REČ VETERINARA
Angina pasa i mačaka
(Tonsillitis canis et felis)
Pod anginom se podrazumeva zapaljenje krajnika sa okružujućom sluzokožom ždrela koja se manifestuje sa vrlo složenom kliničkom slikom obolele životinje. Koji su uzroci toj bolesti ali i kako se treba boriti protiv njenog akutnog i hroničnog oblika - u pravom trenutku objašnjava naš veterinar jer dolazeće hladno vreme i razne infekcije ne prete samo nama već i našim kućnim ljubimcima...
Piše Gruja Pavlović, dr vet. med.
Angina se javlja u akutnom i hroničnom obliku, a isto tako može biti primarna i sekundarna. Po karakteru razlikujemo: kataralnu (Tonsillitis Catharralis), folikularnu (Tonsillitis Folikularis), gnojnu (Tonsillitis Purulenta) i flegmonoznu (Tonsillitis Phlaegmonosa) anginu kod pasa i ulceromemranoznu (Plautvincent) kod mačaka.
Ono našta bi vlasnici kućnih ljubimaca trebalo da obrate pažnju jesu uzroci nastanka ovog oboljenja. To su, pre svega, nespecifični faktori: vlažan i hladan period vremena, uzimanje hladne vode posle zamornog rada ili trčanja, kupanje u hladnoj vodi zagrejanog psa (u toku lova), gutanje snega, nagle promene vremena i slično.
Nasuprot hladnoj hrani i vodi, pregrejana i topla hrana se navodi takođe kao mogući uzrok. Zatim tu su hemijski i mehanički nadražaji gde prevashodno mislimo na popularne "davilice" i druge tipove ogrlica. Ne treba zaboraviti i kontakt vašeg ljubimca sa obolelom životinjom.
Na gore navedene načine ostvaruju se povoljni uslovi za "napad" mikroorganizama i to su uglavnom bakterije (streptokoke, stafilokoke, ešerihija-koli) i tada govorimo o primarnom tonsillitisu.
Sekundarno zapaljenje krajnika je karaktersitično za virusne infektivne bolesti: štenećak, mačija kuga, zarazno zapaljenje jetre, leptospiroza, besnilo i drugo, što još više otežava, inače, tešku kliničku sliku takvih bolesnih životinja.
Za mačke je karakteristična angina sa promenama na tonzilama (krajnicima), ali i na jeziku i sluzokoži obraza u vidu griznica i naziva se plaut-vincent angina (Ulceromembranosa).
Životinja koja boluje od krajnika je više ili manje potištena, kunja, malaksala je, ima povišenu temperaturu sa uglavnom smanjenim apetitom. Otečene tonzile prominiraju u ždrelnu šupljinu, otežavaju gutanje, a ponekad izazivaju refleksno povraćanje i pojavu tzv. mljackanja. Apatičan bolesnik često ima drhtavicu, a s obzirom na to da zapaljivi proces zahvata i disajne puteve i kašalj je čest simptom. Ovakvu kliničku sliku životinje karakterišemo kao akutni tonsillitis koji se uglavnom lako prepoznaje.
Hroničnu upalu krajnika odlikuju već inkapsulirana fokusna žarišta koja su posledica tvrdokornih bakterija čiji simptomi nisu toliko izraženi. Ovde se, međutim, pojavljuju nova i vrlo uočljiva promena - šepanje, kao posledica remitirajućih neuritisa (zapaljenje nerava) prednjih i zadnjih nogu. Zapušteni slučajevi hroničnih upala krajnika se vrlo često komplikuju zapaljenjem koštane srži (osteomilitisom) određene kosti nekog ekstremiteta, što već predstavlja ozbiljan problem.
Terapija se, normalno, ne sprovodi čajevima, već određenom kombinacijom medikamenata koje će vaš veterinar prilagoditi vašem ljubimcu. Uzimanjem brisa iz grla se u mnogome olakšava posao, pogotovu kod hroničnih i recidivirajućih tonsillitisa.
Potrebno je znati da životinjama, u tim slučajevima, treba davati kašastu hranu koja je podgrejana, smanjiti vreme provedeno napolju, a psa osloboditi ogrlica i povodca. Kod upornih angina koje se često vraćaju potrebno je uraditi hiruško odstranjivanje krajnika (tonsillectomis).
Uočavanjem promena kod svog ljubimca na vreme sigurno ćete pomoći da lečenje bude kraće i bez ikakvih posledica.
Natura broj 10 (decembar 1996)
Natura Online (24.11.2009)