AMUR SE U POSLEDNJE VREME MRESTI I KOD NAS
Gost iz Azije
Mlađ se hrani planktonom, larvama i račićima. Kad poraste, amur prelazi na biljnu hranu i brzo raste pa u šestoj godini može dostići težinu do pet kilograma.
Piše Stevan Banković
Amur (Ctenopharyngodon idella) je nazvan po istoimenoj azijskoj reci koja je dobrim delom granična voda između Rusije i Kine. Amur živi u gornjem i srednjem toku te velike reke, dok u Kini živi još u Žutoj i Crvenoj reci. Te su vode u svojim gornjim tokovima brze, a nizvodno se razlivaju i plave velika područja.
Amurova ženka pušta ikru u brzim tokovima, a voda je nosi površinom nizvodno do razlivenih područja gde je temperatura vode viša od 20 stepeni Celzijusa, što je nužno za leženje ikre i dalji razvoj amurove mlađi. Ona pušta od 30.000 do 800.000 komada ikre koja se, oplođena, spušta površinom reke.
Amur je lepa i pravilno građena riba. Ima dosta široko čelo i lepe velike krljušti. Leđa su mu zelenkasta, bokovi tamniji, a trbuh svetliji. Leđna i repna peraja su tamniji, a ostala svetlije boje.
Može narasti više od metra dužine i tridesetak kilograma težine. Kod nas je polno zreo u četvrtoj godini, pri težini više od tri kilograma.
Mlađ se hrani planktonom, larvama i račićima. Kad poraste, prelazi na biljnu hranu i brzo raste. U šestoj godini života može dostići težinu do pet kilograma.
Amur je prenesen u evropski deo bivšeg SSSR-a i dalje u Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku. Pre četrdesetak godina mlađ amura je prenesena iz Mađarske u neke ribnjake bivše Jugoslavije, gde je i počeo njegov uzgoj uz šarana.
Hrani se vodenim biljem: trskom, mresnjakom, žabokrečinom, vodenom kugom, rogozom, a jede travu i detelinu ako mu se daje. Pravi je biljožder koji brzo raste; dnevno pojede mnogo vodenog bilja, gotovo toliko koliko je težak. Često ga upotrebljavaju u ribnjacima i za "čišćenje" obraslih vodenih površina.
Meso mu je izvrsno. Ipak, postoji problem mrešćenja u našim klimatskim uslovima jer vreme njegovog prirodnog mresta pada u doba kada naše reke nemaju potrebnu toplotu. Veštačkim mrešćenjem postižu se dobri rezultati. Ipak, čini se da se u poslednje vreme prilagodio našim vremenskim uslovima i temperaturama vode, pa je počeo da se mresti i prirodnim putem.
Amur je otporan na neke šaranske bolesti, iako je iz istog roda. Prema svom spoljnom izgledu najsličniji je našem klenu, ali se razlika odmah može uočiti jer ima znatno manju glavu.
U državama bivšeg SSSR-a amur je već odavno postao i riba sportskih ribolovaca, pa su ga tamo naselili u neke otvorene vode. I kod nas je amur već uobičajeni stanovnik zatvorenih voda. Obično su to ribnjaci bogati vodenim biljem.
I za privredu i za sportAmur je veoma prilagodljiv što se može i videti iz rečenog. Ima odlične karakteristike i kao sportska i kao privredna riba, pa je treba gajiti i naseljavati što više. Ovo se posebno odnosi na zatvorene vode, na kojima mnogi muku muče sa rastinjem. U pojedinim godinama ono zna toliko da poraste da ometa sve aktivnosti na vodi, a za amura može biti značajan izvor hrane. |
Kako se loviSportski ribolovci love ga na komadiće trske; love ga kao i šarana - na kukuruz, kačamak a i boilijem voli da se počasti. Amur je borbena riba i, kad oseti da je uhvaćen, bori se žestoko. Ukoliko je blizu vrzine ili nekog granja prvo će pokušati tamo da se zavuče. Kako bi se izbeglo kidanje najlona, treba ga odmah "voziti" suprotno od pomenutih prepreka. Od pribora se koristi uglavnom dobro poznati šaranski pa tu ne treba ništa posebno dodavati. Treba se "naoružati" vremenom i strpljenjem. Kad krene da radi nije redak slučaj da se uhvati više primeraka približne veličine odjednom. |
..........
Glas javnosti (26.7.2009)
Natura Online (27.7.2009)