POSAO KOJI U MNOGIM ZEMLJAMA UZIMA MAHA
Uzgoj kunića za kvalitetno meso
Gajenje kunića na individualnim gazdinstvima treba i kod nas da postane važna grana sitnog stočarstva. Za to nisu potrebne ni velike investicije, ni mnogo prostora, a ni veliki trud. Zahvaljujući tome i opštoj "gladi" za mesom na svetskom tržištu, neke su zemlje u proizvodnji i potrošnji mesa kunića dostigle upravo neverovatne brojke.
Piše Dragan Mandić, odgajivač iz Mladenovca
Kao primer navodimo Francusku koja proizvodi 260 miliona kunića godišnje što iznosi oko 312.000 tona mesa. Osim masovnosti Francuska je najdalje otišla i u kvalitetu te proizvodnje. Tako danas tamo postoje i proizvodni normativi ispod kojih se proizvodnja ne isplati, a to je 30 do 40 tovnih zečeva (kunića) težine 2,5 kilograma po zečici godišnje, uz potrošnju hrane od 3,1 kg po kilogramu prirasta.
Italija je na drugom mestu sa godišnjom proizvodnjom od 150 miliona kunića godišnje. Zatim slede Belgija i Holandija sa proporcionalno visokim rezultatima. Nadajmo se da će se uskoro i Srbija priključiti ovim zemljama, ako ne u velikim količinama proizvodnje mesa kunića, a on bar približno, jer uslova za to mi realno imamo. Kako?
Gajenje kunića višestruko je korisno: dobija se kvalitetno meso, krzno, dlaka i đubrivo. U mnogim zemljama odavno se za ljudsku ishranu troše velike količine mesa kunića koji se uzgajaju na individualnim domaćinstvima i na industrijski način. Ekonomska opravdanost te proizvodnje proizilazi iz činjenice da je ishrana kunića vrlo jeftina, da se oni brzo razmnožavaju, rastu i goje.
Upoređivanjem hranljive vrednosti mesa kunića sa drugim vrstama (jagnjeće, kokošije, svinjsko, juneće i goveđe) ustanovljeno je da je ono na prvom mestu. Meso kunića je veoma hranljivo i lako svarljivo, pa se zbog toga i tih svojih osobina u svetu mnogo troši u dečijim ustanovama, bolnicama i oporavilištima. Međutim, bez potrebnog znanja ni ta proizvodnja ne daje rezultate. Zato početnici, bez osnovnog znanja, često gube volju i napuštaju posao uvereni da od njega nema koristi.
Preduslov za uspešan razvoj kunića je, pre svega, dobar i zdrav priplodni materijal, dobri higijenski uslovi i pravilna ishrana. Pri kupovini priplodnog materijala neophodno je voditi računa da potiče iz zdravog zapata i da je čiste rase.
Na primer, na deset ženki dovoljna su dva mužjaka. Ne treba držati više životinja (kunića) nego što se bez teškoća u određeni prostor (kunićarnik) može smestiti, jer se bolji rezultati postižu sa manjim brojem životinja koje se dobro neguju i hrane.
Treba imati u vidu činjenicu da kunići lako podnose nisku temperaturu vazduha, a teško one visoke, naročito nečist i vlažan vazduh od isparavanja produkata raspadanja mokraće, izmeta i drugih materija.
Uspeh u odgoju i zdravlje kunića, najvećim delom, zavise od pravilne ishrane. Kunići dobro koriste biljnu hranu jer imaju vrlo razvijeno slepo crevo u kojem su mikroorganizmi potrebni za pravilnu svarljivost te vrste hrane.
(Nastaviće se)
...........
Natura broj 11 (februar 1997)
Natura Online (24.3.2011)