AMUR SE U POSLEDNJE VREME MRESTI I KOD NAS

Gost iz Azije

Mlađ se hrani planktonom, larvama i račićima. Kad poraste, amur prelazi na biljnu hranu i brzo raste pa u šestoj godini može dostići težinu do pet kilograma.

Piše Stevan Banković

Amur (Ctenopharyngo­don idella) je nazvan po istoimenoj azijskoj reci koja je dobrim delom gra­nična voda između Rusije i Kine. Amur živi u gor­njem i srednjem toku te velike reke, dok u Kini živi još u Žutoj i Crve­noj reci. Te su vode u svo­jim gornjim tokovima br­ze, a nizvodno se razliva­ju i plave velika područ­ja.

Amurova ženka pušta ikru u brzim tokovima, a voda je nosi površinom nizvodno do razlivenih područja gde je temperatura vode viša od 20 stepe­ni Celzijusa, što je nu­žno za leženje ikre i da­lji razvoj amurove mlađi. Ona pušta od 30.000 do 800.000 komada ikre koja se, oplođena, spušta po­vršinom reke.

Amur je lepa i pravil­no građena riba. Ima dos­ta široko čelo i lepe ve­like krljušti. Leđa su mu zelenkasta, bokovi tam­niji, a trbuh svetliji. Le­đna i repna peraja su tam­niji, a ostala svetlije boje.

Može narasti više od metra dužine i tridese­tak kilograma težine. Kod nas je polno zreo u če­tvrtoj godini, pri teži­ni više od tri kilogra­ma.

Mlađ se hrani plank­tonom, larvama i račići­ma. Kad poraste, prelazi na biljnu hranu i brzo ra­ste. U šestoj godini ži­vota može dostići teži­nu do pet kilograma.

Amur je prenesen u evropski deo bivšeg SS­SR-a i dalje u Rumuniju, Bu­garsku i Mađarsku. Pre četrdesetak godina mlađ amura je prenesena iz Ma­đarske u neke ribnjake bivše Jugoslavije, gde je i počeo njegov uzgoj uz ša­rana.

Hrani se vodenim biljem: trskom, mresnja­kom, žabokrečinom, vo­denom kugom, rogozom, a jede travu i detelinu ako mu se daje. Pravi je biljo­žder koji brzo raste; dnevno pojede mnogo vo­denog bilja, gotovo toli­ko koliko je težak. Često ga upotrebljavaju u rib­njacima i za "čišćenje" obraslih vodenih povr­šina.

Meso mu je izvrsno. Ipak, postoji problem mrešćenja u našim kli­matskim uslovima jer vreme njegovog prirodnog mresta pada u doba kada naše reke nemaju potreb­nu toplotu. Veštačkim mrešćenjem postižu se dobri rezultati. Ipak, čini se da se u poslednje vreme prilagodio našim vremenskim uslovima i temperaturama vode, pa je počeo da se mresti i pri­rodnim putem.

Amur je otporan na ne­ke šaranske bolesti, ia­ko je iz istog roda. Prema svom spoljnom izgledu najsličniji je našem klenu, ali se razlika od­mah može uočiti  jer ima znatno manju glavu.

U državama bivšeg SSSR-a amur je već odavno postao i riba sportskih ribolo­vaca, pa su ga tamo nase­lili u neke otvorene vo­de. I kod nas je amur već uobičajeni stanovnik za­tvorenih voda. Obično su to ribnjaci bogati vode­nim biljem.

..........

Glas javnosti (26.7.2009)

Natura Online (27.7.2009)