nedelja, april 22, 2018

 

SPORT I REKREACIJA: OTKRIVAMO TAJNE PODMORJA (6)

Osećaj bestežinskog stanja

osecaj-bestezinskog-stanja

Jedan od najprijatnijih utisaka pod vodom je osećaj plovnosti ili lebdenja. U najvećem broju slučajeva, voda je jedina sredina koja može da nas oslobodi stalnog dejstva gravitacije. Upravo je "bestežinsko stanje” ono koje roniocu daje praktično neograničenu slobodu kretanja u sve tri dimenzije. Uz lepotu okolnog ambijenta, taj osećaj potpunog stapanja s prirodom neodoljiv je zov u svet ispod vodene površine.

Piše Branko Kopunović, novinar i ronilački instruktor

Poznati američki astronaut Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na mesečevu površinu, često je govorio o svojim vasionskim putovanjima u svemirskim brodovima ističući da je samo jedno uzbuđnje lepše i veće: boravak pod morem. Malo je poznato da je junak "zvezdanih staza” strasan ronilac bespovratno zaljubljen u tajne podmorja. Svoje prijatna iskustva gotovo uvek je vezivao za osećaj lebdenja, beskrajne slobode i neograničenog prostora pod vodom.

"Bestežinsko stanje” je sasvim dobar izraz za stanje lebdenja jer bi najveći broj ljudi, kada bi pod vodom stao na vagu, imao težinu blisku nuli. Čovek možda neće plutati kao čep, ali sigurno neće ni tonuti kao kamen. Razlog za ovu pojavu leži u činjenici da približno 70 odsto ljudskog organizma čini upravo - voda. Ostatak organizma jesu materije neznatno lakše, ili neznatno teže od vode. Masno tkivo, na primer, nije tako teško kao mišići. Da se malo podsetimo štiva iz fizike: na predmete zaronjene u tečnost deluju dve sile - vlastita težina i uzgon.

Ponašanje čvrstih tela u vodi objasnio je još Arhimed, koji je konstatovao da "svako telo potopljeno u tečnost gubi prividno onoliko od svoje težine kolika je težina telom istisnute tečnosti”. Jednostavnije rečeno, sva tela kod kojih je zapremina tečnosti koju istiskuju veća od vlastite težine ostaće da plivaju, ili, kako se u ronilačkom žargonu kaže, imaće pozitivnu plovnost. Kada je težina tela veća od težine istisnute tečnosti ono će tonuti, odnosno imaće nagativnu plovnost. Čvrsta tela, čija je težina jednaka težini tečnosti koju istiskuje, lebdeće u vodi i tu pojavu ronioci nazivaju - neutralna plovnost.

Jasno je da će komadi metala brzo padati na dno, zatvoren kanister napunjen vodom će lebdeti dok će drvo, a pogotovo neopren od koga se izrađuje ronilačko odelo plutati na površini. Dakle potrebno nam je nešto što bi nam omogućilo da lakše zaronimo. Tako polinezijski lovci na bisere drže komad stene ispred sebe kako bi što brže stigli do dna. Savremenom roniocu su neophodne slobodne ruke tako da je nađeno jednostavno rešenje u vidu visokoizdržljivih pojasa s kopčama od nerđajućih metala na kojima su nanizani olovni tegovi. Pojas s tegovima je deo opreme koji se po pravilu poslednji "oblači” pre zarona i prvi skida posle izlaska iz vode.

Koliko će ronilac staviti tegova oko svog pojasa nije stvar njegove slobodne volje već saznanja nakon takozvanog balansiranja. Nisu svi ljudi iste težine, visine, građe. Prema tome, svako će probom ustanoviti koja je to težina neophodna da mu pod vodom omogući neutralnu plovnost. Osnovno balansiranje obavlja se u prisustvu instruktora i mora da bude što preciznije. Za ono posve fino balansiranje potrebno je nešto više iskustva.

Ilustracije radi evo podataka za jednog ronioca visine 180 centimeta i težine 78 kilograma. Kada roni u odelu "na dah” balansira se sa 6,5 kilograma olova, odnosno sa 4,5 kilograma ukoliko roni s aparatom.

Sledeći faktor koji utiče na plovnost je težina, odnosno gustina vode. Morska voda, na primer, teža je od slatke jer sadrži rastvorene soli. Zbog toga je lakše ploviti u slanoj nego u slatkoj vodi. Takođe ćete u hladnoj vodi biti plovniji (molekuli su bliži jedan drugom) nego u toploj. Hladna voda je gušća.

Na zadovoljstvo ronilaca i plivača, ljudsko telo ima ugrađeni mehanizam za regulaciju plovnosti. To su pluća. Kada maksimalno udahnete, zadržavaju pet-šest litara vazduha. To vašem telu daje značajnu plovnost, ili uzgon, od oko šest kiloponda. Kada maksimalno udahnete, plovnost vašeg tela je više nego dovoljna da vam se lice izdigne iznad površine vode. Regulacijom količine vazduha u plućima možete da se održavate na površini sasvim opušteni, bez ikakvog napora.

Važno je upamtiti da se u toku odmaranja na površini sasvim opustite, ispružite noge, opustite ruke pored tela i zabacite glavu unazad tako da vam je samo lice iznad vode. Ne pokušavajte da ruke ili ramena izdignete iznad vode jer je plovnost vašeg tela ipak ograničena. Da su znali ovih nekoliko sitnica mnogi bi naši ljudi spasli svoje živote. Ovako smo nacija i dalje veoma ugrožena od utapanja. Naime, svake godine gotovo da strada više ljudi od utapanja nego u saobraćajnim nesrećama.

......

Natura broj 9 (oktobar 1996)

Natura Online (25.1.2009)