petak, avgust 17, 2018

 

UTICAJ VODE NA USPEH U RIBOLOVU

Kada i kako?

voda-i-robolov

Posvetiti malo vremena detaljnom posmatranju vode na kojoj se lovi pre početka ribolova može i te kako uticati na njegov ishod....

Piše Stevan Banković

Prehrambena aktivnost riba grabljivica, između ostalog, uveliko zavisi i od uslova vode na kojoj se lovi, odnosno njenoj temperaturi, nivou i boji.

TEMPERATURA

Kada je reč o temperaturi, naravno, ona zavisi od meteoroloških uslova: sunca, kiše i vetra, ali pre svega od temperature vazduha. U rekama, zbog vodenog protoka, temperatura je prilično ujednačena u svim slojevima vode. Ovo ne važi za mrtve rukavce i uvale i tu se u proleće grabljivice okupljaju radi mresta, ostatak godine se neprestano prilagođavaju temperaturnim varijacijama.

Za ribolov su najgore nagle promene. Na primer, iznenadni pad temperature vode u većini slučajeva grabljivicama smanjuje apetit. Potrebno je tada čekati dva do tri dana pre nego što se počnu ponovno normalno hraniti.

Za razliku od tekućih u stajaćim vodama se mogu uočiti velike razlike u temperaturi vode, zavisno od dubine. Leti, na primer, voda na površini može dostići 20º, dok 20 metara dublje ona retko prelazi 10º Celzijusa.

Zimi je situacija obrnuta: površina ribnjaka i jezera često je zamrznuta, dok se na dubini od dvadeset metara temperatura može održati na 10º C. Zahvaljujući redovnom merenju temperature pri svakom izlasku u ribolov ustanovili smo da se najpogodnija termička zona, manje-više tokom cele godine, i za skoro sve ribe grabljivice nalazi na temperaturi od 13 do 16º C.

NIVO

I nivo vode utiče na aktivnost grabljivica, posebno smuđa. U rekama, kada vodostaj naglo opadne, smuđ traga za dubokim mestima kao i svim izvorima sveže vode bogate kiseonikom, kao što su prilivi potoka ili mesta ispod brana. Za vreme porasta vodostaja usled prolećnih i jesenjih kiša prehrambena aktivnost smuđa uveliko se povećava. Što voda više raste, sve je manje raspoloživih mesta najčešće blizu obale, a na svakom mestu broj riba je veći. Ovaj fenomen je naročito uočljiv za vreme porasta voda.

BOJA

U pogledu boje vode iskustvo je pokazalo da štuka više voli prirodno zatamnjene od svetlih voda. Međutim, u prljavim vodama usled jesenjih kiša, na primer, retko kada dobro grize, za razliku od smuđa koji je tada izuzetno aktivan i čini se prilično neoprezan, nego što je to slučaj u bistrim vodama.

.........

Glas javnosti (27.12.2009)

Natura Online 2.1.2010)