sreda, oktobar 16, 2019

 

REČ VETERINARA

Salmonela golubova (paratifus)

salmonela-golubova

Inkubacija salmonele traje obično tri do pet dana. Simptomi počinju veoma naglo i veoma su drastični: golubovi su izrazito neveseli, kunjaju, apsolutno ne uzimaju hranu, piju mnogo vode... Ponekad se može pojaviti povraćanje, povišena tem­peratura i, kao veoma karakterističan simptom, beli proliv koji izgleda kao da je pomešan sa gipsom. Može doći i do i gno­jnog konjuktivita, a ponekad i do nervnih simptoma bolesti: paralize nogu i krila, nekontolisanog kretanja, kretanja u krug ili iskrivljene glave u jednu stranu što je posledica dejstva toksina koje salmonela izlučuje i koji deluju na nervni sistem ptice. Moguća su i iznenadna uginuća, a obično golub ugine nakon dva do četiri dana. Problem kod te opake bolesti je i što se može preneti i na čoveka tako da, u svakom slučaju, treba otvoriti četvoro očiju.

Piše Stevan Filipović-Žuća, dipl. vet. spec

Salmonela golubova ili paratifus je zara­zno oboljenje golubova koje najčešće izaziva Salmonella Typhimurium var. Kopenhagen, S. Superstifer var. Kuan­zendorf. Smatra se da je to najčešće infektivna bolest golubova kojom je zaraženo 20-25 odsto zapata golubova (uglavnom letača). Do sada je ustanovljeno više od 150 različitih tipova salmo­nela od kojih više od 50 može biti patogeno za goluba. Veoma je važno napomenuti da je to oboljenje i zoonoza odnosno, da je patogeno i za čoveka.

S obzirom na to da su bakterije salmonele veoma otporne, one su rasprostranjene i u priro­di. Moguće ih je naći u vodi, ledu, površinskim delovima zemlje, prašini, fekalijama, prerađevi­nama od mleka i mesa, na povrću i travi, u golu­bijoj hrani po kojoj se kreću glodari (pacovi i mi­ševi). Jer, glodari svojom mokraćom i izmetom izlučuje salmonelu koja u hrani može da živi i - godinu dana.

.......

Sadejstvo okolnosti

U novije vreme je dokazano da salmonela može normalno da živi u digestivnom traktu go­lubova, a do obolenja obično dolazi u sadejstvu sa nespecifičnim faktorima kao što su hladnoća, vlaga, iscrpljenost, prenaseljenost kaveza, loša higijena, loša (zagađena) hrana itd.

.......

Izvor bolesti su najčešće bolesni golubovi, kli­conoše, zaražene ptice koje ulaze u kavez, gloda­ri koji su prisutni u kavezu ili u prostorijama gde se čuva hrana. Salmonelu je moguće preneti i tokom transportovanja golubova na izložbe ili letom, unošenjem neproverenih golubova u ka­vez, prenošenjem neposredno putem hrane ili od zaraženih roditelja na mlade golubove (golu­bije mleko).

Inficiranje golubova nastaje i preko jaja koja potiću od zaraženih roditelja (oca ili majke).

Uzročnik se obično nalazi u jajovodu kroz koje prolazi jaje koje se tu i inficira. Obično, iz tako zaraženog jajeta se pile obično i ne izleže, a ako i dođe na svet ono nije vitalno i obično prvih dana ugine. Međutim, ako preživi tu ranu fazu golub ostaje trajni izlučivač salmonele (klicono­ša).

INKUBACIJA I SIMPTOMI

Inkubacija salmonele traje obično tri do pet dana. Simptomi počinju veoma naglo i veoma su drastični. Golubovi su izrazito neveseli, kunjaju, apsolutno ne uzimaju hranu, ali piju mnogo vode. Ponekad se, kao prvi simptom, javlja povraćanje, povišena temperatura i, kao veoma karakteristi­čan simptom, beli proliv koji izgleda kao da je pomešan sa gipsom.

