
Nije nemoguće! Iako, možda, ova konstatacija izgleda, na prvi pogled, kao "preterani poduhvat" za vaš lični dom, to zapravo nije nemoguće. Naravno da vaša kuća (ili objekat) treba da bude dovoljno jaka da bi izdržala veliku masu biljaka i zemlje na sebi. Najbolje je zato unapred, pre gradnje, projektom predvideti krovni vrt. Tada će statičar, odnosno stručnjak iz oblasti nosivosti, proceniti koja je količina armature potrebna za vaš dom. Jasno je zato da ovo nije samo posao pejzažnog arhitetkte već da on mora da sarađuje usko i sa stručnjacima iz građevine. Takođe, ukoliko želite da na vašoj već izgrađenoj kući postavite krovni vrt i tu je neophodna i obavezna procena statičara. Jer jedino on može da utvrdi pravu nosivost vaše kuće.
Krovni vrtovi mogu biti intezivni i oni zahtevaju debeo sloj zemlje (oko 60) ili ekstezivni kod kojih je debljina supstrata oko 20 centimetara.
Koliko sve to može da košta?
Krovni vrt je skupa investicija, ali to zavisi i od ukupne površine vrta. Ne zaboravite da će se na vašem krovu nalaziti biljke koje su živi organizmi, koje rastu, cvetaju i menjaju izgled četiri puta godišnje. Ali i da one proizvode kiseonik i upijaju zagađenja kao i da će vam boravak na krovnom vrtu život učinitu lepšim i zdravijim.
Napomenimo da sadnja biljaka u velika korita ili posude nisu deo krovnog vrta. Krovni vrt u bukvalniom smislu reči je - vrt sa zemlje prenesen na krov.
Takođe, na vašem krovu ne mogu ni sve biljke da se sade. Zato ćemo u nastavku ove zanimljive priče o krovnim vrtovima reči i koju reć više o tome kao i kakvih sve tipova ovih vrtova ima.
Do tada, odnosno do sledećeg nastavka, razmislite da li biste baš vi mogli da budete prvi u Srbiji koji bi umesto crepa na svom krovu - zasadili biljku?
Izazovno, nema šta?...
Natura Online (14.8.2012)