nedelja, maj 19, 2019

 

AMUR SE U POSLEDNJE VREME MRESTI I KOD NAS

Gost iz Azije

riblov-amur

Mlađ se hrani planktonom, larvama i račićima. Kad poraste, amur prelazi na biljnu hranu i brzo raste pa u šestoj godini može dostići težinu do pet kilograma.

Piše Stevan Banković

Amur (Ctenopharyngo­don idella) je nazvan po istoimenoj azijskoj reci koja je dobrim delom gra­nična voda između Rusije i Kine. Amur živi u gor­njem i srednjem toku te velike reke, dok u Kini živi još u Žutoj i Crve­noj reci. Te su vode u svo­jim gornjim tokovima br­ze, a nizvodno se razliva­ju i plave velika područ­ja.

Amurova ženka pušta ikru u brzim tokovima, a voda je nosi površinom nizvodno do razlivenih područja gde je temperatura vode viša od 20 stepe­ni Celzijusa, što je nu­žno za leženje ikre i da­lji razvoj amurove mlađi. Ona pušta od 30.000 do 800.000 komada ikre koja se, oplođena, spušta po­vršinom reke.

Amur je lepa i pravil­no građena riba. Ima dos­ta široko čelo i lepe ve­like krljušti. Leđa su mu zelenkasta, bokovi tam­niji, a trbuh svetliji. Le­đna i repna peraja su tam­niji, a ostala svetlije boje.

Može narasti više od metra dužine i tridese­tak kilograma težine. Kod nas je polno zreo u če­tvrtoj godini, pri teži­ni više od tri kilogra­ma.

Mlađ se hrani plank­tonom, larvama i račići­ma. Kad poraste, prelazi na biljnu hranu i brzo ra­ste. U šestoj godini ži­vota može dostići teži­nu do pet kilograma.

Amur je prenesen u evropski deo bivšeg SS­SR-a i dalje u Rumuniju, Bu­garsku i Mađarsku. Pre četrdesetak godina mlađ amura je prenesena iz Ma­đarske u neke ribnjake bivše Jugoslavije, gde je i počeo njegov uzgoj uz ša­rana.

Hrani se vodenim biljem: trskom, mresnja­kom, žabokrečinom, vo­denom kugom, rogozom, a jede travu i detelinu ako mu se daje. Pravi je biljo­žder koji brzo raste; dnevno pojede mnogo vo­denog bilja, gotovo toli­ko koliko je težak. Često ga upotrebljavaju u rib­njacima i za "čišćenje" obraslih vodenih povr­šina.

Meso mu je izvrsno. Ipak, postoji problem mrešćenja u našim kli­matskim uslovima jer vreme njegovog prirodnog mresta pada u doba kada naše reke nemaju potreb­nu toplotu. Veštačkim mrešćenjem postižu se dobri rezultati. Ipak, čini se da se u poslednje vreme prilagodio našim vremenskim uslovima i temperaturama vode, pa je počeo da se mresti i pri­rodnim putem.

Amur je otporan na ne­ke šaranske bolesti, ia­ko je iz istog roda. Prema svom spoljnom izgledu najsličniji je našem klenu, ali se razlika od­mah može uočiti  jer ima znatno manju glavu.

U državama bivšeg SSSR-a amur je već odavno postao i riba sportskih ribolo­vaca, pa su ga tamo nase­lili u neke otvorene vo­de. I kod nas je amur već uobičajeni stanovnik za­tvorenih voda. Obično su to ribnjaci bogati vode­nim biljem.

I za privredu i za sport

Amur je veoma prilagod­ljiv što se može i videti iz rečenog. Ima odlične karakteristike i kao sportska i kao privredna riba, pa je treba gajiti i naseljavati što više. Ovo se posebno od­nosi na zatvorene vode, na kojima mnogi muku muče sa rastinjem. U pojedinim godi­nama ono zna toliko da pora­ste da ometa sve aktivnosti na vodi, a za amura može bi­ti značajan izvor hrane.

 

Kako se lovi

Sportski ribolovci love ga na komadiće trske; love ga kao i šarana - na kukuruz, kačamak a i boilijem voli da se počasti.

Amur je borbena riba i, kad oseti da je uhvaćen, bori se žestoko. Ukoliko je blizu vrzine ili nekog granja prvo će pokušati tamo da se zavuče. Kako bi se izbeglo kidanje najlona, treba ga odmah "voziti" suprotno od pomenutih prepreka.

Od pribora se koristi uglavnom dobro poznati šaranski pa tu ne treba ništa posebno dodavati. Treba se "naoružati" vremenom i strpljenjem. Kad krene da radi nije redak slučaj da se uhvati više primeraka približne veličine odjednom.

..........

Glas javnosti (26.7.2009)

Natura Online (27.7.2009)