Ponekad sadržaj iz creva može da bude krvav i da zaudara. Kloaka je up­rljana ostacima fakalija i pokrivena slepljenim perjem. Oboleli golubovi pate od jakog tenezma, pa su stoga skupljeni kao klupče sa napetim tr­buhom. Ponekad može nastati i gnojni konjuk­tivit, a ponekad i nervni simptomi bolesti: paraliza nogu i krila, nekontolisano kretanje, kreta­nje u krug, iskrivljene glave u jednu stranu (kao posledica dejstva toksina koje salmonela izlučuje i koji deluju na nervni sistem). Moguća su i izne­nadna uginuća, a obično golub ugine nakon dva do četiri dana.

Golubovi koji prežive veoma teško i dugo se oporavljaju, a najčešće, posle izvesnog vremena, uginu od posledica izrazite mršavosti koja je pra­ćena stalnom smenom proliva i zatvora.

Veoma prepoznatljiva forma bolesti je tzv. zglobni oblik. Otok zglobova se najčešće javlja na krilu i češće jednostrano (videti sliku gore). Otok je vruć, bolan, najčešće velićine trešnje ili čak šljive. To krilo je neupotrebljivo čak do apsolutne nemogućnosti poletanja i do najniže stajalice, pa takvi golubovi žive sve vreme na podu golubarnika i mogu se la­ko poznati jer su često zaprljani izmetom drugih golubova. Veoma retko dolazi do potpunog opo­ravljanja obolelog zgloba koji delimično može povratiti funkciju. Iskusan golubar uvek primeti goluba koji je "uhvaćen" u krilo.

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE

Dijagnostički postupci dokazivanja salmone­le dele se na više načina. Prvi način je dokazivan­je salmonele u čitavoj ili u izmetu potencijalno bolesne životinje. Kloakalni bris (više puta ponovljen u određenim vremenskim razmaci­ma), zasađen na hranljive podloge, može sa sto­postotnom sigurnošću dokazati salmonelu. Treba, međutim, znati da salmonela nije stalno prisutna u izmetu (iako je golub zaražen) tako da bris treba uzeti bar dva-tri puta tokom meseca.

.........

Otporne bakterije

Oboljenje je otkriveno pre 80 godina u Sjedi­njenim Američkim Državama. Uzročnik bolesti je bakterija štapićastog oblika veličine 1-2x0,5 mikrona. Obrasle su trepljama i morfološki podsećaju na E. coli. Ne stvaraju spore ni kap­sule. Pokretljive su i boje se Gram-negativno.

U spoljnoj sredini su veoma otporne i mogu da prežive veoma teške uslove. Veoma dobro podnose i visoke i niske temperature. Tempera­tura od +70°C ih ubija za 25 minuta, a ona od +60°C za 60 minuta. Na 0°C mogu da žive 150 dana, a na +4°C dve godine. Na -10° C mogu da izdrže 115 dana. U sasušenom golubijem izme­tu salmonela može da preživi i do četiri godine, u suvoj zemlji 16, a u vlažnoj 12 meseci; u vodi i do tri nedelje.

Srećom, salmonele su neotporne na dezifici­jense, pa ih tako jedan do tri odsto rastvora kar­bonalne kiseline, pet odsto krečnog mleka, jedan do tri odsto kreocina, dva odsto NaOH ubija za svega - nekoliko minuta.

..........

Daleko precizniji način dokazivanja je sero­aglutinacija na staklenoj pločici koja bi mogla da ima mnogo širu primenu nego do sada. Problem predstavlja serološka razlika između mnogih sal­monela, tako da stoji izreka: "Svaki kavez ima svoju salmonelu".

LEČENJE I PREVENTIVA

Suzbijanje bolesti je veliki problem i treba mu prići veoma odgovorno i stručno. Obolela grla (ako su izrazito vredna) treba strogo izolovati, uraditi sigurnu dijagnozu salmonele, pronaći odgovarajući antibiotik i uporno, kroz usta ili parenteralno (injekcija) pokušati spasiti što se spasiti može.

