utorak, oktobar 16, 2018

 

RIBOLOV: SILURUS GLANIS

Som: Buđenje rečnih džinova

evropski-som-silurus-glanis

Evropski som je naša najveća slatkovodna riba, izuzimajući morunu, koja je migratorna vrsta i u reke zalazi radi mresta. Naseljava tekuće i stajaće vode centralne i istočne Evrope, zapadne i jugozapadne Azije. U zapadnoj Evropi ga nema. U našoj zemlji je najrasprostranjeniji u nizijskim velikim rekama, a najviše u Dunavu. Voli muljevito, mekano dno, a naročito se zadržava u limanima. Veran je mestu koje je izabrao i ne odlazi daleko.

Pišu Srđan Milošević i Denis Marinović

Som (Silurus glanis) najveći i najdugovečniji stanovnik slatkih voda, najrasprostranjeniji je u dunavskom slivu, švajcarskirn jezerima i Kaspijskom moru. Predstavnici iz porodice somova nastanjuju sve kontinente, ali su specifični za svoja podneblja i ni jedan nije sličan Evropskom somu.

Som je krupna slatkovodna riba bez krljušti, glatke kože, pokrivene gustim slojem sluzi. Može dostić težinu i do 200 kilograma i dužinu do četiri metra. Na području nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, 1830. godine, navodno je uhvaćen som od 400 kilograma. U našim vodama najčešći su primerci dužine oko jednog metra i težine od oko deset kilograma.

NOĆNI SVAŠTOJED

Som ima izduženo telo, u prednjem delu okruglo, a stražnjem pljosnato. U odnosu na telo ima nesrazmerno veliku glavu (koja čini gotovo šestinu tela) na kojoj se ističe debela gornja usna sa dva dugačka brka kojima on privlači ribu. Na donjoj vilici nalaze se još po dva kraća brka. Ogromna usta naoružana su sitnim, oštrim zubima. Uglavnom se zadržava u mirnim vodama muljevitog, mekanog dna. Naročito se zadržava u limanima.

Boja mu varira u zavisnosti od staništa i uzrasta, pa može biti sivkasta, plavkastosiva ili maslinastosmeđa sa tamnim pegama. Leđa su tamnija, a trbuh svetliji, u nekih primeraka gotovo beo.

Som je svaštojed. Ne bira hranu i jede sve na šta naiđe, a lovi uglavnom noću. Glavnu hranu mu čine ribe, žabe, rakovi, bube, manji sisari i ptice.

Raste veoma brzo i već posle godinu dana poraste do 20 centimetara dužine. Dvogodišnji som težak je oko pola kilograma, a nakon tri godine, kada polno sazreva, teži od jedan do dva kolograma. Dobro podnosi zagađenost i mali sadržaj kiseonika u vodi.

Som se mresti u parovima. Najčešće sredinom maja i početkom juna. Temperatura vode treba da bude od 19-24 C. Ženka pravi gnezdo u koje polaže lepljivu, žućkastu ikru, prečnika 3-3,5 milimetara. Mužjak oplođuje ikru, a ženka ostaje da čuva gnezdo dok se mladi ne izlegu. Izlegnutl mladi su providni i dugački oko sedam milimetara. Posle četiri do pet dana su sasvim obojeni i prelaze na spoIjašnju ishranu.

U stadijumu mlađi som se hrani zooplanktonom, ali ubrzo prelazi na larve insekata, drugih riba i ostale sitne vodene životinje. Kako raste, veći je i pien koji lovi, a u ishrani je sve zastupljenija riba.

Zbog izuzetno ukusnog mesa sa malo kostiju, som je veoma cenjena riba u kulinarstvu.

Som je, takođe, atraktivna sportska riba. Borba sa većim primercima može biti veoma duga i neizvesna, zbog čega je za lov soma potreban izuzetno jak i kvalitetan pribor. Poželjno je koristiti štap od najmanje 100 grama bacačke težine i jaku mašinu sa minimalnim kapacitetom od 100 metara najlona prečnika 0,50 mm.

April je mesec kada se somovi bude. Posle duge zimske neaktivnosti i pred mrest somovi su veoma gladni. To je vreme kada oni jedu sve na šta naiđu i idealno vreme za lov krupnih primeraka.

Som se lovi na mnogo načina, a u sportskom ribolovu najčešći su lov dubinkom, bućkom i, u novije vreme, varaličarenjem.

Prilikom lova na dubinku kao mamac može se koristiti gotovo sve. Najviše se koristi crna glista, rovac, durdubak, riba ili parče , žaba itd. Od riba koriste se manić, čikov, bela riba i slično.

SPORT ZA UPORNE

Lov soma bućkom je stara metoda, zastupljena, prvenstveno, u Mađarskoj i kod nas. Bućka je komad obrađenog drveta sa rukohvatom na jednoj strani, a na drugoj ima proširenje potkovičastog oblika. Njome se iz čamca određenim, specifičnim pokretima, udara po površini vode pri čemu se stvara poseban zvuk koji iritira i izaziva soma da se podigne sa dna i pođe u pravcu zvuka, gde ga, visoko iznad dna, sačekuje (najčešće rovcem) namamčena udica. Za lov bućkom u čamcu je neophodno učestvovanje dvojice ribolovaca od kojih jedan rukuje bućkom, a drugi vodi računa o štapovima.

Lov soma varalicom je počeo da se upražnjava od nedavno, međutim, to je najsportskiji i najlepši vid pecanja somova. Od veštačkih mamaca koriste se, uglavnom, teške kašike i džigovi, veliki šedovi i, ako vam finansijske mogućnosti dozvoljavaju, vobleri sa otežanjem. Vobleri treba da su što upadljivijih boja, dok su boje kašika i džigova manje bitni.

Soma možete naći na muljevitom, mekanom dnu, gde se izležava. Takođe, voli da se sakriva u rupama na dnu i potopljenim šlepovima ili nekim drugim zaklonima, pa ukoliko poznajete neko takvo mesto, budite uporni. Som, međutim, u potrazi za hranom napušta svoje mesto, pa se dešavalo da zagrize i ispod same površine vode.

Pored jakog pribora i iskustva, za lov soma potrebni su upornost i strpljenje, koje se na kraju nagrađuje dugom uzbudljivom borbom.

............

RECEPTI

Som sa pečurkama

Soma isečenog na komade preliti sokom od limuna i ostaviti da odleži bar jedan sat. Dodatl zelen i kuvati oko deset minuta. Komade ribe oceditl i u šerpi, sa malo uljla, pomešetl sa 300 grama obarenih i sa malo crnog luka proprženih pečurki.

U drugoj posudi pripremiti zapršku od 50 gr putera, 20 gr brašna i 2 dl mleka. Posudu skinuti sa vatre i u zapršku dodati tri žumanca, sok od limuna, tri kašike pavlake i sneg od belanaca. Sa spravljenom zaprškom preliti ribu i pola sata peći u rerni.

  

Kroketi od soma

U ispržene i samlevene komade ribe dodati limunov sok, izdinstane i iseckane pečurke i zatim posoliti i pobiberitl masu. Napraviti zapršku od putera, brašna i buljna u koju se dodaje prethodno napravljena masa, a kada se ona ohladi, dodati dva žumenca. Od dobijene mase formirati valjčiće i pržiti na ulju.

Potrebni sastojci:

1 kg somovIne

• 100 gr putera

• 200 gr pečuraka

• šolja pavIake

• 2 žumanca

• 1 limun i

• so i blber.

...........

Natura broj 13 (april-maj 1997)

Natura Online 10.9.2011)