IHTIOLOGIJA: ZANIMLJIVOSTI IZ MORSKIH DUBINA
Ajkula - morski terminator
Prema nekim grubim procenama svake godine život izgubi više od 3.000 ljudi na raznim morima i okeanima gde one najčešće obitavaju. A to su istočne obale Afrike, oko Madagaskara, Australije, Kube, Jamajke, jugositočne Azije, Karipskog mora, Havajskih ostrva... Ima ih u Sredozemlju, ulaze u vode Turske, Grčke, a zalutaju i u Jadran... Ima li odbrane od tih ubica?
Piše Branko Kopunović, novinar i ronilački instruktor / Foto: Eric H. Chen
Daleke 1916. godine stanovnici Nju Džersija nisu čudom mogli da se načude kada je za samo pet dana misteriozno stradalo njihovih petnaesat sugrađana. Senzacionalni naslovi u visokotiražnim listovima osvanuli su posle potvrđene informacije da su svi nesrećnici imali zajdničkog tiranina - ajkulu.
Odakle najezda morskih pasa u tako severnom području - jedno je od pitanja na koje su tadašnji ihtilozi tražili odgovor.
Umesto uglednih univerzitetskih profesora sve dileme rešio je siromašni lokalni ribar koji se zainatio i posebnim priborom koji je sam pripremio ulovio belu ajkulu dugu 3,5 metra i tešku oko 600 kilograma. Kada je naman zaustavljena prestali su i misteriozni nestanci u vodama popularnog američkog grada.
Ta ajkula je upravo bila izuzetak koji potvrđuje pravilo da one vole topla mora s obiljem hrane, a "izleti” u daleka severna područja su usamljeni i uglavnom provocirani nekim izazovom. Recimo, hranom koju svakodnevno izbacuje prekookeanski brod.
I danas, u eri visokorazvijene informativne mreže i elektronskih praćenja i obrade podataka, ne postoje precizni podaci o tome koliko ljudi strada od napada ajkula. Svake godine u moru se nađe čak oko 50.000 brodolomnika. Od tog broja njih 800 su izloženi napadima ajkula. Malo ih preživi taj užas, a i ako im to pođe za rukom ostaju sa teškim fizičkim i mentalnim posledicama. Naime, žrtva ajkule trpi strašan bol za vreme ugriza. Smrt sporo nastupa a žrtva pati sve do poslednjeg časa.
Prema nekim grubim procenama svake godine život izgubi više od 3.000 ljudi na raznim morima i okeanima gde one najčešće obitavaju. A to su istočne obale Afrike, oko Madagaskara, Australije, Kube, Jamajke, jugositočne Azije, Karipskog mora, Havajskih ostrva... Ima ih u Sredozemlju, ulaze u vode Turske, Grčke, a zalutaju i u Jadran...
Ima li odbrane od tih ubica?
Naravno! Ajkulu srećom odaje njeno tipično leđno peraje vidljivo u vreme pripreme za napad. Ukoliko ste blizu obale ili bilo kakvog plovnog objekta isplivajte što pre. U slučaju da nemate izbora, umirite se, izbegavajte nagle pokrete. Ajkula je gotovo slepa, može vas očešati svojom kao šmirgla grubom kožom i produžiti dalje. Naročito oprezni moraju da budu podvodni ribolovci. Lovina koja se nosi o pojasu naprosto izluđuje ajkule. Ne zaboravite, ona oseća krv čak i u rastvoru jedan prema milion!
Alkule su neviđeni svaštojedi. Pravi su morski terminatori. U njihovim utrobama pronađeni su ostaci gotovo svih stanovnika mora, uključujući foke, morske lavove, delfine... Prožderu katkad pse za vuču i kompletnu zapregu. Nisu im mrske ni automobilske gume, delovi nameštaja, pojasevi za spasavanje, delovi čamaca... To što su morski đubretari naučnici vrednuju kao njihovu pozitivnu ulogu u prirodi.
Da one ne bi beskrajno širile strah i smrt postarala se, opet, majka priroda koja im je otežala razmnožavanje. Naime, ženka ajkule pari se tek svake druge godine, s tim da jednog ili maksimalno dva potomka nosi čak 12 do 22 meseca. Naravno, njen osnovni neprijatelj je čovek. Postoje čitava udruženja širom sveta ostrašćenih lovaca na ajkule koji ih nemilice uništavaju.
I ova pričica nastala je na vaš zahtev, poštovani čitaoci. Ukoliko želite još po neku pikanteriju iz života ajkula javite nam, ispunićemo vašu želju.
Natura broj 9 (oktobar 1996)
Natura Online (6.10.2009)