petak, avgust 17, 2018

 

OPASNI PARAZITI

Pantljičara

paraziti-zivotni-put

Ponekad čujete kako neko kaže da neće da živi kao parazit; hoće da živi samostalno. Jer, paraziti žive na račun drugog organizma, u njemu ili na njemu. Iako ih u prirodi ima zaista mnogo, pomenimo samo one najčešće: protozoe, gliste, buve, krpelji, vaši, pantljičare... Upravo o ovom poslednjem parazitu, pantljičari, saznaćemo ono što smo mislili da znamo...

Pripremila Katarina Lakićević

Parazit uzima od domaćina sve, a za uzvrat ništa ne daje. Ponekad ubija svog domaćina time što mu uzima suviše hrane ili stvara materije koje truju domaćina.

Skoro sve vrste parazita imaju veliki i vrlo otporan podmladak. Da nije tako, paraziti bi se zatrli.

U životinjskom svetu ima mnogo parazita. Najznačajniji su najmanji paraziti. To su mikroskopski male jednoćelijske životinje koje se zovu protozoe. Ovi paraziti izazivaju kod čoveka malariju i druge bolesti. Drugu vrstu čine neke gliste: okrugla glista-trihina, izaziva trihinozu kod svinje i čoveka, rudarska glista i pantljičara. Paraziti su takođe buve, krpelji i vaši.

Pantljičara je vrsta pljosnate gliste, crevni parazit. To znači da živi u organima za varenje neke druge životinje ili čoveka ("domaćina") i hrani se hranom koju je "domaćin" delimično svario. Domaćin pantljičare je uvek kičmenjak: riba, pas ili čovek. Pantljičara poseduje sisaljke na glavi u vidu prstena pomoću kojih se pripija za unutrašnju stranu creva. Nema čulnih organa. Mišići nemaju skoro nikakvu ulogu, a nervni sistem joj je primitivan. Rastvorenu hranu upija površinom svoga tela.

Postoji više vrsta pantljičara koje mogu biti različitih dužina: od samo jednog milimetra do čak jednog metra! Različitog su izgleda, mogu biti člankaste i ne člankaste 

paraziti-pantljicara

Pantljičara štetno deluje na domaćina time što mu oduzima jedan deo hrane i što izlučuje otrovne materije. Ne izaziva smrt, osim u retkim slučajevima kada se i to može dogoditi. Danas postoje lekovi pomoću kojih se pantljičara može uspešno izbaciti iz creva.

Kako da se čovek zaštiti da ne bi dobio pantljičaru? Vrlo jednostavno: Redovno prati ruke i pridržavati se osnovnih pravila za održavanje higijene.

Infestacija kod pasa obično ne dovodi do teških kliničkih simptoma. Moguća je pojava proliva jačeg ili slabijeg intenziteta, ali opšte stanje životinje nije drastično poremećeno.

Dipylidium caninum je pantljičara koju prenose buve i koja izaziva intenzivan svrab u predelu anusa tako da se pas liže i grize u tom predelu i "vozi se na zadnjici".

Echinococcus spp. je pantljičara koja ne izaziva primetne simptome kod infestiranog psa, ali izaziva vrlo ozbiljno i teško oboljenje kod ljudi. Psi se najčešće infestiraju ehinokokusom kada pojedu higijenski neispravno meso koje nije termički obrađeno.

Redovno čišćenje pasa od unutrašnjih parazita (sredstvima protiv crevnih parazita) kao i kontrolni pregledi izmeta životinja su najvažnije mere u zaštiti zdravlja i ljudi i životinja.

.........

Natura broj 11 (februar 1997)

Natura Online (29.8.2011)