ŠTA DRUGI PIŠU
Pet therapy - lečenje uz pomoć životinja
Osim u Engleskoj i Severnoj Americi "pet therapy" se još uvek primenjuje u okvirima pojedinačnih slučajeva, u krugu porodice, gde se prisustvo psa ili mačke pozitivno odražava na psihofizičko stanje svih, nezavisno do pola, uzrasta ili zanimanja. Kućni ljubimac donosi jedno "plus" u životu svakoga: pomaže da se opusti onaj koji se sa posla vrati umoran, da ispuni prazninu usamljenima, da prati razvojne faze deteta, da oraspoloži mrzovoljne i da pokrene one koji život provode među četiri zida.
Izvor: Viva
Druženje sa psom ili mačkom, stoji u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, "može da prekrati usamljenost, olakša nervnu napetost ili depresiju, usreći i pobudi nova interesovanja kod starih ljudi. Blizina četvoronožnog prijatelja ispunjava prazninu koja se stvara oko obolelih od neizlečivih bolesti (na primer side), pružajući im psihološku podršku".
Jasno je da prisustvo životinje nije specifičan medicinski tretman koji se dozira kao lek I koji je u stanju da da pouzdane rezultate. Radi se o nekom neodređenom fluidu u kome se sve odvija na relaciji čovek-životinja, prožetom osećanjima koja se ne mogu meriti rečima i naučnim vrednostima.
Ne postoje instrumenti kojima bi bilo moguće izmeriti korist od oslobađanja od stresa, nervne napetosti i depresije bez pomoći lekara već u društvu kućnog ljubimca.
Studiju o ulozi i koristi životinja u olakšavanju psihičkih tegoba objavili su, pre tri decenije, pioniri "pet - therapy", naučnici Boris Levinskon i Samuel Korson.
Kod psihički obolelih osoba male životinje predstavljaju dragocenu pomoć u prevazilaženju straha od komunikacije. U ovakvim slučajevima životinja ima ulog "sagorovornika" u razgovoru koji se ne vodi rečima već pokretima i ponašenjem koje gospodar savršeno razume. Pas ili mačka su idealni "slušaoci" koji nikad ne protivureče, a "odgovaraju" umiljatim i maznim manifestacijama.
- Jedan od najeklatantnijih primera pozitivnog delovanja psa je u slučaju usvajanja deteta - tvrde psiholozi.
- Životinja predstavlja figuru koja ohrabruje i koja je u stanju da olakša uspostavljanje kontakta između deteta i novih roditelja. Slično se dešava i kod nerazumevanja i nesporazuma između adolescenata i odraslih ili kod introvertne dece koja teško komuniciraju sa svojom okolinom. Sve su to slučajevi u kojima životinja dobij važnu ulogu; ulogu mosta između članova porodice.
Poseban oblik "pet - therapy" je prisustvo većeg psa uz hendikepirane osobe. Osim pasa vodiča za slepe ljude tu su i psi za gluve, izdresirani da skrenu pažnju svom gospodaru, na primer, kad zazvoni zvono na vratima. Pas može da pomogne i invalidima u svakodnevnom životu skupljajući predmete koji su pali na pod ili da pozove lift.
Osim u Engleskoj i Severnoj Americi "pet - therapy" se još uvek primenjuje u okvirima pojedinačnih slučajeva, u krugu porodice, gde se prisustvo psa ili mačke pozitivno odražava na psihofizičko stanje svih, nezavisno do pola, uzrasta ili zanimanja. Kućni ljubimac donosi jedno "plus" u životu svakoga: pomaže da se opusti onaj koji se sa posla vrati umoran, da ispuni prazninu usamljenima, da prati razvojne faze deteta, da oraspoloži mrzovoljne i da pokrene one koji život provode među četiri zida. Zato nije čudno da, u poslednje vreme, vidite sve više prijatelja i poznanika i neznanaca u društvu svog ljubimca.
VIVA broj 71 (decembar 1996)
Natura broj 11 (februar 1997)
Natura Online (29.1.2011)