VETERINARSKA PRAKSA U SVETU
Engleska
U ovoj ostrvskoj državi većina vlasnika se odlučuje za sterilizaciju svojih kuja i to je preporuka svakog britanskog veterinara. Prednosti takve odluke su eliminacija rizika od infekcije materice i znatno smanjenje pojave malignih tumora kod starijih kuja. Istovremeno, tim činom Britanci žele i da smanje broj neželjenih pasa, tako da je u Engleskoj gotovo nemoguće videti pse lutalice po ulicama. No, priča sa mačkama je malo drugačija...
Piše BVSc, MRCVS Dragan Tomović, dipl. vet
Pristup lečenju malih životinja u Engleskoj se često razlikuje od ustaljene veterinarske prakse u nas. Odnos prema životinjama i shvatanju šta je "dobro" za kućnog ljubimca ne poklapa se sa našim gledanjima u mnogim slučajevima. Pravi odgovor na pitanje kako voleti svog ljubimca i šta uraditi za njega, zapravo, i ne postoji. Jer, svako u tim slučajevima može biti u pravu, a isključivost tu ne pomaže. Dakle, veoma je važno shvatiti da je svaka životinja zasebna individua i dobar vlasnik će uvek znati da prilagodi savete i pravila i iskoristi ih na pravi način, vodeći računa o karakteru svog ljubimca.
Početak života jednog šteneta ili mačeta je, manje više, isti. Znači, treba početi sa vakcinom. Ali, već posle prvog "teranja" kod kuja, situacija se znatno menja. U Engleskoj većina vlasnika se odlučuje za sterilizaciju svojih kuja i to je preporuka svakog britanskog veterinara. Prednosti takve odluke su eliminacija rizika od infekcije materice i znatno smanjenje pojave malignih tumora kod starijih kuja. Istovremeno, tim činom Britanci žele i da smanje broj neželjenih pasa, tako da je gotovo nemoguće videti pse lutalice po njihovim ulicama.
No, priča sa mačkama je malo drugačija. One žive slobodno lutajući ulicama i parkovima mada svaka ima svog vlasnika, svoj dom i mala vrata specijalno napravljena za njihov nesmetan ulazak u kuću. Sve mačke u Engleskoj su sterilisane, a u cilju sprečavanja nekontrolisanog parenja. Istovremeno mačkama se omogućava sloboda i nezavisnost koje one veoma cene. Naravno, izuzetak ovde čine profesionalni odgajivači koji žele da pare svoje ljubimce. Zvuči idealno?
Veliki broj vlasnika u Britaniji osigurava svoje mačke i pse tako da je veterinaru mnogo olakšan posao u slučaju većih zdravstvenih problema. Svaka prosečna veterinarska praksa je u mogućnosti da izvede brojne i raznovrsne zahvate jer imaju odgovarajuću finansijsku potporu.
U Engleskoj postoji i veliki broj veterinarskih laboratorija koje mogu da obave razne analize i uz to, veoma rado, pomažu na putu do prave dijagnoze. Na operacionom stolu u Engleskoj sve češće se nalaze i životinje u dubokoj starosti. Specijalističke ortopedske, kožne, kardiološke i očne klinike za kućne ljubimce postaju u Britaniji sve više pravilo nego izuzetak. Inhalaciona anestezija, rendgen i ultrazvuk je osnova gotovo svake veterinarske prakse u toj ostrvskoj zemlji.
Nauka neumitno napreduje i sve je više Britanaca koji se pitaju šta je važnije: kvantitet ili kvalitet života? Gde stati, da nismo među tom "tehnološkom skalamerijom" zaboraviti, onako usput, našu kucu ili macu, ljubimca? Stoga se u Engleskoj veliki broj vlasnika sve više odlučuje za eutanaziju u teškim i neizlečivim slučajevima gde, pomoću savremenih metoda i lekova, veterinar može da produži život ljubimcu, ali ne i kvalitet njegovog života.
Interesantno je reći da Englezi lakše prihvataju neumitno za razliku od drugih etničkih grupa u Britaniji, pre svega Indijaca, Pakistanaca, Jamajčana, Italijana ili Grka koji su mnogo sentimentalniji i teško se odlučuju za neprirodan kraj. Jer, Englezi smatraju da je kvalitet života njihovih ljubimaca mnogo važniji od kvantiteta te će, videli smo to lično, Englez zastati i podići, na primer, povređenu pticu kojoj nema spasa i potruditi se da ode do prve veterinarske ordinacije da skrati bol i patnju nemoćnom stvorenju.
Pristup savremenim i raznovrsnim metodama, kao i rad sa veoma ljubaznim i uvek spremnim kolegama da pomognu, pričinilo mi je veliko zadovoljstvo.
Četiri godine provedene u Engleskoj me je naučilo da cenim različitost. Posebno zahvaljujem gospođi Lauri Vud i gospodinu Simonu Šoru, mojim kolegama i velikim učiteljima i prijateljima na savetima.
Natura broj 10 (decembar 1996)
Natura Online (25.11.2009)