ISTORIJSKE ZANIMLJIVOSTI

Med i dugovečnost

Pitanje dugog života je uzbuđivalo ljudske umove svih vremena, zemalja i naroda. O tome govore hijeroglifi starog Egipta i Kine, stariji spomenici Indije i Grčke. Veliki filozof i matematičar Pitagora je tvrdio da je doživeo duboku starost blagodareći stalnoj upotrebi meda...

Piše Vlastimir Spasić / Foto V. Spasić

Pitanje dugog života je uzbuđivalo ljudske umove svih vremena, zemalja i naroda. O tome govore hijeroglifi starog Egipta i Kine, stariji spomenici Indije i Grčke.

Mislioci i lekari starih vremena pridavali su medu veliki značaj. Oni su smatrali da se njegovom upotrebom u hrani doprinosi produženju čovečijeg života i da ljudi, koji se redovno hrane medom, često dostižu duboku starost. Veliki filozof i matematičar Pitagora je tvrdio da je doživeo duboku starost blagodareći stalnoj upotrebi meda.  

U Indiji, 4.000 godina pre nove ere, med se koristio kao protivotrov u slučaju trovanja biljnim, životinjskim i mineralnim otrovima, a takođe i kod ujeda otrovnih životinja. Najstariji spomenik indijske narodne medecine – Ajurveda (Knjiga života) i Zakoni Manua, sadrže informaciju da je produženje života do 500 godina i više moguće pomoću eliksira i dijete u čiji sastav ulaze i med i mleko.

Indusi su odavno pripisivali medu važna i višestruko lekovita i okrepljujuća svojstva. Lek koji su Indusi koristili, "alterancija“, pružao je čoveku zadovoljstvo i čuvao mladost, a pripremao se uglavnom od meda.

U sastav svetog "napitka besmrtnosti", najačeg okrepljujućeg sredstva, koje liči na grčku ambroziju, takođe je ulazio med.

Natura Online (18.6.2009)