Sumnjiva grla treba odvojiti i lečiti velikim dozama odgovarajućeg an­tibiotika. Posle lečenja treba obavezno proveriti uspeh i to dva puta mesečno ponovljenim klo­akalnim brisom i po mogućstvu seroaglutinacijom.

Za novonabavljena grla treba obezbediti ka­rantin u trajanju od tri nedelje tokom kojih treba uraditi sigurne provere koje će potvrditi da su grla slobodna od salmonele. Grla koja se vrate u kavez, posle dužeg izostanka, treba takođe, bar sedam dana, držati odvojeno i tretirati antibio­tikom širokog spektra. 

salmonela-golubova2

Izazivači tifusa

Salmonele (Salmonellae) su velika grupa crev­nih bakterija koje su naziv dobile po naučniku D. E. Salmonu. Međusobno se razlikuju po he­mijskim osobinama i ponašanju na hranljivim podlogama. U tu grupu spadaju izazivači trbu­šnog tifusa, paratifusa, raznih trovanja hranom i drugo.

.........

Nekada su se u lečenju salmonele koristili tetraciklin, furazolidon, streptomicin, chlora­mphenicol i drugi. Ti antibiotici danas, uglavnom, ne uspevaju da pomognu pretežno zbog česte upotrebe i subdoziranja (korišćenjem malih do­za, na koje bakterije veoma brzo steknu otpor­nost). U novije vreme pojavili su se antibiotici koji su veoma uspešni u lečenju te bolesti: cefalospo­rini i entloksacin.  Pravilnim izborom antibiotika i odgavoraju­ćim doziranjem moguće je držati pod kontrolom pojavu salmonele u zapatu.

.........

Ko je merodavan?

Svaki golubar treba da zna da je salmonela sigurno najteža bolest golubova i da u sprečava­nju njenog unošenja treba biti veoma uporan. Naše veterinarske ustanove sa velikom sig­urnošću mogu da pomognu u dijagnostifiko­vanju salmonele. Katedra za bolesti peradi Veterinarskog fakulteta i Institut za veteri­narstvo Repulike Srbije (Vojvode Toze br. 4, Beograd) poseduju dijagnostička sredstva za sigurno dokazivanje prisustva salmonele. Veterinarski stručnjaci tih ustanova jedini merodavno mogu potvrditi ili isključiti posto­janje zaraze.

.........

VAKCINACIJA NAJJEFTINIJA

Vakcinacija grla protiv salmonele je sigurno najuspešniji, najsigurniji i najjeftini način zaštite golubova od te opake bolesti. Golubove možemo vakcinisati već u starosti od dva meseca. Posle 14 dana treba uraditi oba­veznu revakcinaciju.

Priplodne golubove (nevakcinisane) treba vakcinisati u periodu mirovanja (oktobar). Posle 14 dana treba golubove revakcinisati. Titar antitela, koja golubove štite od bolesti, treba održavati stalnim vakcinisanjem tako zaštićenih golubova jednom godišnje. Podrazumeva se da golubovi koje želimo da vakcinišemo moraju biti potpuno zdravi, premitareni, očišćeni od ekto i endoparazita.

Higijena je, sigurno, jedan od najznačajnijih fak­tora u sprečavanju nastajanja te bolesti. Svako­dnevno uklanjanje izmeta, uz kvalitetnu meseč­nu dezinfekciju objekta, gnezda, hranilica i po­jilica, umnogome će smanjiti pojavu ove bolesti.

S obzirom na to da je ta bolest zoonoza (prenosi se na čoveka) treba biti veoma obazriv i koristiti usluge ovlašćenih ustanova pri pojavi bi­lo kakve sumnje na tu opaku zaraznu bolest.

........

Natura broj 16 (novembar 1997)

Natura Online (23.11.2009)